Nastojeći da zabašure, po svemu sudeći, poprilično mršave efekte prošlonedeljne posete srpske delegacije Moskvi, pojedini domaći mediji u prvi plan svojih izveštaja ističu da će Vladimir Putin napokon da usliši srpske molbe i odobri izvoz „500L“ u Rusiju.
Radi se, naravno, o molbama srpskih zvaničnika da konačno ispuni svoja, od aprila 2013. do oktobra 2014, tri puta davana obećanja o omogućavanju bescarinskog izvoza kragujevačkog „velikog fiće“ u Rusku Federaciju i druge dve zemlje Evroazijske ekonomske zajednice (Belorusiju i Kazahstan). Iako nijedno od ta tri obećanja – čak ni ono koje je, 16. oktobra prošle godine, javno, pred TV kamerama, dao Aleksandru Vučiću – nije ispunio, srpski premijer i nadležni ministri ne gube nadu.
Naprotiv, Vučić poručuje da će, ako treba i 50 puta da moli Putina da odobri uvoz „fijata 500L“, dok ministar finansija Dušan Vujović ide još dalje, pa kaže da će, opet ako treba, da moli i svoju studentkinju koja, nakon okončanja studija, valjda, vodi pregovore Kazahstana sa Svetskom bankom. Ministar finansija nameran je da moli svoju studentkinju, zato što je upravo Kazahstan, kako tvrde ruski zvaničnici, zakočio bescarinski izvoz „fijata 500L“ u Rusiju. Iako javnost još nije obaveštena da li je ministar Vujović molio svoju studentkinju, on je sa „Pinka“ poručio da će Kazahstan „narednih dana, nedelja, ili meseci“, ipak da dozvoli da jedan kontingent, od pet do deset hiljada automobila (dvonedeljna proizvodnja u kragujevačkoj fabrici), iz Šumadije da stigne na evroazijska tržišta.
Da nije tužno bilo smešno, a jedino što je u izveštajima iz Moskve, kad je reč o bescarinskom izvozu fijata u Rusiju, izgleda tačno, jeste da Vladimir Putin, ovoga puta, čak ništa nije ni obećao, već da se izgovorio stavom Kazahstana koji, štiteći svoju automobilsku industriju, ne dozvoljava da inostrani automobili imaju povlašćeni status na tržištu te zemlje.
Premijer Vučić i nadležni ministri u svojim izjavama nikako ne pominju da bi, ukoliko bi Rusija, Belorusija i Kazahstan u dogledno vreme i pristali na bescarinski plasman srpskih automobila na njihovim tržištima, u skladu sa svojim stavom o uzajamnim kvotama tražili da se u Srbiji, na isti način, prodaje isti broj ruskih automobila. O štetnosti takvog aranžmana po Srbiju, zbog činjenice da bi Rusi, gotovo izvesno, ovde ponudili višestruko jeftinije automobile od kragujevačkog „fiće“, ali i vozila drugih proizvođača, naš list je već pisao.
Srpskim zvaničnicima ekonomska korist u ovom slučaju, reklo bi se, i nije primarna. Jer da jeste, onda bi u delegaciji koja je ove nedelje danima boravila u Moskvi, bio i neko od menadžera kompanije Fijat Krajsler automobili Srbija koji bi u direktnom kontaktu sa ruskim zvaničnicima i predstavnicima tamošnje automobilske industrije mogli da započnu razgovore o eventualnoj saradnji. Predstavnika FCA Srbije, iako se o njenim automobilima u Moskvi razgovaralo na najvišem nivou, tamo, međutim, nije bilo.
Kako bilo, premijer i nadležni srpski ministri, ukoliko im je zaista stalo do unapređenja domaće automobilske industrije u koju je, prema oficijelnim podacima, investirano oko dve milijarde evra, najpre bi, umesto demagoško-populističkog „preganjanja“ sa Putinom, trebalo da se odazovu nedavnom pozivu Sindikata i zaposlenih u FCA Srbija i posete tu kragujevačku fabriku, nakon čega bi se, s obzirom da državaSrbija u njoj ima 33 odsto kapitala, aktivnije uključili u rešavanje njenih problema i projektovanje budućnosti, obezbeđivanjem proizvodnje jednog ili više novih modela.Zoran Radovanović
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
