Foto: Železnička stanica Novi SadMinistarstvo saobraćaja odbija da otkrije podatke o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu, jer kineski izvođač ne želi da oni budu dostupni javnosti pre završetka projekta.
S obzirom na to da je rekonstrukcija stanice počela još u oktobru 2021. godine, pa da je stanica svečano otvorena u jeku predizborne kampanje u martu 2022. godine, te, kako je javio N1, ponovo zatvorena zbog radova, pitali smo Ministarstvo saobraćaja i JP „Infrastruktura Železnice Srbije“ da nam dostave ugovore i fakture u vezi sa ovim poslom.
Umesto dokumentacije, od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i inrastrukture, dobili smo odgovor u kome navode da su „kontaktirali kinesku ugovornu stranu“ koja ih je obavestila da „nije saglasna da se bilo koji podaci iz ugovora i u vezi sa ugovorom dostavljaju trećim licima pre završetka projekta, odnosno pre dobijanja potvrde o dobro urađenom poslu“.
Da li ste videli kako danas izgleda „obnovljena“ Železnička stanica u Novom Sadu?
Čudno, zar ne? I nama je bilo, pa smo odlučili da saznamo koliko koštaju radovi na zgradi koja je kao rekonstruisana svečano otvorena još 2022. godine. 🧵 pic.twitter.com/ELLMyZItoq
— Radio 021 (@Radio021) January 26, 2024
Ministarstvo je portalu 021.rs dostavilo i dopis izvođača radova, kineskog konzorcijuma CRIC&CCCC („China Railway International Co.Ltd“ i „China Communications Construction Company Ltd“).
U dopisu koji potpisuje Đi Fengžan, predstavnik ovog konzorcijuma, navodi se da oni nisu saglasni sa dostavljanjem podataka trećem licu, odnosno novinarki portala 021.rs.
Ovo je neobično jer Ministarstvo nije dostavilo zakonski osnov po kom se javnosti uskraćuju dokumenta.
Po Zakonu o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja, organ vlasti može uskratiti informaciju ukoliko bi time ugrozio život ili zdravlje nekog lica, ugrozio ili otežao otkrivanje i procesuiranje krivičnog dela, ugrozio odbranu zemlje, smanjio sposobnost države da upravlja ekonomskim procesima, ugrozio sprovođenje monetarne, devizne ili fiskalne politike, povredio pravo intelektualne ili industrijske svojine ili ugrozio životnu sredinu.
Kao još jedan osnov, navodi se objavljivanje informacije ili dokumenta za koji je propisima ili službenim aktom zasnovanim na zakonu određeno da se čuva kao tajni podatak. Međutim, Ministarstvo u svom odgovoru nije navelo da su ova dokumenta označena kao tajna.
Šabić: Nismo mi kolonija
Bivši poverenik za informacije od javnog značaja i advokat Rodoljub Šabić za 021.rs kaže da je ovakvo postupanje krajnje neozbiljno, ali i standardno ponašanje naših vlasti u poslednjih nekoliko godina.
„Naša vlast poslednjih nekoliko godina uskraćuje informacije javnosti po toj ‘šemi’ – strani partner nije saglasan. Kada govorimo o nekom komercijalnom ugovoru koji je država, odnosno neki državni organ, zaključila sa nekom stranom kompanijom, nebitno kojom, to je ugovor, to je pravni posao. Zbog ugovora se ne mogu stavljati van snage imperativne odredbe zakona. Naš zakon izričito predviđa vaše pravo na pristup informacijama od javnog značaja, a to su sve informacije nastale u radu organa javne vlasti“, objašnjava Šabić.
Šabić dodaje da, ako organ vlasti smatra da može javnosti da uskrati pristup informacijama, on mora da se pozove na neki od razloga koji je predviđen zakonom.
„Kao jedan od razloga za uskraćivanje informacija jeste i ta tajnost. Međutim, postavlja se pitanje – kakva i kada? Dakle, ne može naša strana da ugovara sa stranim partnerima blanko ništa i da to uslovljava njihovom saglasnošću. Sve i da postoje u ugovoru neke informacije koje su tajna kineskog partnera – neka specifična pravila organizacije posla, neka nova tehnologija, neki know-how koji jeste poslovna tajna, to bi eventualno moglo da se uskrati. Ali to da uskrate kompletan ugovor zato što kineski partner ne da, pa nismo mi kolonija“, ističe sagovornik 021.rs.
Šabić naglašava da kineski partner ne može da uslovljava primenu naših zakona. On dodaje da čak i da je dokument formalno označen kao tajna (što Ministastvo nigde ne navodi) to nije dovoljno da se uskrati informacija, već je potreban i materijalno-pravni osnov.
„To što sam ja na neki papir stavio plavi štambilj na kome piše ‘poverljivo’ ili ‘strogo poverljivo’, to samo po sebi ne znači da to i jeste osnov da se uskrati informacija. Potrebno je da se iza te poverljivosti krije neki legitiman interes koji je preči od prava javnosti da zna. A oni u ovom slučaju to ne objašnjavaju. Njihovo jedino objašnjenje je ‘ne da kineski partner’. To je apsolutno nedovoljno i čak ponižavajuće“, zaključuje Šabić.
Pompezno otvorena – u tišini zatvorena
Rekonstrukcija novosadske železničke stanice ulazi u svoju četvrtu godinu. Nakon što je pompezno otvorena u jeku izborne kampanje sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Mađarske Viktorom Orbanom 2022. godine, isti taj deo koji je predstavljen javnosti kao veliki uspeh Srpske napredne stranke, a pre svega, Aleksandra Vučića, ponovo je zatvoren godinu dana kasnije.
Od tada, kako se može videti na licu mesta, obnavlja se već obnovljeni deo. Režimski mediji ovo su najavili kao „novu fazu radova“ i objavili da su radovi u holu „delimično završeni prošle godine“ zbog puštanja u saobraćaj brze pruge, te da su na pomolu poslovi većeg obima.
Od aprila prošle godine, hol je zatvoren, a putnici u staničnu zgradu ulaze u delu u kom se nalazi pothodnik i odatle idu do perona.
Pomoćnik rukovodoica projekta izgradnje brze pruge od Novog Sada do Subotice Veselin Simović, krajem marta prošle godine rekao je da novi radovi podrazumevaju zamenu plafona, fasadne stolarije, osvetljenja, mermernih ploča i izgradnju galerije.
Procenio je tada da će radovi trajati četiri meseca. Od tada je prošlo skoro 10 meseci. Hol stanice je još uvek zatvoren, a ne vidi se ni veliki napredak u radovima.
Osim što putnici moraju da ulaze na stanicu kroz deo koji nije predviđen za to, problem predstavlja i to što ekskluzivno pravo na korišćenje perona glavne stanice imaju samo vozovi koji saobraćaju ka Beogradu. Kako je javio N1, oni koji putuju za Sombor, Odžake ili prema hrvatskoj granici idu autobusom do ranžirne, teretne stanice i tamo se ukrcavaju na voz. Ova stanica nema čekaonicu, ni nadstrešnicu.
Železnička stanica je prve probleme nakon „šminkanja“ imala pola godine pošto su radovi, deklarativno, bili završeni. Tada je veliki deo plafona prokišnjavao, a pojedine prostorije poput čekaonice za decu bile su zatvorene.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
