Oči reciklera uprte u zeleni fond

– Za nas je najvažniji sistem predvidivosti poslovanja. Računica pokazuje da bi uz adekvatnu primenu modela „zagađivač plaća“ i preusmeravanje novca onih koji narušavaju životnu sredinu u ekološke projekte u naredne tri godine moglo da bude otvoreno između 10.000 i 25.000 novih radnih mesta. Ako reciklažu uspemo da pretvorimo u novu privrednu granu, to će biti veliki uspeh ne samo za nas već i za celu Srbiju – procenjuje Ninoslav Milenković, direktor kompanije E-reciklaža.

Uprkos veoma teškim uslovima rada ova niška kompanija uspela je prošle godine da reciklira gotovo 10.000 tona elektronskog i električnog otpada, što je na nivou poslovnih rezultata ostvarenih u 2013. godini. Zanimljiv je podatak da su zaposleni u toj kompaniji reciklirali i 120.000 frižidera iz kojih je bezbedno izvučeno 15 tona freona. Sav freon, kao i više od 1.000 tona stakla i 30 tona kondenzatora, poslati su u specijalne pogone u Nemačkoj, gde će biti spaljeni.

– Izvoz freona je veoma bitan za našu zemlju, jer se time obezbeđuje uvoz novih proizvoda koji u sebi sadrže freon. Za svaku zemlju propisana je kvota novih proizvoda koji mogu da se uvoze, ali uslov je da se freon ne reciklira. To praktično znači da bi Srbija, da nema našeg pogona u Nišu u kojem se izvlači freon iz starih uređaja, jednog dana došla u situaciju da ne može da uvozi nove proizvode koji u sebi sadrže taj gas. A posledice nerecikliranja proizvoda sa freonom su katastrofalne – samo jedan frižider nanese ozonskom omotaču štetu identičnu onoj koju za godinu dana naprave izduvni gasovi jednog automobila – upozorava Milenković.

E-reciklaža u ovoj godini planira nabavku nove opreme koja će omogućiti takozvanu dublju reciklažu, odnosno dobijanje gotovih proizvoda od materijala koji se sada šalju na dalju obradu. Preduslov za tu investiciju je, naravno, obezbeđenje adekvatnih uslova za rad reciklera. Lane je, naime, zbog kašnjenja uplate nadoknada za otpad reciklerima, taj novac, kada je konačno stigao, mogao da pokrije samo kredite podizane, takoreći, iz nužde jer su sredstava iz državne kase kasno stigla.

– Veoma je bitno da se ove godine formira fond u koji će svi zagađivači uplaćivati eko-taksu. Oni i sada redovno izmiruju tu obavezu, ali se novac sliva u budžet iz koga se neredovno isplaćuju naknade za tretman opasnog otpada. Treba naglasiti da predvidivo plaćanje naknada obezbeđuje pre svega mogućnost saniranja svih količina opasnog otpada, ali i razvoj celokupne reciklažne industrije – navodi Milenković dodajući da recikleri elektronskog i električnog otpada do isteka godine očekuju i dodatnih 5.000 tona katodnih cevi koje će biti odbačene u procesu digitalizacije, a koje u sebi sadrže teške metale, pre svega olovo.

Prema informacijama sa carine i iz Agencije za zaštitu životne sredine, godišnje se, kako za Biznis objašnjavaju u E-reciklaži, na tržište Srbije „izbaci“ oko 60.000 tona elektronskih i električnih uređaja koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada. E-reciklaža, u kojoj sada radi oko 140 ljudi, jedna je od malobrojnih srpskih kompanija koja je uvela praksu da zaposleni u administraciji jednom nedeljno pomažu kolegama u pogonu. Na taj način se, kako ističu u ovom preduzeću, poboljšava radna atmosfera a svi zaposleni funkcionišu kao tim.

Ohrabruje najava da će u 2015. ponovo biti uspostavljen zeleni fond, čiju je neophodnost, osim Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, prepoznalo i Ministarstvo finansija. Pripremljeni modeli fonda, a ima ih tri, uskoro će biti predstavljeni vladi, a fond bi, kako je planirano, trebalo da zaživi u septembru. Prema oceni Snežane Bogosavljević Bošković, ministarke poljoprivrede i zaštite životne sredine, izrečenoj na sastanku sa predstavnicima reciklažne industrije, zeleni fond je neophodan kako bi bez odlaganja mogli da budu finansirani projekti iz oblasti zaštite životne sredine, ali i da bi Srbija u zadatim rokovima dostigla standarde koji je čekaju na putu pristupanja Evropskoj uniji. To će biti benefit i za privredu i za industriju, a doneće i veći broj radnih mesta. Polazeći od iskustava evropskih zemalja, cilj je da se pronađe najbolji model koji će omogućiti ne samo zaštitu životne sredine već i razvoj ekonomije, kao i otvaranje radnih mesta.

Primer dobre prakse

Na skupu reciklera u Salzburgu, koji je okupio najpoznatije svetske kompanije koje se bave tretmanom opasnog elektronskog otpada i u kojima se zaštita životne sredine sprovodi po sistemu „zagađivač plaća“, E-reciklaža je predstavljena kao jedan od tri primera dobre prakse sa područja Centralne i Istočne Evrope. „Strogi su kriterijumi koje učesnici ovog skupa moraju da ispune. Ocenjuje se poslovanje fabrike, tehnološki nivo pogona i još mnogo toga. E-reciklaža je jedina iz Srbije učestvovala na tom skupu, a kao primeri dobre prakse predstavljene su još i po jedna firma iz Poljske i iz Litvanije“, kaže Ninoslav Milenković, direktor kompanije E-reciklaža.

Na začelju liste

Reciklaža električnog i elektronskog otpada se iz godine u godinu povećava i u 2013. dostigla je nivo od gotovo 19.000 tona. I mada je sve više firmi sa dozvolama za sakupljanje ove vrste otpada, a dosta je urađeno i na edukaciji građana. Srbija je sa oko dva kilograma recikliranog električnog i elektronskog otpada po stanovniku i dalje na začelju. Nacionalnim planom predviđeno je da reciklaža ove vrste otpada do 2018. godine dostigne nivo od 4,5 kilograma po stanovniku.

Potpis za sliku: Prošle godine reciklirano oko 10.000 tona elektronskog i električnog otpada: Pogon E-reciklaže