Oči zaposlenih uprte u gradsku upravu

Kroz kakvu su golgotu prošli o tome, između ostalog, svedoči i podatak da im nisu isplaćene po 24 zarade, a pre pola godine su, zbog neoverenih zdravstvenih knjižica, izgubili i pravo na lečenje. I tu nije kraj. Proletos su ostali i bez kompletne pokretne imovine (traktori, kombajni, plugovi, tanjirače, sejačice, računarska oprema…) koja je, zarad namirivanja dugova prema naučnim radnicima, rasprodata za bagatelu. Tržišna vrednost pokretne imovine Centra, koja je proletos, na osnovu sudskih rešenja po tužbama naučnih radnika, na licitaciji prodata za šest miliona dinara, iznosila je, prema stručnim procenama, gotovo četiri puta više, odnosno oko 22 miliona dinara. Zaposleni u Centru ipak su uspeli da završe ovogodišnju žetvu pšenice, ječma, ovsa i tritikala. Uz podršku šumadijskih seljaka, sa kojima Centar sarađuje decenijama unazad, požnjevene su žitarice sa više desetina hektara.

Uprkos, na prvi pogled bezizlaznoj, situaciji u Sindikatu Centra tvrde da bi, sudeći prema dogovoru sa nadležnima u gradskoj upravi, grad Kragujevac uskoro, uz saglasnost države kao vlasnika, trebalo da preuzme tu ustanovu. Doduše, nadali su se da će se to desiti do kraja septembra, ali pošto se to nije dogodilo, kragujevački Centar za strna žita će i dalje, bar formalno, biti pod ingerencijom države, koja ima maćehinski odnos prema toj naučnoistraživačkoj ustanovi. U Sindikatu smatraju da je Centar za strna žita još uvek u državnom vlasništvu zbog sporosti republičke administracije koja kasni sa stvaranjem pravno-tehničkih uslova za prenos preostale (nepokretne) imovine sa države na Grad Kragujevac. Da li je zaista reč o sporosti administracije, kako to žele da veruju zaposleni u Centru koji su izgubili gotovo sve, osim nade, ili o nebrizi države, saznaće već u oktobru.

– Nama se žuri. Mesecima ne primamo plate, a većina nas je iscrpela sve materijalne rezerve i na ivici je egzistencije, a neki su i ispod te granice. Sve je više zaposlenih koji su i zdravstveno ugroženi, jer nas, zbog neoverenih zdravstvenih knjižica, već pola godine ne primaju u državne domove zdravlje, dok je lečenje kod privatnih lekara skupo. Ipak, nadamo se da je rešavanje statusa Centra gotovo izvesno, pošto smo dobili čvrsta uveravanja da će grad uskoro da nas preuzme – ističe predsednica Sindikata Ljiljana Mijailović.

Ona tvrdi da su aktuelnoj situaciji „kumovali“ nerad i neodgovorno ponašanje članova Skupštine te ustanove, kao i direktora Blagoja Kovačevića, „mada ne bi trebalo amnestirati ni Ministarstvo prosvete i nauke“. Posebna priča su, ističe naša sagovornica, naučni radnici Centra, na osnovu čijih tužbi za neisplaćene zarade iz 2011, doneta sudska rešenja o popisu i licitacijskoj rasprodaji pokretne imovine te ustanove.

Ako je suditi prema obećanjima, kragujevački Centar za strna žita bi, pod ingerencijom grada, trebalo da preraste u regionalnu naučnu ustanovu za istraživanje i razvoj poljoprivrede u centralnoj Srbiji, što je u skladu sa Strategijom razvoja agrara u Srbiji od 2014. do 2024. godine. U toj, faktički novoj, naučnoj ustanovi će biti lociran i ogranak Referentne nacionalne laboratorije za poljoprivredu. Grad bi, kao novi vlasnik, preuzeo i finansijske obaveze Centra, od oko 120 miliona dinara, od čega 70 miliona čine neizmirene obaveze prema zaposlenima. Podsetimo da poslovno agonija Centra za strna žita, inače najstarije naučnoistraživačke ustanove u oblasti agrara u Srbiji i na Balkanu (osnovan 1898. godine), traje već desetak godina. I to uprkos činjenici da su zaposleni štrajkovima i javnim protestima pokušali da ukažu nadležnima na dramatičnu situaciju u toj ustanovi… Vlada Srbije je, doduše, krajem 2013. godine potpisala trogodišnji Sporazum sa Centrom o finansijskoj podršci održivom poslovanju i razvoju te ustanove, ali je krajem prošle godine odustala od te namere i pustila je niz vodu.

Spasonosni plan

Plan je da se sva potraživanja Centra za strna žita, koja premašuju 120 miliona dinara, namire prodajom oko 50 hektara zemljišta koje ta ustanova koristi na području Kragujevca, a koje je, prema projekcijama gradskih planera, predviđeno za novu industrijsku zonu. Gradu je, ističu u Sindikatu, potrebna ta lokacija, i zbog toga se zaposleni najviše i nadaju da će njihova naučnoistraživačka ustanova uskoro dobiti novog vlasnika koji će imati obavezu da reši i nagomilane poslovno-finansijske probleme.