Pacolijev plan nije u programu Vlade

Redžepi tvrdi da jedan dokument UNMIK-a iz 1999. godine kaže da neće biti priznata nijedna transakcija ili transformacija koja se desila posle 1989. godine ako je sprovođena na bazi diskriminacije. On smatra da je Trepča posle 1990. godine zadužena baš na toj osnovi, pa joj tada nastali dugovi ne mogu biti stavljeni na teret.

• Koliko je sveobuhvatna i uspešna privatizacija na Kosovu? Odnosno, koliko je procenata društvene i državne privrede privatizovano, a koliko firmi od tog broja radi?

– Kosovska agencija za privatizaciju (KAP) je nadležna za privatizaciju ili likvidaciju 592 društvena preduzeća, međutim, ova cifra može da se promeni, jer u kontinuitetu traje proces verifikacije vlasništva. Osim toga, KPA, na bazi procene tehnološkog povezivanja unutar preduzeća, može da ih podeli u nekoliko novih preduzeća, pa da ih privatizuje. Zbog toga mogu postojati bitne razlike između sadašnjeg broja društvenih preduzeća i stanja od januara 1989. Jer, treba spomenuti da je osnovni registar o broju takvih preduzeća sudski registar sa stanjem od januara 1989. godine. Ono što je tada bilo u društvenom vlasništvu, sad je u nadležnosti KPA. Kada su u pitanju javna preduzeća, na Kosovu nema državnih preduzeća, ona su u nadležnosti vlade. Neka od njih sada su u procesu privatizacije. Privatizovana je distribucija Energetske Korporacije Kosova, koju je kupio turski konzorium „Calik & Limak“, dok je prodaja 75 posto akcija Pošte i telekomunikacija Kosova u završnoj fazi. Potencialni kupac je nemački konzorcijum „AXOS & Najafi“. Očekujem da će potpisivanje ugovora biti negde krajem septembra.

• Koji su kosovski, a koji strani investitori bili dominantni u postupku privatizacije?

– Uglavnom se radi o domaćim investitorima-kupcima. Strani investitori su se javili kada su bila na prodaju neka strateška preduzeća, kao što je Feronikl, Fabrika cementa u Hani i Elezit, ili industrija za preradu gume Balkan iz Suve Reke. Ta su preduzeća prodata pod specifičnim uslovima, gde je kupac, osim cene, trebalo da garantuje za investicije i broj radnika. Uglavnom se radi o uspešnim privatizacijama, jer većina tih fabrika je u pogonu. Ali, ima i uspešnih preduzeća koja su sada u vlasništvu domaćih investitora, kao što je Fabrika mineralne vode u Klokotu…

• Da li su privatizovane firme Metohija vino iz Suve Reke, Kosovo vino iz Male Kruše i Orvin iz Orahovca, rade li i ko im je gazda?

– Jedino radi Podrum vina u Orahovcu, ali i on ima problem oko plasmana. Vlasnik je Amerikanac albanskog porekla sa Kosova. Vinarija u Suvoj Reci, iako je privatizovana, teško se oporavlja, jer su aktuelni vlasnici više bili zainteresovani za neki drugi biznis, a ne za gajenje vinograda i proizvodnju vina i alkoholnih pića.

• Ko upravlja onim delom Trepče koji je pod kontrolom Prištine?

– Trepča je u nadležnosti KAP-a, ali trenutno je pod moratorijumom. I u ovom slučaju više nadležnosti ima Specijalno veće pri Vrhovnom sudu Kosova. To znači da ona ne može da se privatizuje dok se ne utvrdi realno stanje oko dugova, koji datiraju od pre 1999. godine. Sud je još u procesu procene realnosti zahteva pretendenata. Bez obzira na to što je Trepča u procesu proizvodnje ona radi sa minimalnim kapacitetima, samo 20 odsto, i to samo rudarstvo.

• Kolike su šanse Badžeta Pacolija da dobije ključnu ulogu u sređivanju situacije u Trepči?

– Pacolji je samo izneo svoja viđenja i mogućnosti da se Trepča aktivira i prevaziđu aktuelni problemi, ekonomski, politički, vlasnički. Međutim, ono ne može biti primenjeno pri aktuelnim zakonima koji tretiraju Trepču kao društveno preduzeće u nadležnosti KAP-a, i dok se ne reše problemi sa dugovima. Osim toga, Pacolijeva vizija nije u okviru programa vlade, gde je on potpredsednik.

Nema Srba u registru privrednika

* Bilo je špekulacija u Prištini da su u privatizaciji na Kosovu učestvovali i biznismeni iz Srbije, recimo Miroslav Mišković. Da li su te špekulacije još aktuelne?

– Tu ima više špekulacija, ali ja apriori ne odbacujem takvu mogućnost. Ni Mišković, pa ni neka druga kompanija ili biznismen iz Srbije javno nije spomenut da se prijavio na tender za privatizaciju neke društvene firme. Može da se desi da su oni „ispod senke“, ali to je samo pretpostavka. Međutim, u Specijalnom veću pri Vrhovnom sudu Kosova, nadležnom za proces privatizacije, ima puno zahteva, ili žalbi privrednih subjekata iz Srbije, koji pretenduju na vlasništvo privatizovanih preduzeća. Međutim, te se žalbe odnose na vlasništvo od pre 1999. godine, a ne na ono što je stvoreno, ili privatizovano posle ove godine. U registru privrednih subjekata na Kosovu nema kompanije čiji su vlasnici državljani Srbije.