Panel diskusija: duvan i troškovi zdravstvenog sistema u srbiji

Sanda Savić

Direktor vesti RTV B92

Prevelika moć duvanskog lobija u Vladi Srbije

„Iz iskustva medija u kome radim ne mogu mnogo da vam kažem o prikrivenom reklamiranju koje sprovode duvanske kompanije sprovodeći ono što je zabranjeno u Srbijji, a to je direktno reklamiranje duvana i pušenja.To se u praksi zaista sprovodi i ne možete naći ni jednu vrstu reklame, čak ni one koje su bile indirektno pripremljene, a da i mladi i stariji ne prepoznaju da se zapravo radi o reklamiranju cigareta. Naravno, duvanske kompanije se nisu odrekle toga da imaju veliki uticaj na medije i to se pre svega radi raznim vrstama sponzorstava i korišćenjem PR i marketinkih agencija, koje se onda potrude da proguraju one vrste informacija koje sadrže ono što odgovara duvanskim kompanijama. B92 je specifičan medij i kod nas je malo teže vršiti takav uticaj i proturati informacije koje nisu od društvenog interesa, tako da ja ne mogu da kažem kako se to konkretno radi, ali se i mi suočavamo sa pokušajima da nam se preporuče neke vrste informacija ili pogled na svet koji je aktuelan. Ono što je bilo očigledno u medijima i što mogu da navedem kao poslednji primer, je trenutak kada je Ministarstvo poljoprivrede najavilo da će da ukine premije na duvan. Veoma malo informacija se može pronaći iz oblasti poljoprivrede, a tada su svi mediji o tome počeli da pišu i govore iz ugla jadnog malog čoveka poljoprivrednika, koji će da bude oštećen i neće moći da preživi. To je tako krenulo iz jednog ličnog ugla i priče na koju smo svi osetljivi i bilo je veoma efikasno u propagandnom smislu. Sada smo suočeni sa mnogim pričama sličnog tipa sa malim ugostiteljima koji će takođe da propadnu zbog toga što će biti zabranjeno pušenje u ugostiteljskim prostorijama. To naravno, uvek ima dozu šarma koja je veoma prijemčiva i taj vid propagande sprovode duvanske kompanije. Gotovo sam sigurna da iza svih tih priča koje se pojavljuju u medijima stoje interesi duvanskih kompanija. Na ovoj konferenciji smo videli užasne statistike o tome da smo maltene svetski prvaci u pušenju, a takođe i po niskim cenama cigareta. Ja bih zaista volela da dobijemo odgovor na to pitanje zašto su cigarete u Srbiji najjeftinije u okruženju i zašto smo po tome među svetskim liderima. Država je u ovom trenutku svetske krize pokušala da još jednom podigne akcize na cigarete i vidimo kakvu užasnu dreku podigle duvanske kompanije što će cena cigareta da ode za dinar ili dva naviše, što je stvarno bilo nepodnošljivo slušati. Vlada je po tom pitanju veoma nespretno reagovala, kao što inače reaguje u ovom periodu krize, kada prvo najavljuje neke mere, pa ih menja i slično. To je zaista nešto što je zabrinjavajuće i što nas je navelo na pitanje ko zaista određuje porez na cigarete u ovoj zemlji, da li duvanske kompanije mogu tako da se ponašaju u normalnim, razvijenim zemljama, da li je moguće da svoju konkurentsku borbu vrše tako što lobiraju u Vladi ili u Parlamentu. Nažalost, čitava ova kampanja koja se u Srbiji vodi protiv pušenja može da deluje kao soliranje jednog ministra zdravlja, jer vidimo da cene ostaju bizarno male i vidimo kako se ponašaju i Vlada i Parlament kada ponovo treba da se povećaju porez i akcize na cigarete, što svakako ne liči na neku ozbiljnu strategiju države. Ozbiljne zemlje se štite od te pošasti visokim porezima i akcizama. Nismo čuli ni konkretno navedene podatke koliko košta lečenje od posledica pušenja, možemo samo pretpostaviti da su ogromna sredstva u pitanju. Jasno je da naša ekonomija veoma vodi računa o duvanskoj industriji i da je precenjen značaj duvanske industrije u našoj zemlji.Takođe,ovih dana možete da čujete kako su predstavnici medija,neki od njih, predlagali da se ponovo dozvoli reklamiranje cigareta i alkohola zbog ekonomske krize u kojoj su se našli mediji, ali očigledno ekonomska kriza sa sobom nosi i moralnu bedu.Sa jedne strane mogu da razumem ponašanje države koja želi da zadrži te multinacionalne duvanske kompanije u zemlji, ali mislim da se precenjuje to kolike su to direktne investicije u zemlji, koliko je to zapošljavanje ljudi. Oni su do te mere bili bezobrazni, da su objavljivali prilikom ovog poslednjeg pokušaja da se akcize povećaju, da će da odu iz zemlje. Nismo čuli podatak koliko oni na ovom tržištu proizvedu cigareta, a koliko ih se ovde potroši. Vidimo prema iznetim podacima kako je iznos izvoza mizeran i koliko je veći uvoz. Jednostavno, nemam utisak da se prilikom pravljenja državnih strategija prave i ozbiljne analize, s jedne strane ekonomske, koliko to novca dobijamo od duvanskih kompanija, a koliko nas zaista košta lečenje ljudi koji su oboleli od posledica pušenja, dakle zdravstvene, ekološke i druge vrste analiza koje treba da se sprovedu, pa onda i fiskalne i političke. Ostaje utisak da se takva politika sprovodi na osnovu lobiranja i nekakve političke koristi. Videli smo da se akcize povećavaju i da do nekih poskupljenja dolazi, ali je to još uvek nedovoljno. Što se tiče ponašanja medija, mogu da kažem da je B92 društveno odgovoran medij, koji je uspešno sproveo nekoliko kampanja i uvek smo raspoloženi da učestvujemo i u saradnji sa Vladom i Ministarstvom zdravlja i u ovoj kampanji protiv pušenja.Te kampanje bi trebalo malo više da budu usmerene ka mladim ljudima. Većina zna koje posledice može da izazove ta loša navika, tako da se zalažem da cigarete značajno poskupe i da se uvede ograničenje pušenja u javnim prostorijama. Što se tiče edukacije mladih, mi smo slikali nekoliko primera edukacije u školama o tome koliko je pušenje štetno. Međutim,ta navika još uvek u Srbiji nije postala nešto što je socijalno neprihvatljivo ponašanje. Još uvek možete da na ulici sretnete trudnicu koja puši, da odete kod kardiovaskularnog hirurga koji zaudara na duvan i to je kod nas društveno prihvatljivo ponašanje..Nažalost, mi u Srbiji imamo korporativno novinarstvo i u ovoj ekonomskoj krizi smo još više tome izloženi i lako lomljivi na sve udare koji mogu da izazovu dodatnu finansijsku krizu.Pre svega,mislim da je uslov da bi mediji sproveli bilo kakvu medijsku kampanju kao što je ova protiv pušenja, to da imaju nezavisni integritet i uređivačku politiku, a onda svi zajedno da se uhvatimo u koštac sa ovom pošasti.“

Dragiša Kovačević

Direktor i glavni i odgovorni urednik SOS kanala

SOS Kanal ne izveštava sa pres konferencija na kojima se puši

„Pre svega, moram da kažem da sam počastvovan pozivom da govorim na ovoj konferenciji. Iz svog ugla bih rekao da sam ja jedan atipičan Srbin,naime profesionalni novinar koji ne puši i ne pije, a to nije česta pojava u Srbiji. Još davno, kada sam išao u osnovnu školu, bili smo na nekom izletu i cela škola, svi su tamo pušili. Kada smo se vratili,direktor je rekao da smo svi kažnjeni. Ja nisam pušio, ali sam učestvovao u kupovini cigareta. Direktor nas je pozvao i pošto smo se tada grejali na stare peći, on je u jednoj ruci držao sulundar, jedan upotrebljen,crn, a drugi potpuno beo, neupotrebljen. Tada me je pitao da li sam pušio, ja sam rekao da nisam i dao mi je taj beli čunak i rekao:“Viditedeco,pušači će imati ovakva pluća“, pokazujući na onaj crni čunak. Da li je baš to uticalo na mene,ne znam ,ali ja nikad i životu nisam zapalio cigaretu. Kada sam sedamdesetih godina počeo da radim na Studiju B, došao sam u jednu redakciju u kojoj su bila velika imena-Đoko Vještica,Duško Radović,Sloba Konjovići drugi, i pitali su me:“Jel’ ti pušiš,jel’ piješ?“, a ja sam rekao:“Ne!“ Oni me pitaju:“ Pa što si došao ovde,ti nemaš nikakve šanse da napraviš karijeru.“ Mnogo godina kasnije,igrom slučaja sam postao direktor Studija B i skoro identična ekipa je i dalje radila u redakciji, a ja sam uvek prilikom ulaska u desk voleo glasno da pričam da bi me čuli da dolazim.Jedanput sam tako ušao i bila je soba puna ljudi i dima od kog sam ih jedva raspoznavao.Tada sam rekao:“Ljudi,od danas moramo da prekinemo sa ovom praksom.“Pošto sam znao da to nije lako izvodljivo i jednom od njih koji je bio najviše protiv toga sam rekao da imam molbu da kada ubuduće čuje da dolazim,samo ugasi cigaretu.On je rekao da nema problema i tada sam ostalima kazao da ako on može da ne puši,ne mogu ni oni da puše.To je bio jedan mali pokušaj ali jeste bio doprinos da se ne puši. U svom životu sam ljudima ugasio na hiljade cigareta .Kada sam pre 14 godina napravio SOS kanal, ja sam doneo jednu, možda u to vreme rigidnu odluku, a to je da niko ne može da se pojavi na televiziji sa cigaretom u ruci. Punih 14 godina sam istrajao u tome i nikada ni jednu osobu niste mogli da vidite sa cigaretom u bilo kojoj emisiji SOS kanala. Na poslu su jedno vreme ljudi mogli da puše, ali sam posle tri,četri godine i tu stvar doveo u red. Sećam se da je tu bilo otpora na mnogim konferencijama za štampu, jer mnogi treneri i igrači nisu hteli da ugase cigarete, ali kada su videli da uveče nema priloga, shvatili su da to nije za šalu. Sećam se jednog kluba iz prve lige, njegov trener je bio veoma ljut i rekao da ako mora da se gasi cigareta, ne moramo ni da dolazimo.Mi smo zaista prestali da dolazimo i većposle dve nedelje su zvali i rekli da slobodno dođemo i da neće više biti cigareta. To je bila prva pobeda SOS kanala u toj priči. Niko se više nikada nije usudio da zapali cigaretu na konferenciji za štampu, ukoliko je želeo da bude u tom prilogu. Razmišljajući kako da motivišem nepušače, a ne da kaznim pušače, ja sam sa svojim radnicima pre oko tri godine potpisao jedan protokol u kome su oni dobrovoljno potpisali da neće da puše odnosno da se u budućem periodu neće okrenuti tom poroku. Kao nagradu za to do danas svi imaju jedan motivacioni faktor, a to je povećanje plate svakog meseca od 10 pa čak do 100 evra. Mesečno to, na nivou svih tih plata izađe 4 do 5 hiljada evra više. Tada je odnos pušača i nepušača bio otprilike pola-pola, a danas smo prebrojali oko 12 ljudi koji puše, a ima nas oko 80 na SOS kanalu. Mislim da je ovo jedan primer koji bi mogli da slede i drugi. Iznenadio me je i odnos drugih medija prema toj našoj akciji. Čini mi se da bismo da je ta akcija došla negde iz inostranstva na sva usta hvalili tako dobar primer.Smatram da je uloga medija jako značajna.Meni smeta kada uveče sa svojim detetom od 9 godina gledam lepu domaću seriju i u svakom drugom kadru vidim glumca koji drži cigaretu. To bi trebalo da smeta reditelju koji daje poslednju reč. Neki mediji koji su među najgledanijima,u svojim emisijama u sred dana dopuštaju da se prikazuju ljudi sa cigaretama u ruci. Ne razumem tu nemoćMinistarstva da reaguje, ili moć ovog drugog lobija, ali je to svakako nešto na šta mi moramo da ukažemo ukoliko želimo zdravu budućnost. Prema podacima dekana za fizičku kulturu u Srbiji samo 5 posto dece do osmog razreda osnovne škole nema nikakvu fizičku manu i deformitet i radi normalno fiskulturu. Dakle, mi ćemo kroz nekoliko godina biološki početi da izumiremo i nestajemo i zbog toga država mora da učini ono što se od nje traži. Očekujem da cigarete žestoko poskupe pogotovo najskuplje. Moj medij će i ubuduće davati doprinos ovoj možda i najznačajnijoj temi posebno kada su deca u pitanju.

Ajda Jurekli

Stariji ekonomski savetnik svetskog sedišta Svetske zdravstvene organizacije u Ženevi

Srbija ima najniže cene cigareta u Evropi

Teret duvana i posledica vezanih sa pušenjem naglašeniji je u zemljama u razvoju, tako da će stopa smrtnosti u tim zemljama u narednih 20 godina narasti sa 70 posto, na 77 posto ukupnog broja smrtnih slučajeva izazavanih pušenjem, dok će samo u periodu između 2005. i 2010. godine od posledica pušenja duvana umreti preko 176 miliona ljudi širom sveta. Glavni teret ove zavisnosti nose pušači i njihove porodice, to je trošak u kućnom budžetu, to je gubitak radne sposobnosti zbog bolesti, to su dodatni troškovi lečenja. Što se tiče društva tu je glavni ekonomski teret pre svega u troškovima zdravstvenog sistema, ali i u gubitnu produktivnosti velikog broja ljudi obolelih zbog duvana. Kada se govori o Srbiji, ona je sasvim sigurno među svetskim rekorderima, kada se govori o procentu ličnih primanja koja se izdvajaju za pušenje, tako da prosečni svakodnevni pušaču Srbiji, godišnje potroši u proseku 35.804 dinara, što je ukupno 11,3 posto prosečne godišnje zarade. Taj odnos, tako visok, teško je naći bilo gde u Evropi. Pored tog finansijskog tereta koji snose sami pušači, tu je i finansijski teret koji se prebacuje na nepušače i porodice pušača, tako da je samo u SAD, trošak lečenja koji tamo uglavnom snose sami građani, ili u svojstvu poreskih obaveznika, ili kao oni koji lično plaćaju, samo na ime lečenja pet najčešćih bolesti izazavanih pušenjem, blizu 5 milijardi dolara godišnje. Kada se govori o troškovima smanjene produktivnosti, gubitka zarada zbog bolesti izazavanih pušenjem, i sličnih indirektno vezanih troškova, taj iznos se podiže za dodatnih 4,7 milijardi dolara. Kada je rečo Srbiji, podaci su zabrinjavajući, pre svega kada se govori o muškarcima, tako da je pušenje vodeći uzrok smrti, što praktično znači da preko 20 posto od svih smrtnih slučajeva među muškarcima, otpada na smrti vezane sa pušenja, dok je među ženama situacija neznatno bolja, tako da je taj procenat nešto manji od 10 posto. U ukupnom zbiru, od ukupnog mortaliteta u Srbiji, respiratorne bolesti i maligna neoplazma, kao oboljenja direktno vezana za pušenje, u Srbiji učestvuju sa 20 posto od ukupnog broja svih smrtnih slučajeva. Srbija nema razloga za brigu, ukoliko usvoji novi zakon o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama, koji će zaštititi nepušače od duvanskog dima. Ovi zakoni nigde u svetu nisu naudili ugostiteljstvu, pa nije realno očekivati da će Srbija biti jedina zemlja na svetu u kojoj će to biti slučaj. Kada je u Njujorku donesen zakon o potpunoj zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama, prihodi ugostiteljstva su porasli za 8,7 posto, a otvoreno je i novih 10.600 radnih mesta. Prihodi su porasli sa 20,34 miliona dolara pre donošenja zabrane, na nivo od 31,04 milona dolara, veću 2006. godini. Slično je bilo i u Kaliforniji, gde je nakon zabrane pušenja u barovima i restoranima, koja je doneta još 1998. godine, prihod za samo tri godine skočio sa 2,1 milijarde na 2,7 milijardi dolara godišnje. Naravno, neki gosti koji su pušači prestali su da dolaze, ali je ugostiteljstvo dobilo nove goste, ljudi su počeli porodično da dolaze u restorane, ljudi koji ranije nisu dolazili, upravo zbog duvanskog dima. Kada se govori o mogućnosti da se u istom restoranu odvoje sekcije za pušače i nepušače to jednostavno nije moguće, pošto takav ventilacioni sistem ne postoji, koji će u istoj prostoriji, ma kako ona fizički bila podeljena, sprečiti duvanski dim da prodre u nepušačku sekciju, a bezbedan nivo izloženosti duvanskom dimu ne postoji. Kao što u bazenu sa vodom nije moguće napraviti podelu na deo u kome možete da mokrite i na deo u kome ne možete da mokrite, tako ni u jednoj prostoriji ne možete da obezbedite da u jednom delu ima dima, a u drugom nema, to je nemoguće. Ova zabrana podstiče i ljude da prestanu sa pušenjem, ljudi počinju da i u svojim domovima ne dozvoljavaju pušenje, a kvalitet vazduha u samim ugostiteljskim objektima je merljivo popravljen tako da je stepen opasnih materija u vazduhu smanjen sa 1,535 miligrama po kubnom metru vazduha, na svega 0.093 miligrama. Ušteda koju država ima ozbiljnom primenom regulative kojom se zabranjuje pušenje takođe je merljiva, tako da se u SAD procenjuje da je direktna dobit od drakonskih zakona o zabrani pušenja procenjena na iznos koji se kreće između 39 i 72 milijarde dolara godišnje. Kada govorimo o troškovima, procenjuje se da 1,15 posto ukupno društvenog proizvoda SAD odlazi samo na troškove lečenja bolesti povezanih sa pušenjem, dok je taj iznos u Kini čak 1,73 posto. Kada je rečo Srbiji, jedan od podataka koji može da se tumači kao pozitivan je da uprkos rastu društvenog proizvoda i životnog standarda, potrošnja cigareta stoji na istom nivou, premda treba napomenuti da je taj nivo izuzetno visok, ali ipak potrošnja ne raste sa rastom standarda i to je dobro. Da li Srbija ima mesta za napredak, ne treba posebno naglašavati, a to se pre svega odnosi na besmisleno niske cene cigareta, kao i neverovatno nizak nivo poreza i akciza, koji je najniži u Evropi. Prosečna cena paklice cigareta u Srbiji je1,1 dolar, u Sloveniji je 1,9 dolara, u Hrvatskoj je 3,2 dolara, dok je u Austriji 4,7 dolara. Dakle, možete vi to mnogo bolje, ovakve cene cigareta ne postoje nigde u Evropi i svakako postoji prostor za unapređenje i u toj oblasti, i to značajan. Posebno u svetlu ekonomske krize, nije jasno zašto Srbija ne koristi taj prostor da poveća prihode budžeta kroz veće poreze na duvanske proizvode.