Pola urađenog posla Siniša Mali naziva uspehom

Šest je delimično realizovano, šest nije uopšte, a za dve se nemaju informacije, stoji u izveštaju o statusu realizacije Akcionog plana za suzbijanje sive ekonomije.

Ministar finansija Siniša Mali kako je navedeno u saopštenju Ministarstva je ocenio da procenat realizacije oko 50 odsto „jeste dobar rezultat, ali da je cilj da sve aktivnosti budu sprovedene u predviđenom roku“. Ne ulazeći u kriterijume za ocenu uspešnosti sprovođenja programa, državni organi nisu stigli u periodu april – jun da sprovedu nekoliko mera koje su planirane.

Naime, nisu opredeljene sudije koje će voditi prekršajne postupke koje iniciraju inspekcije, zatim nisu usvojene izmene Zakona o poštanskim uslugama kako bi se omogućila identifikacija pošiljaoca i primaoca od strane poštanskih službenika uvidom u lične isprave iako je predlog ovog zakona skoro godinu dana u Skupštini.

Izmene ovog zakona trebalo bi da smanje nelegalnu trgovinu robe koja se šalje poštom, a koja u priličnoj ekspanziji kod nas. Možda i najvažniji propis koje je trebalo da bude usvojen do 30. juna je predlog zakona o javnim nabavkama. Nacrt je urađen i prosleđen Evropskoj komisiji koja je dala komentare, ali predlog nije stigao pred Vladu. Ministar Mali je na sednici Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije najavio da će se to desiti u oktobru ove godine.

Ostalo je da se omogući sporazum o priznanju prekršaja. Naime, plan je da kao i kod saobraćajnih prekršaja prekršilac prizna delo i plati kaznu, a zauzvrat bi se to delo ranije izbrisalo iz evidencije što znači firmama zbog učešća na tenderima.

Problem je trenutno što je kaznena politika blaga, a i često se slučaj završava zastarom, pa prekršioci nisu motivisani da priznaju prekršaj. Takođe ni inspekcije nisu još osposobljene za to, upravo bi inspektori trebalo da prave sporazum sa prekršiocima koji bi onda samo verifikovao sud.

Veliki korak je napravljen donošenjem odluke Vlade da se u naredne tri godine zaposli 1.272 inspektora u različitim inspekcijama, kao i da se unapredi položaj inspektora. To bi značilo unapređenje inspektora iz najčešće savetnika u više ili samostalne savetnike, a što bi povuklo i povećanje plata.

Jedan od uspeha u suzbijanju sive ekonomije je i prijava sezonskih radnika. Oko 20.000 ljudi koji se bave sezonskim poslovima je od početka prijavljeno elektronskim putem. Analiza efekata ovog propisa koji je stupio na snagu početkom godine ostavljena je za naredni januar kako bi se obuhvatila cela godina. Isto važi i za analizu efekata oslobađanja startapova od poreza.

Za treće tromesečje je ostavljena promena zakona o prekršajima, ali kako sada deluje pitanje je da li će biti donet na vreme s obzirom da nije završena njegova analiza. Promenama zakona trebalo bi da se uvede „beznačajni prekršaj“, prekršaj tehničke prirode koji ne pravi nikakvu štetu za koji bi sudija mogao da izrekne opomenu.

Takođe u planu je da se ispravi jedan apsurd, a to je da se neregistrovani privredni subjekti kažnjavaju kao fizička umesto kao pravna lica, a razlika u kaznama ogromna. Izmenama zakona bi to trebalo da se ispravi.

Najveći broj rokova ističe krajem godine i veliko je pitanje u kojoj meri će svi propisi biti usvojeni. Najvažniji su svakako Zakon o fiskalizaciji, kao i izmena uredbe o paušalnom oporezivanju koja bi trebalo da donese automatizaciju u obračunu poreza za paušalce, čime bi s jedne strane obveznici konačno znali unapred koliki porez moraju da plate, a Poreska uprava bi bila oslobođena pravljenja stotina hiljada poreskih rešenja.