Ponuda iz Francuske

Osim slikovitosti, Diarte je u prilog svom optimizmu ponudio i niz vrlo konkretnih cifara i činjenica – od onih impresivnih kao što je da su nedavno testirali voz koji razvija brzinu od 574 kilometra na sat, i da su i svetu transporta oni druga firma po veličini, a prva po tehnologiji koju koriste, do onih o cenama detaljne studije projekta beogradskog metroa, ili njegovog koštanja u zavisnosti da li ćemo se odlučiti za „laku“ ili „tešku“ varijantu. Pri tom je napomenuo i da nema mnogo kompanija koje mogu da urade ovaj posao.

Za detaljnu studiju projekta metroa u Beogradu potrebno je tri miliona evra, od čega bi većinu trebalo da da Francuska ukoliko Alstom bude izvođač projekta. Jedno istraživanje, koje traje oko godinu dana, već je u toku i trebalo bi da bude gotovo do kraja ove godine. Zatim sledi obezbeđivanje sredstva za projekat, što deluje i kao njegov najkomplikovaniji deo. Naime, ako Alstom bude izabran kao izvođač radova, deo novca trebalo bi da obezbedi Francuska, ali time finansijska konstrukcija ne bi bila zatvorena, dok je sa druge strane nemoguće dobiti sredstva od banaka ako se za ovaj projekat ne raspiše tender. Diarte je, međutim, rekao da bi oni u posao ušli sa jednom italijanskom firmom (čije je ime još uvek poslovna tajna) a koja bi bila zadužena za izvođenje građevinskih radova i da bi, ako i ova firma bude bila prihvaćena, i italijanska vlada pomogla izgradnju beogradskog metroa svojim sredstvima. Na pitanje novinara kakvi bi bili uslovi tih zajmova od Francuske i Italije, Diarte je odgovorio da bi oni bili bolji nego zajmovi banaka, napominjući da ovaj posao nije blizu zaključivanja, kao i da se od deset projekata koji se u Alstomu razmatraju, tri zaista i dese. Ipak, on je optimistično dodao da politička volja u Srbiji za ovaj projekat postoji, kao i interesovanje i volja i sa francuske strane da se Srbiji pomogne.

Rekavši da su Beogradu potrebne tri linije metroa, on je istakao da bi za početak radili na jednoj, dugoj oko 15 kilometara, koja bi povezivala Ustaničku ulici i Tvorničku u Zemunu. Za laki metro kilometar bi koštao od 26, 27 do 50 miliona evra, odnosno, između 500 i 750 miliona evra za čitavu liniju ili oko dve milijarde za pomenute sve tri linije. Ukoliko bi se ipak odlučili za „teški“ metro, cena po kilometru bila bi između 50 i 60 miliona evra. Radovi na lakom metrou traju oko tri godine i odvijali bi se u tri etape. Inače, ovakav vid transporta podrazumeva prevoz između 10 i 18 hiljada putnika u jednom smeru na sat. Nakon završetka studije o izvodljivosti izgradnje metroa u Beogradu krajem ove ili početkom iduće godine, ako bi se potom zaokružila i sredstva za finansiranje ovog projekta i potpisali ugovori, prema Diarteovoj proceni, radovi na izgradnji metroa mogli bi da počnu za godinu dana.