Pozajmice za hartije od vrednosti novi test za bankare

Akcije velikih državnih preduzeća ubrajaju se u kvalitetne hartije od vrednosti za koje su investitori veoma zainteresovani jer, gotovo uvek, donose zaradu. Šansu da dođu u posed akcija velikih javnih preduzeća, koje će moći da kupe po ceni koju odredi država, a koja će biti niža od tržišne, dobiće i tzv. „obični“ građani. Prema predlogu Ministarstva ekonomije na berzi će se naći 15 odsto akcija četiri velika preduzeća – Elektroprivrede Srbije, Telekoma, Aerodroma i Galenike i veći deo tih paketa moći će da kupe građani, a manji institucionalni investitori (investicioni i penzijski fondovi). Onima koji žele da maksimalno iskoriste tu šansu biće potrebno ukupno 20.000 evra (po 5.000 evra za akcije četiri javna preduzeća). Međutim, pitanje je ne samo da li „obični“ građanin ima na raspolaganju toliko ušteđevinu već da li u „čarapi“ ima bilo kakav iznos koji bi izdvojio za kupovinu akcija. Po svemu sudeći, u pomoć će ponovo morati da priskaču banke, koje ne kriju da to žele da učine.

Mešetarenje

Da se može mešetariti ne samo besplatnim akcijama već i akcijama koje budu ponuđene na berzi pokazuje iskustvo Hrvatske. Prema pisanju Večernjeg lista jedan čovek raspitivao se u banci kako da, ne praveći gužvu na šalteru za kupovinu akcija, realizuje punomoćja čak 200 osoba koje su ga ovlastile da kupi akcije Hrvatskog telekoma. Tim povodom oglasila se Hrvatska agencija za nadzor finansijskih usluga koja je saopštila da nema zakonskih osnova da ograniči broj punomoćja, ali da će posebno analizirati slučajeve u kojima jedna osoba donese pet ili više punomoćja za kupovinu akcija. Velike kupovine akcija proveravala je i tamošnja uprava za sprečavanje pranja novca što je jasan signal da bi se i srpska Uprava za sprečavanje pranja novca morala pozabaviti inicijalnim javnim ponudama akcija javnih preduzeća kako se ne bi dogodilo da se nelegalno stečeni novac opere kroz kupovinu akcija. Sistem punomoćja mogli bi i u Srbiji da iskoriste oni koji bi u akcije uložili više od maksimalnih 20.000 evra.

Akcije EPS, Telekoma, Aerodroma i Galenike biće emitovane na berzi putem inicijalne javne ponude (IPO), koja u osnovi predstavlja prvi izlazak akcija neke kompanije na berzu. Pravo prvenstva u kupovini za građane u maksimalnoj vrednosti do 5.000 evra jeste model koji je već primenjen u Hrvatskoj. U novembru prošle godine građani Hrvatske mogli su da kupe akcije Ine, a krajem septembra ove godine i akcije Hrvatskog telekoma (T-HT). S obzirom na to da su im akcije Ine donele solidnu zaradu, interesovanje za akcije T-HT je neočekivano poraslo što su banke iskoristile i ponovo građanima ponudile keš kredite, ali i namenske kredite za kupovinu akcija. I mada do preciznog podatka o ukupnom broju namenskih kredita odobrenih za kupovinu akcija Hrvatskog telekoma nismo uspeli da dođemo (taj podatak nemaju ni u Hrvatskoj narodnoj banci ni u Hrvatskoj udruzi banaka), pre startovanja IPO bankari su procenjivali da će biti odobreno čak 20.000 u ukupnom iznosu od 750 do 800 miliona kuna (102 – 109 miliona evra). Podaci, takođe, govore da je prilikom ponude akcija Ine odobreno oko 5.000 namenskih kredita što znači da je u proseku svaka deveta akcija te kompanije kupljena na kredit.

Kreditna groznica

Namenski krediti za kupovinu akcija T-HT, odobravani su u iznosima od 7.000 do 38.000 kuna (950 do 5.000 evra) i to za 90 odsto vrednosti kupljenih akcija. Rok otplate kredita mogao je biti od 12 do 60 meseci. Najčešći instrument obezbeđenja bila je zaloga na akcije T-HT, ali to nije bio obavezujući uslov. Prevremenu otplatu kredita neke banke nisu posebno naplaćivale dok su druge uzimale dva odsto. Kada je reč o kamatnim stopama, one su se kretale od 8,74 odsto do 10 odsto na godišnjem nivou. Varirala je i naknada za obradu kredita – jedan ili dva odsto ili minimalno od 200 do 500 kuna. Pojedine banke davale su i poček na 12 meseci, a neke su tražile 10 odsto učešća.

U Rajfajzen banci Austrija u Zagrebu rekli su nam da je kupovina akcija Hrvatskog telekoma povećala potražnju za nenamenskim kreditima i brzim kreditima koji se odobravaju po jednostavnoj proceduri, dok je manji broj realizovanih namenskih kredita. I u Zagrebačkoj banci broj zahteva za odobravanje kredita za kupovinu akcija je naglo porastao, a osim namenskih odobravani su i standardni gotovinski krediti.
– S obzirom na pozitivna iskustva prilikom odobravanja kredita građanima za kupovinu akcija kompanije Ina, Privredna banka Zagreb odlučila je da klijentima i svim punoletnim članovima njihovih porodica ponudi povoljne i jednostavne kredite za kupovinu akcija T-HT. Možemo reći da je bio poprilično veliki interes građana za kreditima, a PBZ je odobrila oko 2.600 kredita u ukupnom iznosu od oko 110 miliona kuna. Prosečan iznos kredita kretao se oko 40.000 kuna – navodi se u odgovoru službe za informisanje Privredne banke Zagreb.
Kako se odobravanje kredita za kupovinu akcija pokazalo kao dobar poslovni potez za banke u Hrvatskoj, realno je očekivati da i banke u Srbiji ponude slične pozajmice čim budu emitovane prve akcije javnih preduzeća.
– Rajfajzen banka analizira najbolju praksu banaka iz okruženja i izučava zakonske mogućnosti koje postoje u našoj zemlji. Trenutno ne postoje namenski krediti za kupovinu akcija, ali su u opticaju nenamenski krediti sa rokovima otplate do 24 meseca. U protivnom bi se iz akcija veoma jednostavno prelazilo u gotovinu što bi bilo izvrdavanje odluka NBS – kaže za Danas Svetozar Šijačić, član Izvršnog odbora Rajfajzen banke zadužen za poslove sa stanovništvom.
U Banci Inteza takođe su nam rekli da razmatraju mogućnost odobravanja kredita za kupovinu akcija, ali da se još čeka da budu objavljena konačna zakonska rešenja. U Sosijete ženeral banci kažu da će verovatno ponuditi i kredite za kupovinu akcija kada budu objavljene inicijalne javne ponude.
– Banke se do sada nisu odlučivale za odobravanje kredita za kupovinu hartija od vrednosti zbog procene kreditnog rizika. Čekamo donošenje zakona o besplatnoj podeli akcija i izmene Zakona o hartijama od vrednosti i u tom slučaju bi verovatno bili zainteresovani da ponudimo te kredite. Hrvatska je pre ponude akcija T-HT imala i inicijalnu javnu ponudu akcija Ine tako da su građani donekle već bili upoznati s tim procesom i bankama je bilo lakše da se ponovo upuste u odobravanje takvih kredita. Zato su gotovo sve hrvatske banke odobravale kredite za kupovinu akcija – rekli su nam u Sosijete ženeral banci.
U Narodnoj banci Srbije kažu za naš list da propisi ne zabranjuju bankama da odobravaju nenamenske kredite za kupovinu akcija.
– Narodna banka ne propisuje vrste i namenu kredita koje banke odobravaju, niti zabranjuje kredite za kupovinu akcija ukoliko su odobreni na osnovu jasno definisanih ugovornih odnosa u skladu sa domaćim propisima. Ukoliko bi se, međutim, na ovaj način pokušalo da se zaobiđu propisi vezani za limite pri odobravanju kredita, to bi zahtevalo reakciju centralne banke – navodi se u odgovoru NBS i podseća da svaka banka ima svoju strategiju poslovanja na tržištu, kojom se, između ostalog, definišu i vrste proizvoda koje banka nudi.
U Hrvatskoj je posle samo šest meseci od IPO, vrednost jedne akcije Ine porasla za čak 90 odsto u odnosu na cenu po kojoj su je građani kupili. I vrednost akcije Hrvatskog telekoma skočila je u odnosu na cenu iz inicijalne javne ponude, posle samo nekoliko dana, i to za više oko 50 odsto što znači da su građani u oba slučaja mogli dobro da zarade. Vrednost akcija obe kompanije trenutno je u padu, ali bi se to pre moglo pripisati negativnom trendu kroz koji prolaze sve berze u regionu. Akcije Ine kupilo je gotovo 50.000 građana, a Hrvatskog telekoma više od 358.000 (za 265 kuna po akciji – 36 evra) iako se očekivalo da ih kupi oko 100.000. U inicijalnoj javnoj ponudi akcija T-HT ponuđeno je 16,3 miliona akcija tako da je u proseku svaki građanin kupio 45 akcija tog preduzeća. Posebna pogodnost bila je i mogućnost da na svakih 10 kupljenih akcija dobiju još jednu besplatno ukoliko ih ne prodaju najmanje godinu dana.
U želji da privuku što više građana da kupe akcije T-HT, hrvatske vlasti napravile su i promotivnu kampanju pa su na televiziji, radiju i u štampi plasirani oglasi koji su pozivali građane da kupe akcije T-HT. Iako su spotovi govorili o mogućnosti zarade na akcijama, oni su upozoravali i na mogući rizik koji donosi investiranje. Ipak, bilo je i negativnih komentara na kampanju. „U njima preovladavaju euforija i optimizam te poruka o rizičnosti ulaganja ne dolazi dovoljno do izražaja. Upozoravajući tekst koji se pojavljuje na kraju spotova nestaje prebrzo da bi stigli da ga pročitate do kraja. Neke rečenice kojima se objašnjava tržište kapitala neke od neupućenih građana mogle bi dovesti u zabludu“, navodi se u komentaru hrvatskog portala biznis.hr.