Priča brenda mora da probudi emocije

Šta je dobra priča, a šta strateško pripovedanje i zašto je to danas tako moćno oružje u reklamnoj industriji, samo su neka pitanja na koja će Kindra odgovarati na najvećoj konferenciji o medijskim trendovima – SEMPL koja se održava 24. i 25. novembra u Portorožu, u Sloveniji.

* Već nekoliko godina unazad storiteling dobija sve više na popularnosti. Kako biste objasnili taj fenomen?
– Činjenica je da se biznis, pa samim tim i marketing i prodaja, sve više baziraju na egzaktnim pokazateljima, odnosno na tome koliko nešto košta, koje su karakteristike i prednosti proizvoda… Osim toga, sa popularizacijom društvenih medija, potrošači osećaju da imaju pravo da znaju više o brendovima. Utoliko pre što se proizvodi više ne kupuju samo na osnovu svojih performansi i cene, već značajnu ulogu igra brend, ili kompanija. Prateći taj trend, brendovi su počeli da pričaju svoje priče. Upravo zato je storiteling postao jedna od najčešće upotrebljavanih baz (popularnih) reči.

* Kako storiteling pomaže oglašivačima da privuku pažnju javnosti, pa čak i da povećaju prodaju i profit?
– Svaka kompanija, brend ili proizvod, ima sopstvenu priču koja ih izdvaja od drugih i čini ih jedinstvenim. Ako ne pričate svoju priču, već samo posmatrate šta drugi rade i na koji način komuniciraju, onda ćete teško privući pažnju potrošača. Svaki oglašivač, dakle, treba da ponudi sopstvenu, individualnu priču, koja će ga izdvojiti u odnosu na ostale konkurente.

* Šta je, zapravo, dobra priča? Koje elemente treba da sadrži da bi privukla pažnju javnosti?
– To je jedan od aspekata o kojima ću govoriti na SEMPL konferenciji, pa u ovom trenutku ne želim da otkrijem previše (smeh). Ipak, ukazaću na jedan problem, a reč je o tome da se sa rastom popularnosti storitelinga mnogo toga podvodi pod taj pojam. Pritom je najčešće reč o talentovanim kopirajterima, koji su osmislili fantastičan copy, ili o talentovanim dizajnerima, koji su uradili neku fantastičnu infografiku. Ali to nisu originalne priče sa kojima se potencijalni konzumenti takvih sadržaja mogu poistoveti, povezujući se međusobno. To znači da većina oglašivača i brendova još nije u stanju da u potpunosti iskoristi moć pripovedanja. Priča ima svoj početak, sredinu i kraj, ali to nije dovoljno da bi oživela. Zato je pred autorom priče težak zadatak. On mora da sve elemente važne za priču poveže u jednu ubedljivu i atraktivnu celinu koja će moći da pokrene emocije. Od toga na koji način pristupite ovim trima osnovnim delovima priče, zavisiće i to koliko ćete biti drugačiji.

* Jedna od tema o kojoj ćete govoriti na SEMPL konferenciji u Portorožu odnosi se na uticaj strateškog storitejlinga. Šta ćete poručiti učesnicima konferencije?
– Naglasiću da pravi pristup strateškom storitelingu podrazumeva ulaganje velikog truda. Jedan od razloga zašto značajan procenat brendova uopšte ne koristi strateški storiteling, ili ga ne koristi na pravi način, leži u tome što, na prvi pogled, sve izgleda lakše nego što u stvari jeste. Preciznije rečeno, pričati originalnu priču teže je nego što se čini, ali se isplati. Naravno, ukoliko odlučite da investirate dovoljno vremena i veštine u taj poduhvat. Učesnicima SEMPL-a predstaviću i rezultate nekoliko istraživanja koja ukazuju na to zašto je pripovedanje najefikasnija strategija, kao i kako priča u stvari treba da izgleda. Želim, zapravo, da im ukažem na neke korisne alate koje će moći da iskoristi u svom poslu. Reč je, pre svega, o strategiji za pronalaženje priča, kao i o strategiji za pravljenje uverljivih priča. Takođe je veoma važno da savladaju različite načine na koje mogu da ispričaju svoju priču. Najvažnije je, ipak, da shvate da storiteling treba postane kontinuirana aktivnost, a ne da se sve svede na puko deljenje informacija.

Pravi trenutak

* Postoji li neki provereni recept kako da brendovi dođu do originalne priče koja će ih izdvojiti iz mnoštva drugih?
– Najvažnije je oglašivači i brendovi obrate pažnju na pravi trenutak. Često kompanije traže splet okolnosti ili informacija pokušavajući da dopru do što većeg broja ciljnih grupa, bilo da je reč o pozivu na akciju, ili pružanje pozitivnih iskustvenih priča o proizvodu, što je pogrešno. Trebalo bi, zapravo, da vežu svoju priču za dobro izabran trenutak i onda da nastave da je razvijaju. Kroz uspešne primere, pokušaću da učesnicima konferencije pokažem kako to u praksi funkcioniše.