Zaposleni u Zastavi Oružju vratili su se svojim redovnim poslovima. Proizvodni proces i ostale radne aktivnosti u kragujevačkoj fabrici oružja ponovo se uobičajeno organizuju, dok su magacini oružja i municije opet pod kontrolom nadležne fabričke službe.
Dogovorom sa ministrima ekonomije i rada i socijalne politike, Nebojšom Ćirićem i Rasimom Ljajićem i pomoćnikom ministra odbrane Ilijom Pilipovićem predviđeno je da se pokrene postupak davanja saglasnosti i izdavanja izvoznih dozvola za transfer Zastavine tehnologije za proizvodnju pešadijskog naoružanja u Azerbejdžan, u vrednosti od 26,5 miliona evra, ali i za ranije ugovoreni izvoz vojnog naoružanja u pojedine afričke zemlje za više stotina hiljada evra, od kojih je već dobijen avans za isporuku oružja. Dogovoreni su novi ugovor sa Ministarstvom odbrane o isporuci kontingenta podcevnih bacača granata Vojsci Srbije za 166 miliona dinara (država ranije avansirala 330 miliona dinara za nabavku pušaka, snajpera i drugog pešadijskog naoružanja, čija je proizvodnja u toku i koje će VS biti isporučeno u dogledno vreme), kao i da država u Sloveniji, za 600.000 evra kupi savremenu opremu za modernizaciju proizvodnog procesa u kragujevačkoj fabrici.
Pored 130 miliona dinara za finansiranje socijalnog programa za 200 oružara koji su još ranije odlučili da napuste fabriku (do kraja godine bi još oko 300 zaposlenih trebalo na osnovu novog socijalnog programa da napusti fabriku, ali je to više nego neizvesno, jer bi, najverovatnije, iziskivalo novi rebalans republičkog budžeta), nadležni će obezbediti i isplatu aprilskih, majskih, junskih i julskih zarada za radnike Zastava Oružja. Najstarija i najveća fabrika oružja na Balkanu od države će do kraja godine, nezvanično saznaje naš list, dobiti i finansijsku podršku od nekih 200 miliona dinara, što, uz početak izdavanja izvoznih dozvola i ostale dogovorene mere treba da obezbedi stabilizaciju poslovno-finansijske situacije u fabrici.
Bolji poznavaoci ove problematike smatraju da je najveće dostignuće poslednjeg kompromisa sindikalaca Zastave Oružja i predstavnika Vlade Srbije to što je ponovo nedvosmisleno naglašeno da kragujevačka fabrika vojnog, lovačko-sportskog i oružja za ličnu odbranu ima budućnost. Bitno je i da je, smatraju u ovim krugovima, Sindikat shvatio da je, pored tehničko-tehnološke, neophodna i kadrovska rekonstrukcija fabrike, koja podrazumeva redukovanje radne snage na optimalan broj od 1.200 do 1.500 zaposlenih, umesto sadašnjih 2.150 radnika. Početak davanja saglasnosti za transfer Zastavine vojne tehnologije u Azerbejdžan, što je poslovni aranžman koji će trajati u naredne dve do tri godine, najverovatnije je, smatraju poznavaoci oružarskog biznisa, omogućen u međuvremenu pribavljenom saglasnošću Rusije, koja je, pre nekoliko godina, zaustavila izvoz proizvoda srpske vojne industrije u Gruziju, delom i u Jermeniju, odnosno u zemlje koje su u njenoj interesnoj sferi.
Ne proizvode municiju
Zastavina fabrika oružja, nakon Drugog svetskog rata, nije proizvodila nijednu vrstu municije. Kragujevačka fabrika ima magacine municije, za probu pušaka, automata, mitraljeza, ali tu municiju kupuje od užičkog „Prvog partizana“ i drugih domaćih fabrika za proizvodnju municije. Kvalitet Zastavinog pešadijskog naoružanja je u samom svetskom vrhu, a u prilog tome ide i podatak da su UN 2005. sertifikovale kragujevačku fabriku kao pouzdanog snabdevača oružjem mirovnih misija na svetskim kriznim žarištima. Zastavino oružje se u Iraku, Avganistanu i još nekim tržištima mahom prodaje posredstvom američkih i britanskih kompanija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
