Šteta od afere sa aflatoksinom ogromne su, tvrde poljoprivrednici u Banatu koji, svako na svom gazdinstvu, procenjuju koliko će ceh na kraju platiti. Oni smatraju da su nadležni za oblast poljoprivrede zatajili najpre kad je rečo kontroli kukuruza, jer su dozvolili da velika količina toksičnog kukuruza izađe na tržište, a potom i prilikom detektovanja povišenog nivoa aflatoksina u mleku. To je, i te kako, poljuljalo poverenje u domaću poljoprivredu, odnosno u hranu koju jedemo, pri čemu je dodatnu konfuziju izazvalo neodmereno iznošenja različitih podataka o toksičnosti i netoksičnosti mleka.
– To je veliki minus pre svega za Ministarstvo poljoprivrede. Izvesno je da iza ovog sukoba stoje politički interesi i da je javnost bila uznemirena. Razumem i proizvođače i potrošače, ali pitanje je zašto ništa nije preduzeto jesenas kad je registrovana izvesna doza zaraženog kukuruza. To je moglo odmah da se reši, utoliko pre što životinje, u roku od 96 sati od unošenja asorbenta izbacuju iz organizma toksine. Sad možemo samo da naslućujemo šta se, zapravo, desilo, s obzirom na to da je neispravan kukuruz otišao dalje u prodaju i preradu, a znamo da učestvuje u velikom broju prehrambenih proizvoda – komentariše za Danas Rodoljub Sujić, poljoprivredni proizvođačiz Botoša.
Domaćinstvo Sujića bavi se poljoprivrednom proizvodnjom – stariji članovi obrađuju zemlju, dok se podmladak, većnekoliko godina unazad, bavi proizvodnjom mleka. Zahvaljujući kreditu Pokrajinskog fonda za razvoj, odobrenom na pet godina, nabavili su 30 priplodnih grla.
– Nabavili smo i mehanizaciju – traktore i presu i pošto nemamo dovoljno sopstvene zemlje, zakupili smo dodatne površine jer se i stado postepeno povećavalo. Godišnje proizvodemo oko 70.000 litara mleka koje isporučujemo Imlekom i mogu reći da smo zadovoljni tom saradnjom jer se poštuju ugovorne obaveze. Ipak, najvažnije u celoj priči jeste to da je mleko koje isporučujemo ekstra klase. Mi nismo imali problema sa stočnom hranom, jer se strogo pridržavamo procedure za pripremu silaže iz stočne hrane, konsultujemo poljoprivredne stručnjake koji dolaze na imanje i vodimo računa o ishrani stoke. Kada imamo svoj kukuruz, sami pripremamo hranu, a ove godine smo uzeli koncentrat. Mi smo silažu radili na koagulante, stavljali smo glinu, koristili smo i lucerku jer nije podložna aflatoksinima, tako da kvalitet mleka nije doveden u pitanje – ističe Rodoljub Sujić.
Od izbijanja afere sa aflatoksinima mlekare su od banatskih stočara otkupljivale samo polovinu dogovorenog sirovog mleka, pa gubitak beleže i individualni proizvođači.
– Više od 20 godina proizvodim mleko i trenutno imam oko 20 grla. Mleko sami prerađujemo i plasiramo na lokalnim pijacama. Ova afera negativno je uticala i na ponašanje kupaca na pijacama koji, zbunjeni kontroverznim informacijama, zaziru od kupovine mleka. Najgori su demanti, to je kao da prospeš jastuk sa perjem koje se više ne može sakupiti. Zar nam nije bila dovoljna prošlogodišnja suša od koje se još oporavljamo. Prinosi kukuruza su podbacili, pa smo morali da kupujemo gotovu hranu i da dodajemo lucerku i tuluzinu. A da je bilo dobre volje, sve je to moglo jesenas da se reši, bez štete po stočare i bez stvaranja panike i uznemiravanja potrošača. Ovako, posledice su nesagledive – procenjuje zrenjaninski proizvođačmleka Kosta Berberski.
Ogorčenje poljoprivrednika još je veće posle pada cene kukuruza, koji se, pre izbijanja afere, na Produktnoj berzi u Novom Sadu prodavao za 20 dinara po kilogramu. Zato proizvođači s razlogom tvrde da je pozitivno poslovanje, uz ovakve ekonomske probleme i veliki pritisak javnosti zbog nepoverenja u kvalitet proizvoda, takoreći nemoguća misija.
– Proizvođači kukuruza i stočne hrane suočili su se sa obezvređivanjem proizvoda, a ljudi koji imaju stočni fond sa činjenicom da im sutra možda ništa neće biti otkupljeno. A sve su uložili u tu proizvodnju i od toga im život zavisi. Moj kukuruz kupuju izvoznici, koji ga potom plasiraju na tržište Makedonije i Albanije i mogu reći da ništa od poslednjeg roda nije vraćeno. Ako aflatoksini postoje, kako tvrde iz Ministarstva poljoprivrede, ne vidim zašto nisu uklonjene količine zaraženog kukuruza i u startu bi bio rešen problem – objašnjava Borislav Čizmaš, proizvođačstočne hrane i kukuruza iz Botoša.
U ataru sela Botoš, odaljenog 30 kilometara od Zrenjanina, Čizmaš obrađuje oko 80 hektara što sopstvene, što zemlje u zakupu i državnog zemljišta, proizvodi između 600 i 700 tona hrane godišnje. Glavobolju mu, kao i ostalim poljoprivrednicima iz ovog sela, stvaraju zakupci zemlje iz drugih mesta koji posle preprodaju ili daju zemlju u podzakup. Udruženje poljoprivrednika iz ovog mesta upozorava da meštani žive isključivo od poljoprivrede i da očekuju od države minimum uslova za obavljanje ovog posla, u šta spada i ravnopravan tretman prilikom zakupa državne zemlje.
Vrh ledenog brega
– Mnogo je otvorenih pitanja u poljoprivredi koja bi trebalo rešavati. Afera sa sa kukuruzom i mlekom je samo vrh ledenog brega. Pitanje svih pitanja, zapravo je zakup zemljišta jer ako se to ne reši onda mi ne možemo ništa da planiramo, pa samim tim ni država ne može ništa da očekuje od poljoprivrede. Administracija je potpuno neefikasna, i samo prebacuje vrućkrompir u tuđe dvorište. Na to ukazuju i naši pokušaji da rešimo pitanje zakupa oranica u svom ataru – tvrdi Borislav Čizmaš, proizvođačstočne hrane i kukuruza iz Botoša.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
