Radnike Drekslmajera u Zrenjaninu čeka zatvaranje fabrike: Šta će biti sa 2.000 ljudi?

Kako su naveli, na to ih je naterao pad obima proizvodnje u automobilskoj industriji širom Evrope i to što, uprkos najjačim naporima, nisu uspeli da potpišu ugovore o novim porudžbinama.

“Mnogo smo pregovarali sa našim klijentom i pokušali sve kako bismo dobili adekvatnu naknadnu porudžbinu, ali bezuspešno. Nakon pažljivog razmatranja svih opcija, nažalost, primorani smo da zatvorimo lokaciju u Zrenjaninu tokom 2026“, rekao je krajem februara Ralf Kapele, regionalni direktor kompanije „Drekslmajer“.

Istaknuto je da je kompanija svesna odgovornosti prema zaposlenima i da će im ponuditi odgovarajući socijalni paket, a na kojem će raditi sa sindikatima. U međuvremenu, sindikti pokušavaju da pronađu rešenje po kojem bi bar deo firme i zaposlenih ostao da radi, ali konkretnih odluka za sada nema.

“Mnogo je ljudi sa sela koji tu rade, koji nemaju drugu opciju. Ima porodica u kojima su oba supružnika zaposlena u ‘Drekslmajeru’, ima samohranih roditelja. Nama je rečeno da se i tu pravi poseban program. Sindikat pregovara, a ništa zvanično ne znamo”, kaže jedna od zaposlenih u kompaniji, koja je želela da ostane anonimna.

Dodaje da se i u prethodnom periodu pričalo da će kompanija biti zatvorena, što je unosilo nemir među radnike.

“Šuškalo se da ističu projekti, da nema novih ugovora, da smo skupa radna snaga, da je kriza u auto-industriji. Iskreno, čini mi se da je tada bila veća agonija nego sada kada nam odluka o zatvaranju zvanično saopštena. Ipak, mislimo da će taj proces trajati. Idemo dan po dan, videćemo šta će se desiti. Ono što nam je nedavno na sastanku sa sindikatima rečeno jeste da se definitivno još ništa ne zna, ali da ćemo minimum tri meseca ranije znati kada ćemo ostati bez posla”, objašnjava ona.

Gradski čelnici kažu da je odluka „Drekselmajera“ da napusti Srbiju veliki izazov i za grad.

Podsećaju da je ova kompanija bila ključni deo razvoja Industrijske zone i značajan poslodavac u Zrenjaninu, koji je u jednom trenutku zapošljavao i više od 6.000 radnika. Njegovo povlačenje svakako će uticati na privredu i tržište rada u gradu.

“U narednom periodu, gradska uprava će blisko sarađivati sa menadžmentom kompanije kako bi proces zatvaranja pogona protekao uz što manje negativnih posledica po zaposlene“, navode oni.

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje u Zrenjaninu kažu da u prethodnom periodu nije bilo ozbiljnijih promena na tržištu rada i da su trendovi takvi da se broj nezaposlenih na evidenciji povećava na kraju kalendarske godine i tokom janurara kada se završavaju mnogi poslovni ciklusi.

“S obzirom na to da u industrijskim zonama ‘Bagljaš’, ‘Elemir’ i ‘Ečka’ posluju kompanije iz oblasti auto-industrije, očekivana je migracija ka ovim poslovima, gde radno iskustvo u navedenoj industriji predstavlja komparativnu prednost kandidata kada prelaze u drugu kompaniju. Takođe, u prethodnom periodu, jedna od specifičnosti lokalnog tržišta rada je bilo intenzivnije zapošljavanje lica sa evidencije nezaposlenih u proizvodnim pogonima stranih kompanija, te je očekivano da se jedan broj lica zaposli i kod ovih poslodavaca”, navode u Nacionalnoj službi za zapošljavanje u Zrenjaninu.

U Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata se slažu da gubitak posla većeg broja ljudi utiče i na tržište rada i na lokalnu zajednicu. Podsećaju da svi zaposleni koji ostanu bez posla imaju pravo na novčanu naknadu za nezaposlene što je veliki pritisak na fondove. Ovo pravo ostvaruju oni koji su bili osigurani 12 meseci u kontinuitetu ili sa prekidom 18 meseci.

“Gubitak posla većeg broja ljudi se odražava na lokalnu zajednicu kroz manji priliv u budžet, smanjenje kupovne moći stanovništva, veći pritisak na Nacionalnu službu za zapošljavanje. Strane kompanije u Srbiji su ostvarile velike profite. U želji da se pokažu društveno odgovorne, ove kompanije su neretko putem donacija pomagale lokalnu zajednicu. Njihovim odlaskom i to prestaje”, navodi Ranka Savić, predsednica ASNS-a.