Ratari na pozitivnoj nuli

– U Bačkoj, Sremu i u centralnoj Srbiji imamo parcela gde je usev potpuno izgoreo. Činjenica je da smo imali veoma specifičnu godinu, koja je otpočela sa dve nedelje okasnelom setvom, zatim je usledilo zahlađenje i kišovit period, a onda nestabilno vreme sa velikim kolebanjima temperature i nesvakidašnjim količinama padavina. Uprkos tome, moglo bi se reći da je kukuruz dobro podneo stres izazvan vremenskim prilikama i da je na većini parcela zabeležen dobar rod – objašnjava za Danas Goran Bekavac, rukovodilac Odeljenja za kukuruz Novosadskog instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Prema njegovim rečima, ova godina specifična je po tome što se na biljci formirao veći broj klipova. Reč je o pojavi prisutnoj u celom regionu.

– Jednostavno, u ranim fazama organogeneze stekli su se neki uslovi koji su prouzrokovali tu pojavu, ali to proizvođače ne treba da brine pošto nije u pitanju nikakva genetička modifikacija. Kukuruz ima bočne pupoljke i teoretski može da iz svakog od njih razvije isto toliko klipova. Pojava višekliposti je u svakom slučaju prouzrokovana uticajima spolja – kaže Bekavac.

Rod, dakle, nije razlog za glavobolju ratara, što se ne bi moglo reći za cenu kukuruza koja je na našem tržištu najniža u regionu i gotovo je dvostruko niža nego prošle godine. Srećna okolnost je što je kukuruz roba koja može dugo da se čuva, pa su ratari u mogućnosti da sami procene kada je najbolji trenutak da svoj proizvod iznesu na tržište. Na Produktnoj berzi u Novom Sadu procenjuju da bi početna otkupna cena kukuruza novog roda mogla da iznosi između 13 i 14 dinara po kilogramu bez poreza na dodatu vrednost.

Dragomir Mijatov, poljoprivrednik iz Zrenjanina, smatra da nije samo otkupna cena problem, već da će svi u lancu trgovine podići cene.

– Kukuruz je na mojim parcelama dobro rodio, isto je i sa ostalim kulturama koje sam sejao. Ipak, zarade nema, a ukoliko uspemo da pokrijemo uloženo i da budemo na pozitivnoj nuli, biće dobro. Cena kukuruza ovogodišnjeg roda je smešna. Sada će i skladištari podići cene, jer će većina proizvođača ostaviti kukuruz na lager, tako da će se sav teret prevaliti na poljoprivrednike kao i u slučaju suncokreta – komentariše Mijatov.

Prema podacima Unije proizvođača, ovogodišnji rod kukuruza u Mačvi i Sremu je za samo nekoliko dana berbe dostigao za ratare prihvatljivu cenu. Kilogram kukuruza u klipu prodaje se za 14 dinara, dok onaj u zrnu dostiže 17 dinara, a prvi kupci su farmeri koji nemaju svoj rod. Zanimljivo je, takođe, da je prošlogodišnji zaraženi rod kukuruza dobilo nekoliko skladištara u Šapcu, Martincima i Šidu iako su stočari tražili da im se zaraženi kukuruz ponudi u zamenu za novi rod. Prema podacima Robnih rezervi, reč je o 10.000 tona kukuruza zaraženog aflatoksinima, koji je ponuđen u zamenu za zdrav, novog roda, prema paritetu 800 grama zdravog za 1.000 grama zaraženog.

– Na delu je priprema tržišta za jeftiniji otkup novog roda i zaista je čudno da je do ovakvog aranžmana došlo i da preuzetim količinama sada skladištari diktiraju cene – smatra Zlatan Đurić, predsednik Unije poljoprivrednika iz Sremske Mitrovice.

Stručnjaci procenjuju da će iz ovogodišnjeg roda na inostrano tržišta moći da se plasira oko tri miliona tona kukuruza. Tome treba dodati još oko milion tona zdravog kukuruza na zalihama. Sve, međutim, ukazuje na to da bi se potencijalni izvoznici mogli suočiti sa posledicama prošlogodišnje afere sa aflatoksinom, što bi moglo negativno da se odrazi na tražnju za kukuruzom iz Srbije kao i na njegovu cenu. Problem je, takođe, što se kukuruz, iako najznačajniji izvozni artikal Srbije, uglavnom plasira kao sirovina, pa je ekonomski efekat manji nego što bi to bilo da je reč o prerađevinama.

*****

Najniža cena u Evropi

– Ponuđena otkupna cena kukuruza od oko 13 dinara po kilogramu, bez PDV-a, najniža je ne samo u regionu već i u čitavoj Evropi. Ne očekujem, međutim, probleme u otkupu, imajući u vidu informacije Ministarstva poljoprivrede, ali i sa terena, koje ukazuju na to da je kukuruz dobrog kvaliteta, a skladišta dobro pripremljena i bez ostataka aflatoksina. Nadam se, takođe, da će prve izvozne isporuke pokazati da je naš kukuruz dobrog kvaliteta i da ćemo povratiti nekadašnju poziciju na svetskom tržištu koju smo izgubili prošle godine, zbog pojave aflatoksina – procenjuje Žarko Galetin, direktor Produktne berze u Novom Sadu.

*****

Kukuruzni bilans

6 miliona tona – ukupan rod

3 miliona tona – za izvoz

1 milion tona – na zalihama