Razvojni put malih i srednjih preduzeća

Kad je reč o strukturi vlasništva 70 odsto firmi ima jednog vlasnika, 25 odsto – dva vlasnika, dok pet odsto anketiranih firmi ima tri i više vlasnika. Istovremeno, 70 odsto vlasnika neposredno rukovodi firmom, 25 odsto njih ima ulogu jednog od rukovodilaca, četiri odsto ne rukovodi firmom iako su u joj zaposleni, a jedan odsto vlasnika nije ni zaposleno u firmi čiji su osnivači. Najveći pomak u odnosu na početak devedesetih godina načinjen je u rodnom sastavu preduzetničke populacije. I mada je i sada više muškaraca preduzetnika, činjenica je da se u više od 35 odsto firmi u ulozi vlasnika ili menadžera pojavljuju žene. Posmtarano prema starosnoj dobi, moglo bi se reći da 13 odsto anketiranih ima između 18 i 30 godina, od 30 do 45 godina ima 45 odsto njih, od 45 do 60 godina – 35 odsto, dok je devet odsto anketiranih preduzetnika starije od 60 godina. U obrazovnoj strukturi, profili preduzetnika se značajnije ne razlikuju od onih iz 1990. godine. Najviše je (čak 61 odsto) preduzetnika sa srednjim obrazovanjem, osnovno obrazovanje ima 17 odsto, a više i visoko 22 odsto preduzetnika.

Analizirani su i stavovi u vezi sa motivacijom za pokretanje biznisa. Motiv za pokretanje sopstvenog biznisa iskazalo je 23 odsto ispitanika, prednost radu u državnoj firmi dalo je 37 odsto anketiranih, za opciju da ostvaruje poslovnu aktivnost u domaćoj privatnoj firmi izjasnilo se pet odsto, za angažovanje u stranoj kompaniji interes je pokazalo 16 odsto anketiranih, dok se 19 odsto ispitanika izjasnilo da ne zna, niti razmišlja o bavljenju privatnim biznisom. Interersantno je da 60 odsto novih preduzetnika dolazi iz dojučerašnjih privatnih firmi, 25 odsto iz kategorije nezaposlenih, a tek osam odsto je onih koji su radili u inostranstvu. Kad je reč o izboru delatnosti, čak 85 odsto anketiranih preduzetnika, posluje u sektoru uslužne ekonomije, dok se proizvodnjom, proizvodnim zanatstvom i građevinarstvom bavi tek 15 odsto.

Imajući sve to u vidu Srbija bi trebalo da kreira razvojnu i tehnološku paradigmu i da u okviru novih tehnologija podstiče preduzetništvo. Aktuelnost preduzetničkog načina razmišljanja, života i biznisa, izazov je za stvaranje istinskog preduzetničkog društva, u kojem su ključni nosioci razvoja kreativni preduzetnici, istrajni inovatori, mladi preduzetnici i menadžeri… Predložena Strategija za podršku razvoju malih i srednjih firmi, preduzetništva i konkurentnosti za period 2015-2020. i Akcioni plan, korespondiraju sa aktuelnim trenutkom za unapređnjenje preduzetništva i mspp sektora, koji čini 99,9 odsto privrede Srbije. U prirpemi, predlozima, sugestijama učestvovala je Privredna komora Srbije, odnosno Forumom mikro, malih, srednjih firmi i preduzetnika, kao i više od trideset strukovnih domaćih i inostranih asocijacija i institucija, i pozitivan utisak je afirmisan i posebno napomenom, da je u potpunosti prihvaćen Akt o malom biznisu EU(Small bussines act), implementacijom 10 prinicipa (prvi glasi: Prvo razmišljajte o malima), raspoređenih u šest strateških tzv. stubova po oblastima i to:

1. Unapređenje poslovnog okruženja

2. Unapređenje pristupa izvorima finansiranja

3. Unapređenje kvaliteta radne snage

4. Podrška inovacijama

5. Unapređenje pristupa novim tržištima izvozom

6. Afirmisanje i unapređenje ženskog preduzetništva, preduzetništva mladih i socijalnog preduzetništva.

Ciljevi koji bi, zahvaljujući realizaciji predložene Strategijom trebalo da budu ostvareni jesu, između ostalog, da ukupan broj mikro, malih, srednjih firmi dostigne 350.000. Zatim da stopa opstanka novoformiranih firmi dostigne nivo od 90 odsto, a godišnja stopa rasta zaposlenosti u mspp sektoru – tri odsto. Planirano je takođe godišnje učešće mspp sektora u bruto domaćem proizvodu od 58 odsto, kao i to da Srbija bude rangirana u prvih 70 zemalja prema Globalnom indeksu kvaliteta i konkurentnosti preduzetništva(GEDI), a prema Izveštaju Svetske banke u prvih 60.

Autor je koordinator Foruma MSPP Privredne komore Srbije