Rešenje je u zakonima i jakoj inspekciji

 Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj je u saradnji sa USAID-om juče pokrenula dvogodišnji program borbe protiv sive ekonomije tokom kog će na sve načine pokušati da skrenu pažnju državi na ključne probleme. Trenutno, ima ih dosta, ali se svi vrte oko toga da treba menjati zakone, naročito one koji se direktno tiču sive ekonomije i rada na crno, poput zakona o inspekcijama. Naravno, za sve to potrebna je politička volja, koje bar do sada, nije bilo.

– Svako četvrto preduzeće u Srbiji radi van zakonskih okvira, a država godišnje na ime neplaćenih poreza i doprinosa gubi tri milijarde evra. Taj novac bi mogao da ode na domove zdravlja, vrtiće i ono što nam je preko potrebno. Zato apelujemo na državu da donese jedinstvenu inspekciju – rekao je predsednik UO NALED-a Vladan Atanasijević.

On je predstavio tom prilikom i šesto izdanje Sive knjige sa preporukama državi šta da promeni i rekao da je svake godine „knjiga sve deblja“, jer stižu nove preporuke, a stare se ne rešavaju. Ovog puta ima novih 29 preporuka, ali Atanasijević kaže da ga raduje što će jedna od njih zaživeti već za nekoliko dana. „Od 1. januara startuje objedinjena uplata poreza i doprinosa, a od novih posebno značajna je ona koja se odnosi na uvođenje elektronskog sistema praćenja izdavanja građevinskih dozvola“, naglasio je Atanasijević.

Direktorka misije USAID-a u Srbiji Suzan Fric podsetila je na udeo sive ekonomije u BDP i rekla da bi poreski prihodi, ukoliko bi se Srbija izborila sa nelegalnom trgovinom, mogli da se povećaju i do dva odsto BDP-a u narednih pet do sedam godina.

Srbija je sa svojom stopom sive ekonomije daleko od dobrostojećih zemalja EU, u kojima ima i onih kod kojih je taj procenat manji od 10 odsto. U Češkoj i Slovačkoj duplo je manji nego u Srbiji, u Nemačkoj je 14 odsto. Globalni trend u EU je da siva ekonomija pada.

Najviše pogođeni ovim problemom su privrednici, a direktor Bambija Miroslav Miletić podseća da četvrtina zaposlenih u Srbiji radi na minimalcu, kao i da je gotovo isto toliko onih koji rade bez ikakvog ugovora.

U odsustvu najavljenih ministara finansija i privrede Lazara Krstića i Saše Radulovića, specijalna savetnica ministra privrede Ana Trbović rekla je da najbolji način borbe protiv sive ekonomije unapređenje rada inspekcija, donošenje novog zakona u ovoj oblasti.

„Reforma inspekcija je jedan od ključnih zadataka. Osim toga, naše Ministarstvo se zalaže za smanjenje nameta na rad kako bi se pomoglo malim preduzećima“, napomenula je Trbović.

Za direktora jednog od najvećih vojvođanskih maloprodajnih lanaca Gomexa Gorana Kovačevića najbitnija je reforma političkog sistema, koja bi posle omogućila reformu privrednog sistema. „U Srbiji bar 250.000 ljudi mora da pređe iz javnog u privatni sektor, a još toliko da se iz sive ekonomije ubaci u legalne tokove. To bi značilo otvaranje novih 500.000 radnih mesta“, naglasio je Kovačević. Sitni šverceri, oni koji kupuju robu na akcijama ne bi li je prodavali na pijaci, nisu veliki problem, napominje on, već oni koji organizovano uvoze robu za koju PDV u Srbiji nije plaćen. To mora sistemski da se reši“, rekao je Kovačević.

Siva knjiga, broj 6

U novoj Sivoj knjizi NALED navodi 100 preporuka, među kojima je više od polovine onih koji su i dalje u statusu – nerešenih. Najviše njih, čak 40 upućeno je na adresu Ministarstva finansija, koje je rešilo svega četiri, sedam samo delimično, a 21 još nije stigla na dnevni red. Po jednu preporuku NALED-a rešili su ministarstva rada, energetike i unutrašnjih poslova, dok Ministarstvo građevinarstva i urbanizma nije rešilo nijednu od devet preporuka.