Samit: Primenom principa cirkularne ekonomije region Zapadnog Balkana se može transformisati u održiv i konkurentan

Državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Srbije Ivana Hadži Stošić rekla je da je cirkularna ekonomija prepoznata kao značajan podsticajni faktor za zelenu tranziciju u Srbiji.

„Zelena tranzicija je proces koji podrazumeva ekonomsku, energetsku i investicionu tranziciju, koje su zasnovane na održivom korišćenju energije, smanjenju negativnog efekta na životnu sredinu, primeni inovacije digitalnih alata i većoj konkuretnosti privrede“, navela je ona.

Ona je rekla da su se Srbija i svet, usvajanjem agende Ujedinjenih nacija 2030 i Pariskim sporazumom iz 2015. godine, opredelili za održivi razvoj i ublažavanje klimatskih promena.

„Jedan od alata da se ovi ciljevi sprovedu je cirkularna ekonomija koja treba da pomogne u uštedi resursa i energije, kao i očuvanju vrednosti materijala i proizvoda“, rekla je Stošić.

Ona je rekla da se Srbija kao zemlja kandidat za ulazak u EU mora uskladiti i sa ciljevima koje je ta zajednica država postavila kroz projekat Zeleni dogovor.

„Dekarbonizacija i cirkularna ekonomija su važni stubovi za dalji razvoj Zelene agende na zapadnom Balkanu, zbog čega je i resorno ministarstvo posvećeno tome“, rekla je Stošić.

Navela je da je Srbija prošle godine donela dva bitna strateška dokumenta – Program upravljanja otpadom od 2022. do 2031. godine, kao i Program razvoja cirkularne ekonomije od 2022. do 2024. godine.

Stošič je navela da ministarstvo trenutno pomaže lokalnim samoupravama u izradi lokalnih mapa puta za cirularnu ekonomiju, dok se privatni sektor podržava u izradi biznis planova za tranziciju na nove biznis modele, a podstiču se zelene javne nabavke, podržava saradnju prvrede i naučno-istraživačkih institucija kroz dodelu cirkularnih vaučera.

Prema njenim rečima, početkom ovog meseca usvojena je i Strategija niskougljeničnog razvoja od 2023. do 2030. godine, sa projekcijama do 2050, što otvara mogućnost za povećanje konkurentnosti domaće privrede.

Cirkularna ekonomija je, kako je ukazano na skupu, prepoznata kao jedno od sredstava za modernizaciju industrije u Startegiji industrijskog razvoja Srbije, jer takva ekonomija na podrazumeva samo reciklažu i upravljanje otpadom, već je to prilika i za tehnološke inovacije, novi način dizajniranja proizvoda, otvaranje zelenih radnih mesta.

Direktorka Fonda za razvoj Srbije Tatjana Matić izjavila je da su ovakvi događaji, poput samita, presudni za podizanje svesti i razmenu iskustava i znanja u regionu.

„Mali procenat svetske ekonomije koji je cirkularan nam pokazuje da je pred nama dugačak put do željenih promena, posebno na Zapadnom Balkanu kako bi se kreirala društva kakva želimo da imamo“, kazala je Matić.

Ona je ocenila da izazovi ne smeju da udalje ljude od težnje da sačuvaju životnu sredinu i težnje da se ne naruše prirodni resursi.

„Iako je tehnološki napredak nezaustavljiv, a zahtevi tržišta sve veći, oni ne smeju biti faktor koji narušava životnu redinu. Poslovna zajednica mora da pomiri napredak i potrebe društva, ali da radi na očuvanju planete“, navela je Mastić.

Ona je istakla da je i Fond za razvoj postavio takav zadatak pred sebe.

„Ako ekonomija nije zelena, a investicije nisu ekološki prihvatljive, one nemeju opravdanje i postaju opasne“, rekla je Matić.
Direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u PKS Mihailo Vesović istakao je da bi se transformacija regiona dogodila i bez znanja i finansijskih sredstava tranformacija, ali bi bila spora i zakasnela.

„Kada danas pričamo o regionu i Zapadnog Balkana ova tema je ona gde je potrebno razgovarati o kompatibilnosti, pošto ovde postoji veliko tržište, kao i povećanje mogućnosti povezivanja kompanija i razmene robe. Važno je da se politike država Zapadnog Balkana ujednačavaju i daju slične modele i mogućnosti“, rekao je Vesović.

Vođa tima za životnu sredinu i klimatske promene Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) u Srbiji Miroslav Tadić istakao je da se globalno već koristi dvostruko više resursa nego što je količina koju priroda može da regeneriše.

„Prema Globalnom izveštaju o cirkularnosti za 2023. današnji svet je samo 7,2 odsto cirkularan, što znači da je to procenat resursa i energije koji mi ponovo koristimo, a da je sve ostalo što se koristi i po pitanju resursa i po pizanju energije bazirano na principima linearne ekonomije“, rekao je on.

Tadić je kazao da globalni izazovi, poput energetske krize i sve veće negativne posledice klimatskih promena, upućuju na to da se mora promeniti pristup proizvodnji i korišćenju resursa.

On je rekao da je Zeleni dogovor EU usmeren ka postizanju klimatske neutralnosti do sredine veke, na korišćenju OIE, nultom otpadu i cirkularnoj ekonomiji, koja je kroz Sofijsku deklaraciju preslikana i na države Zapadnog Balkana.

Tadić je kazao da je Srbija do sada dosta uradila na prilagođavanju zakonodavstva u toj oblasti, a uskorio se očekije i usvajanje seta propisa koji će regulisati emisije gasova sa efektom staklene bašte.

On je ocenio da će privreda Srbije morati da izvrši zelenu transformaciju i pređe na cirkularni model i oslobodi se zavisnosti od korišćenja fosilnih goriva, kako bi na glavnom izvoznom tržištu, što je EU, mogla da bude konkurentna.

„UNDP je već podržao više od 30 projekata u Srbiji koji se odnose na cirkularnu ekonomiju, a više od 60 kompanija se prijavilo na naše javne pozive za cirkularnu ekonomuju“, kazao je on.

Projektni menadžer delagacije EU u Srbiji Antoan Avinjon rekao je da se pre nekoliko godina govorilo da će doći do ozbiljnih klimatskih promana, ali da ljudi to nisu želeli da prihvate.

„Trenutkno je u Nemačkoj temperatura oko 30 stepeni Celzijusa, dok je u Beogradu 16 stepeni Celzijusa. To su ozbiljni pokazatelji da su klimatske promene uveliko nastupile“, kazao je on.

Na četiri panela samita razmatrani su rezultati trogodišnje primene Zelene agende u Srbiji i regionu i predstavljena cirkularna rešenja koja kompanije primenjuju, kao i mogući izvori finasiranja zelene tranzicije.

Istaknuto je da su štedljivo korošćenje resursa i recikliranje imperativ, a da su tri ključna stuba cirkularne ekomonije – država, privreda i nauka.