Sve miriše na prodaju: Stručnjaci objašnjavaju koji deo privrede bi bio najteže pogođen američkim sankcijama NIS-u

Eventualni zastoj proizvodnje u NIS-u uticao bi na pad industrijske proizvodnje, u kojoj ta kompanija učestvuje sa oko sedam odsto, zatim na smanjenje uplata doprinosa radnika i smanjenje broja zaposlenih kojih u NIS-u ima oko 13.000.

U novom izdanju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT) navodi se da je situacija oko NIS-a verovatno najveći kratkoročni rizik za industriju Srbije.

„Razlog zašto je njegovo rešavanje toliko bitno leži u njegovoj sistemskoj važnosti za celokupnu privredu. Kako bi se proizvodnja potpuno stabilizovala, bilo bi dobro što pre doći do trajnog rešenja. Ono ne znači nužno promenu vlasništva (iako je to jedna od opcija)“, piše u novom broju MAT-a.

Ističu da rešenje podrazumeva stvaranje takvog pravnog i vlasničkog okvira NIS-a koji će omogućiti kompaniji normalan rad, uz istovremeno poštovanje režima međunarodnih sankcija.

Neizvesnost oko sankcija NIS-u već se direktno odražava na poslovanje ove komapanije, ukazuju iz MAT-a.

Naime, aktivnost u oblasti proizvodnja koksa i derivata nafte je u maju, junu, julu i avgustu međugodišnje redukovana za 10 odsto, 17,3 odsto, 11,4 odsto i 7,5 odsto.

Negativan doprinos ove oblasti prerađivačkoj proizvodnji tokom ova četiri meseca iznosio je: 0,94 procentnih poena, 1,69 procentnih poena, 1,24 procentnih poena i 0,8 procentnih poena.

„Da je proizvodnja u oblasti proizvodnja koksa i derivata nafte bila približno jednaka lanjskoj, prerađivački sektor bi u ova četiri meseca zabeležio za trećinu bolji rezultat“, procena je autora časopisa MAT.

Pad zaliha ukazuje na eventualnu prodaju

Oni se nadaju da će do trajnog rešenja ubrzo doći, a da se ono možda krije u kretanju zaliha.

Objašnjavaju da su one u proizvodnji koksa i derivata nafte poslednjih meseci osetno niže u odnosu na uporedivi period i prethodne tri godine.

„Ovakva „strateška optimizacija zaliha“ u nekoj kompaniji koja je predmet primorane akvizicije se, po pravilu, sprovodi neposredno pred prodaju“, ukazuju autori MAT-a.

Ističu da su zalihe likvidni deo aktive koji se brzo pretvara u gotovinu, jer postojeći vlasnici uvek radije isplaćuju gotovinu sebi pre nego što kompaniju preuzme novi vlasnik.

Pritom, piše u časopisu MAT-a, na taj način je moguće poboljšati novčani tok i trenutni bilans stanja kako bi kompanija izgledala privlačnija u pregovorima.

„Sankcije NIS-u usporile bi i privredni rast“

Ekonomista i jedan od autora časopisa MAT Ivan Nikolić kaže za Danas da bi sankcije NIS-u loše uticale na privredni rast i čitavu ekonomiju zemlje.

„Prvo, zabeležili bismo smanjivanje ukupne industrijske proizvodnje i prerađivačkog sektora, jer je udeo rafinerije treći po veličini u našoj industriji, posle energetike i prehrambene industrije“, navodi Nikolić.

Prema njegovim rečima, eventualni zastoj NIS-a direktno potkopava rast industrije i umanjuje i rast BDP-a.

„Što se tiče daljih posledica, samim tim bismo imali manje zaposlenih, a da ne govorim o posledicama koje bi nastale za platni bilans, pošto bi se u tom slučaju sve uvozilo što se tiče naftnih derivata“, ukazuje naš sagovorik.

Nikolić ističe da bi po fiskalni deo, odosno budžet, efekat bio neutralan, jer bismo uvozili naftne derivate i svakako naplaćivali PDV na njihov promet, kao i do sada.

Međutim, dodaje, bilo bi efekta u smislu umanjenih doprinosa od zaposlenih u NIS-u, jer su njihova primanja manje-više nadprosečna.

„Neću da zamišljam takav scenario, jer je on vrlo loš u svakom smislu, i po ekonomiju i geopolitiku. Ukoliko takav scenario nastupi morali bismo da donosimo odluke koje bi išle jedino u korist Srbije, i u tom slučaju ne bi bilo pitanja ni šta je čije, jer, generalno, teško bih zamislio scenario da taj kapacitet stoji zakantačen, a da mi kažemo nećemo ga korisiti, jer je to nečije vlasništvo“, ističe Nikolić.

Ukazuje da ne vidi scenarije u kojim bi nastupile nestašice i smatra da bi sve moglo da se nabavi, ali bi cene sigurno bile više.

Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu takođe ističe da bi sankcije NIS-u gotovo sigurno usporile privredni rast Srbije, jer bi izazvale poremećaje u snabdevanju energentima, rast troškova uvoza i pad industrijske proizvodnje.

„Uslovno rečeno, sadašnja prognoza rasta Svetske banke od 2,8 odsto mogla bi pasti i ispod 2,5 odsto, ako bi mere bile dugotrajnije ili obuhvatile širi energetski sektor“, kaže Mijušković za Danas.

Prema njegovim rečima, najveći udar bi osetila prerađivačka industrija, posebno sektori zavisni od derivata nafte, hemikalija i transporta, dok bi troškovi proizvodnje i logistike dodatno porasli.

„Zaposlenost bi bila ugrožena u samom NIS-u, njegovim dobavljačima i povezanim preduzećima, uz mogući talas smanjenja plata i odlaganja novih zapošljavanja. U slučaju dužeg trajanja sankcija, država bi morala da interveniše subvencijama i fiskalnim olakšicama, što bi povećalo pritisak na budžet i inflaciju“, zaključuje Mijušković.