MAT: Najveći izazovi za domaću industriju: Sankcije NIS-u i kriza evropske industrije

Za sada je to po Evrostatu najbolji rezultat u Evropi, piše poslednji broj Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).

Prema visokofrekventnim indikatorima ključni izvori rasta u prva tri meseca su ostale usluge, neto porezi i trgovina. S druge strane, u međugodišnjem padu su građevinarstvo i industrija.

Međutim, kako ocenjuju MAT-u, tokom marta je registrovan snažan oporavak industrijske proizvodnje, sa međugodišnjim rastom od 6,4 odsto, a unutar nje prerađivačka industrija je ostvarila rast od 8,4 odsto.

Ipak u prva tri meseca 2026. godine, sva tri sektora su u međugodišnjem padu: Rudarstvo od 3,2 odsto, prerađivačka industrija od 0,4 odsto i Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija je zabeležio pad od 0,9 odsto.

Privremena normalizacija poslovanja pančevačke rafinerije nafte imala je izrazito pozitivan efekat na dinamiku prerađivačkog sektora u martu, ocenjuje se u analizi.

„Uočljivo je da je proizvodnja koksa i derivata nafte, izolovano posmatrano, ključna oblast kojoj možemo pripisati pad prerađivačkog sektora. Američko sankcionisanje ruskog vlasništva uvelo je NIS u krizu (ograničeno je snabdevanje i prekinut kontinuitet proizvodnje). S obzirom na snažnu povezanost ove oblasti sa ostalim delovima industrije, njen zastoj ima mnogostruke direktne, indirektne i indukovane efekte na prerađivačku industriju“, ocenjuju u MAT-u.

S druge strane, proizvodnja motornih vozila i prikolica je imala ubedljivo najveći doprinos rastu prerađivačke industrije u prva tri meseca. Međugodišnje, njena aktivnost je povećana za 51 odsto. Iza nje bila je proizvodnja gume i plastike i osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata.

„Ključni problem za prerađivački sektor, pored otežanog rada Rafinerije nafte u Pančevu, izvire iz dinamike rasta industrije evrozone, odnosno ograničene eksterne tražnje. Na to ukazuju aktuelne vrednosti različitih ekonomskih pokazatelja koji se tiču industrije (PMI, ESI, nove narudžbine…) koje su, uglavnom, s negativnim predznakom. ZEW indikator ekonomskog sentimenta za evrozonu oštro je pao za 11,9 bodova na -20,4 u aprilu 2026. To je njegov najniži nivo od decembra 2022. Pad odražava rastuću zabrinutost zbog eskalacije sukoba na Bliskom istoku, koji se sve više smatra rizikom za inflaciju i lance snabdevanja Evrope, izazivajući strah od dugoročnih nestašica energije za preduzeća“, navode u MAT-u.

Posmatrano prema tehnološkoj složenosti, celokupan pozitivan doprinos rastu prerađivačkog sektora tokom 2025. godine potekao je od proizvodnje koju svrstavamo u grupu srednje tehnološke složenosti sa doprinosom od 1,8 procentnih poena. Visoko-tehnološka proizvodnja je redukovana za 2,5 odsto, uz negativan doprinos od 0,2pp, dok je proizvodnja nisko tehnoloških oblasti međugodišnje opala za 2,1 odsto (negativan doprinos od 0,8pp).

Pomenuta struktura rasta proizvodnje preneta je u ovu godinu. U periodu januar-mart 2026. rast proizvodnje beleži grupa Srednje-visokih tehnoloških oblasti od 10,8 odsto i grupa Srednje niskih tehnoloških oblasti (+2,8 odsto).