Greška koju pravimo sa klimom leti i zbog koje račun za struju raste

U danima ekstremnih vrućina, pitanje kako koristiti klima uređaj postaje i pitanje komfora i računa za struju. Da li je bolje „spustiti na maksimum“, brzo rashladiti prostor i zatim ugasiti uređaj, ili ga držati uključenog na umerenoj temperaturi tokom dužeg perioda?

Stručnjaci za HVAC sisteme i analize energetske potrošnje u više zemalja ukazuju da odgovor nije intuitivan i da način korišćenja klime može značajno uticati na ukupnu potrošnju električne energije.

Zašto česta paljenja troše više

Kod klasičnih klima uređaja bez inverterske tehnologije, najveća potrošnja električne energije javlja se u trenutku pokretanja kompresora. Tada uređaj povlači znatno više struje nego tokom stabilnog rada.

Prema analizi HVAC industrije, svako ponovno pokretanje kompresora može zahtevati višestruko veću snagu u kratkom periodu, što se vremenom sabira u veću ukupnu potrošnju.

Zbog toga česti ciklusi „uključi pa isključi“ nisu nužno energetski efikasni, čak i ako se čini da se tako štedi struja.

Stabilan rad je često efikasniji

Kod dužeg, stabilnog rada, klima uređaj nakon dostizanja željene temperature prelazi u režim održavanja, gde troši znatno manje energije nego pri stalnim startovima.

Inverterski uređaji dodatno povećavaju ovu efikasnost jer ne gase kompresor u potpunosti, već ga usporavaju i održavaju temperaturu uz nižu potrošnju.

U praksi to znači da klima koja duže radi na, na primer, 24 ili 25 stepeni često troši manje energije nego uređaj koji se više puta pali da bi ponovo rashladio prostor sa viših temperatura.
Šta kažu poređenja u praksi

Poređenja različitih sistema pokazuju da inverterske klime mogu da uštede i do 30 do 50 odsto energije u odnosu na klasične modele, upravo zbog izbegavanja čestih startova i rada na nižoj snazi.

To ne znači da je najniža temperatura najefikasnija opcija. Naprotiv, što je razlika između spoljne i unutrašnje temperature veća, klima mora duže i intenzivnije da radi.

Gde ljudi najčešće greše

Jedna od najčešćih grešaka je verovanje da je „brzo hlađenje pa gašenje“ ekonomičnije. U realnosti, prostor se ponovo zagreva, pa klima mora da ponovi ceo energetski zahtevan proces hlađenja.

Druga česta greška je konstantno podešavanje na ekstremno niske temperature, što ne ubrzava značajno hlađenje, ali povećava potrošnju.
Šta je razumno rešenje

Stručnjaci uglavnom preporučuju stabilnu temperaturu između 23 i 26 stepeni, uz neprekidan ili dugotrajniji rad uređaja, posebno u toplim periodima dana.

U takvim uslovima klima radi u optimalnom režimu, bez čestih prekida i nepotrebnih energetskih skokova, što dugoročno smanjuje i potrošnju i habanje uređaja.