Sindikati i saveti na istom zadatku

– Privatizacija u Srbiji nije dovela do poboljšanja rada industrije, već je naprotiv izazvala njeno slabljenje. U takvoj situaciji sindikati predstavljaju jedinu realnu snagu koja može da obnovi i unapredi razvoj industrije. Da bi taj cilj i ostvarili, sindikati moraju da rade na svom sveobuhvatnom jačanju – izjavio je dr Mihael Erke, direktor kancelarije fondacije Fridrih Ebert u Beogradu otvarajući panel-diskusiju.

Zoran Vujović, predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije naglasio je da naše zakonodavstvo u preduzećima koja imaju više od 50 zaposlenih predviđa formiranje saveta zaposlenih. On je dodao da prema zakonskim odredbama ta institucija treba da se bavi socijalnim i ekonomskim pravima radnika, čime se istovremeno bave i sindikati.

– Zbog toga je potrebno jasno i precizno razgraničiti čime treba da se bave sindikati, a čime saveti zaposlenih. Da bi se to postiglo, potrebna je izmena nekih odredbi u postojećem Zakonu o radu. U uslovima velike nezaposlenosti i kada je veliki broj preduzeća na ivici egzistencije, radnici nikako ne smeju da dozvole sukobe sindikata i saveta zaposlenih, već oni moraju da budu na istoj strani u borbi za radnička prava, a to je strana suprotna onoj na kojoj sede poslodavci sa kojima treba da razvijaju socijalni dijalog – istakao je Vujović.

Mato Lalić, spoljni saradnik projektnog biroa IndustriALL GU-a/ETU-a, IUF-a/EFFAT-a u Zagrebu naglasio je da je radničko saodlučivanje sastavni deo socijalnog dijaloga bez koga nema poboljšanja standarda života radnika.

– Radničko saodlučivanje ima veliku ulogu u formiranju kolektivnih ugovora. Mogućnost radničkog saodlučivanja je zakonski omogućena i u Hrvatskoj, međutim na našim prostorima se od strane poslodavaca ta kategorija vidi kao neka vrsta konsultacija sa zaposlenim, a ne kao učestvovanje radnika u donošenju određenih odluka vezanih za rad preduzeća, koje se odražavaju na njihovu egzistenciju. Nažalost ni socijalni dijalog se ne shvata na pravi način, jer ga neki vide kao diktat i mogućnost za disciplinovanje radnika – rekao je Lalić.

On je dodao da se socijalni dijalog na nivou Evrope još uvek uhodava i da je potrebno unapređivati dijaloge između poslodavaca na razini preduzeća i grada.

Profesor na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu Slobodan Miladinović istakao je da se participacija odvija preko saveta radnika, radničke kontrole i preko različitih organizacija među kojima istaknuto mesto imaju sindikati.

– Smisao radničke participacije jeste da zaposleni preko svojih predstavnika učestvuju u upravljanju preduzećima. Participacija predstavlja oblik socijalno-klasnog kompromisa. Cilj joj nije menjanje društveno-ekonomskih odnosa, već njegovo dopunjavanje i poboljšanje u interesu radnika – objasnio je Miladinović.

Vesna Mlinarić, predstavnica Sindikata metalaca Hrvatske – Industrijskog sindikata rekla je da u Hrvatskoj postoje radnička veća preko kojih zaposleni učestvuju u procesu saodlučivanja u preduzeću.

– U Hrvatskoj radničko veće nije konkurent sindikatima i uobičajeno je da članovi povereništva sindikata istovremeno budu rukovodioci sindikata. Radnička veća i sindikati kod nas deluju u koordinaciji. Na taj način obezbeđujemo da poslodavci uvažavaju radničke stavove, a istovremeno jačamo sigurnost zaposlenih u organizacije koje ih predstavljaju. Svojim radom u radničkim većima uspeli smo da sačuvamo kolektivne ugovore u uslovima svetske ekonomske krize, što predstavlja veliki uspeh, rekla je Mlinarićeva

Klaus Jesolat, predstavnik nemačkog Sindikata duvanske, prehrambene industrije i ugostiteljstva NGG, prisutne je na panel-diskusiji upoznao sa funkcionisanjemsistem radničkog saodlučivanja u toj zemlji.

– U Nemačkoj je prisutan dualni sistem zastupanja radničkih interesa, koji se odvija kroz rad sindikata i saveta zaposlenih. Saveti zaposlenih deluju na nivou preduzeća i njihov zadatak je da rešavaju konflikte koji mogu da nastanu na relaciji zaposleni – poslodavac. Obaveza Saveta zaposlenih je da se dogovara, odnosno da nađe rešenje za problem koji je nastao. U slučaju da do rešenja ne može da dođe savet zaposlenih i poslodavac su dužni da prihvate mišljenje treće strane koja treba da bude arbitar za rešavanje spora. Iako savet zaposlenih nema pravo da poziva na štrajk, to ne znači da zaposleni u tom preduzeću ne mogu da štrajkuju, jer na to imaju pravo ako su članovi sindikata. Dakle, u slučaju da sindikat pozove na štrajk u njemu imaju pravo da učestvuju svi zaposleni uključujući i članove saveta zaposlenih, istakao je Jesolat.

Ograničavajući faktori sindikalnog pokreta

Učestvujući u raspravi, Dragan Vesić, izvršni sekretar Granskog sindikata industrije, energije i rudarstva Nezavisnost, izneo je nekoliko ograničavajućih faktora koji u velikoj meri utiču na snagu sindikalnog pokreta u Srbiji, odnosno na veoma nizak stepen poverenja u snagu sindikata.

– DGB je kao najmoćnija sindikalna centrala u Nemačkoj uspela da se zakonskim putem izbori da neki sindikati izgube pravo da se zovu sindikatima, zato što nisu finansirani i kontrolisani od strane zaposlenih, svojih članova. Tako nešto je neophodno učiniti u Srbiji i mora se ustanoviti ko se ovde može zvati sindikatom. To je nužno jer se ovde mnogi sindikati, naročito sindikati u državnim preduzećima finansiraju i direktno od strane poslodavaca – naglasio je Vesić. On je naveo i da umesto da se u Ministarstvu rada registruju isključivo granski sindikati, kao što je to slučaj u zemljama EU, u Srbiji postoji više od 25.000 registrovanih sindikata po preduzećima i to ide do apsurda, jer se sindikat u preduzeću može registrovati i ako ima pet do 10 članova.

Zaštita i mere protiv diskriminacije

Poslodavac nema zakonsko pravo da ometa rad saveta zaposlenih niti da na bilo koji način diskriminiše njegove članove, uključujući tu i da ne sme da ih otpušta sa posla zbog aktivnosti u savetu zaposlenih. Obavljanje dužnosti u savetu zaposlenih dozvoljava mogućnost profesionalnog delovanja, a nakon završetka mandata poslodavac je dužan da člana saveta zaposlenih vrati na njegovo staro radno mesto. Pravo da biraju predstavnike u savet zaposlenih imaju i radnici koji rade na osnovu ugovora o delu u slučaju da rade u preduzeću duže od tri meseca – istakao je Klaus Jesolat iz sindikata NGG.