Siromaštvo u Srbiji: Skoro 40 odsto građana ne može da priušti nedelju dana odmora van kuće

Istovremeno, stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti iznosila je 24,3 odsto, manja je nego prethodne godine za 2,9 procentna poena, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Stopa rizika od siromaštva predstavlja procenat lica čiji je raspoloživi ekvivalentni prihod niži od praga rizika od siromaštva, koji je u 2024. iznosio 35.606 dinara prosečno mesečno za jednočlano domaćinstvo. 

Prag rizika od siromaštva za domaćinstvo s dvoje odraslih i jednim detetom mlađim od 14 godina iznosio je 64.091 dinara, dok je za četvoročlano domaćinstvo s dvoje odraslih i dvoje dece mlađe od 14 godina iznosio 74.773 dinara.

Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti pokazuje procenat lica koja su u riziku od siromaštva, ili su izrazito materijalno i socijalno uskraćena, ili žive u domaćinstvima veoma niskog intenziteta rada.

Stariji od 65 godina, najviše su izloženi riziku od siromaštva. Skoro svaki četvrti, odnosno 23,6 odsto je u ruziku od siromaštva, dok to važi za 22,7 odsto stanovnika iz starosne grupe od 55 do 65 godina.

Najnižu stopu rizika od siromaštva imala su lica starosti od 25 do 54 godine – 16,4 odsto.

Prema tipu domaćinstva, najvišu stopu rizika od siromaštva imala su jednočlana domaćinstva koje čine stariji od 65 godina – čak 36,9 odsto.

Osim toga u zantnom riziku od siromaštva, 34,5 odsto, su samohrani roditelji sa decom. Takođe, rizik je visok i kod porodica sa troje ili više izdržavane dece-29,1 odsto.

S druge strane, najnižu stopu rizika od siromaštva imala su domaćinstva koja čine tri ili više odraslih osoba – 11,8 odsto.

Kako što se može i očekivati, najveći rizik od siromaštva imaju nezaposleni, više od polovine (50,8 odsto). Zanimljivo je da su u znatno većem riziku od siromaštva nezaposleni muškarci (57,6 odsto) nego nezaposlene žene (45,2 odsto).

Samozaposlena lica imala su veću stopu rizika od siromaštva od lica zaposlenih kod poslodavca, 12,7 odsto u odnosu na 4,8 odsto. Za penzionere ova stopa iznosila je 21,1 odsto.

Stopa rizika od siromaštva raste ukoliko se iz prihoda isključe socijalna davanja na 24,7 odsto. A da su penzije najznačajniji socijalni faktor pokazuje i podatak da je stopa rizika od siromaštva kada se iz prihoda isključe i penzije čak 41,6 odsto.

U odnosu na 2023. godinu, u prošloj godini povećana je nejednakost. To pokazuje Džini koeficijent koji je povećan na 31,9 sa 31,7. Što veći koeficijent nejednakost je veća. Doduše, ovo je znatno manje nego 2022. kada je iznosio 32,6.

Drugi pokazatelj nejednakosti, kvintilni odnos, odnosno odnos prihoda i potrošnje najbogatije i najsiromašnije petine stanovniptva ostao je na istom nivou. Petina stanovništva sa najvećim prihodima imala 5,6 puta veće prihode od 20 odsto najsiromašnijih.

Stopa rizika od trajnog siromaštva je smanjena na 11,6 odsto sa 12,9 odsto u 2023.

Iako se situacija, prema podacima RZS, iz godine u godinu poboljšava, čini se da je preveliki deo stanovništva materijalno uskraćen.

Recimo, 38 odsto građana živi u domaćinstvima koja ne mogu sebi da priupte nedelju dana odmora van kuće.

Oko 15 odsto stanovništva ne može da priušti meso ili ribu za obrok svakog drugog dana.

Više od trećine ne može da podnese neočekivani trošak, a 9,3 odsto ne može da priušti adekvatno zagrevanje stana.

RZS meri i subjektivnu stopu siromaštva, odnosno koliko ljudi ima poteškoća da sastavi kraj s krajem.

Na ovo pitanje, sa veoma teško je odgovorilo 11,4 odsto, a teško 22,7 odsto anketiranih.

Više od polovine stanovništva (52%) kaže da sastavlja kraj s krajem sa izvesnim teškoćama.

Svaki deseti kaže prillično lako, a lako svega 2,8 odsto. Na kraju, oni koji veoma lako sastavljaju kraj s krajem mere se promilima, ili 0,06 odsto.

Troškovi stanovanja predstavljaju jedno od najvećih finansijskih opterećenja za domaćinstva. Za 46,6 odsto ovi troškovi znatno opterećeuju budžet domaćinstva, a za 49,4 odsto u izvesnoj meri ga opterećuju. Svega četiri odsto domaćinstava kaže da ga troškovi stanovanja uopšte ne opterećuju.