Skrajnuta imovina vredna milijardu evra

Jedino što se zna jeste da je deo njih po raspadu bivše države pripao na upravljanje agenciji Rekreaturs, a da je veći deo njih nestao s fabrikama u čijim su posedima bili, ili da su u privatizacijama s početka novog milenijuma dati za siću onima koji su te fabrike kupili. Uzalud su tada bili zahtevi pojedinih sindikata poput ASNS, koji su tražili da ta imovina bude izuzeta iz procesa privatizacije.

– Praktično, radnička odmarališta više ne postoje jer su ona bila u vlasništvu fabrika, od kojih su mnoge propale ili su privatizovane. Sa privatizacijom tih velikih društvenih preduzeća otišla su i odmarališta, promenili su se vlasnici, kaže za Radnik predsednica ASNS Ranka Savić.

Ona je po ulasku prošle godine u Skupštinu Srbije najavila da će po tom pitanju tražiti da se formira i Anketni odbor koji bi utvrdio šta se desilo sa svim tim odmaralištima, ali još ništa nije rešeno. Savićeva kaže da ne zna šta se tačno desilo sa svima njima, jer ASNS nije imao nijedno svoje odmaralište, ali da najviše o tome znaju u Savezu samostalnih sindikata .

– Ono što sigurno znam jeste da je jedan kompleks u Čanju, koji je koristio EI Niš, prodat i da je veliki deo sredstava otišao u SSSS, kaže Ranka Savić.

U Samostalnom sindikatu kažu da sindikat nikada nije ni u jednom odmaralištu imao svoju imovinu, da su sindikati koristili odmarališta, ali su ona bila u vlasništvu preduzeća.

– Kada je 2002. usvojen zakon o privatizaciji, sindikati su tražili da se odmarališta izuzmu iz toga, ali to se nije desilo, tako da je 99 odsto privatizovano. Neka su preduzeća propala, a odmarališta onih firmi koje su u restrukturiranju uglavnom ne rade – kaže predsednik Samostalnog sindikata Ljubisav Orbović. On ističe da je to jedino što nije prodato i da država jedino još sa njima može da učini nešto, kad već to nije uradila i uzela novac za ona koja su privatizovana.

– To su sve bila odmarališta na ekskluzivnim lokacijama na Zlatiboru, Kopaoniku, u Hrvatskoj i u Crnoj Gori, napominje on za Radnik. On kaže da je Rekreaturs dobio društvenu imovinu na korišćenje i da su njihova odmarališta danas jedina koja rade kako treba.

Mada, kada se pogledaju finansijski izveštaji Rekreatursa, koji ima 4.300 ležajeva u Srbiji i Crnoj Gori, ne bi se reklo da rade tako dobro, iako se čini da imaju sve uslove za to. Bivša rukovodstva ove firme bila su izložena javnoj kritici da nesavesno troše novac i prave gubitke uprkos tome što imaju velike objekte na Kopaoniku, Zlataru, Velikom Gradištu, Vrnjačkoj Banji, ali i u Čanju i u Rafailovićima. Finansijsko stanje ove kompanije nije na zavidnom nivou jer je prošlu godinu Rekreaturs završio sa gubitkom od 92 miliona dinara i 230 zaposlenih. Ranijih godina situacija je bila još gora, jer je taj minus u 2011. bio veći od 103 miliona dinara.

Na pitanje koliko je radničkih odmarališta bilo pre, koliko ih je ostalo u posedu preduzeća, od kojih je većina danas u procesu restrukturiranja, naši sagovornici nemaju konkretan odgovor.

Zna se da je IMT prodao objekat koji je imao na Divčibarama, IMR na Zlatiboru, Partizanski put je prodao odmaralište u Biogradu, a Zastava dva hotela na Ohridu i u Hrvatskoj. Priča sa odmaralištima u Hrvatskoj je takođe nedorečena.

Iako je formirana komisija koja bi trebalo da se bavi pitanjima sukcesije, sudbina odmarališta srpskih preduzeća na hrvatskom primorju, kojih je više od 300, ostaje neizvesna do daljeg. Nedavno je o statusu quo po tom pitanju u intervjuu za Danas govorio i ministar turizma u Vladi Hrvatske Darko Lorencin. Polovina od tih odmarališta je prodata ili se neko uselio u njih, ali s drugom polovinom se ništa ne dešava i oni propadaju.

– Koliko znam to sve stoji. Sličnih problema imamo i sa Slovenijom, mada je tu bilo nekih pomaka. Sa Srbijom, s druge strane, mislim da pomaka nije bilo. Činjenica je da to nikome ne koristi, tako da je veliki broj tih objekata totalno zapušteno, rekao je Lorencin.

Hotele i odmarališta na hrvatskom primorju imali su FAD iz Gornjeg Milanovca, Pionir iz Subotice, PIK „Bečej“, Prvi maj iz Pirota, Sartid-Jugometal, Politika i mnogi drugi.

Neka javna preduzeća zadržala hotele

Uprkos tome što je radnički turizam na zalasku, neka javna preduzeća su ipak zadržala svoja letovališta, tako da zaposleni recimo EPS-u i dalje po beneficiranim cenama mogu da letuju u Baru, Budvi ili na Kopaoniku. Osim toga svoja odmarališta ima i Vojska, ali i u MUP i to u Vrnjačkoj Banji, na Zlatiboru, Goču i u Bečićima.

Radnike terali „silom“ na odmor

Sindikalni ili socijalni turizam nastao je odmah posle Drugog svetskog rata, tačnije 1946. Te godine doneta je Uredba kojom se radnicima omogućava korišćenje plaćenog godišnjeg odmora. Naravno, tadašnja preduzeća kupovala su tzv. upute za odmore i nudila radnicima popust za smeštaj od 25 odsto, i za prevoz do 50 odsto. Radnička klasa nenaviknuta na letnje odmore, teško se odlučivala na takav korak, a prema podacima iz jednog Historijskog riječnika, radnike su sindikati u preduzećima bukvalno terali da idu na odmor, jer bi oni svakako morali da plate upute koje su uzeli iz centrala. Prvih nekoliko godina samo u Hrvatskoj niklo je 79 odmarališta, ali veliki broj njih je do 1950. otvoren i u Srbiji i na crnogorskom primorju.