Slučaj Geneks - jugoslovenski gigant kao paradigma svega lošeg u srpskoj privatizaciji 1foto Aleksandar Roknić

Slučaj “Geneks”, u kome po poslednjim dešavanjima ni iz drugog pokušaja po početnoj ceni manjoj od 12,5 miliona evra (1,46 milijardi dinara), nije uspela prodaja jedne od dve kule, one poslovne u čiju je izgradnju svojevremeno uloženo oko 70 miliona dolara – paradigma je svega što se dešavalo u srpskoj privatizaciji: oštećeni radnici, uništeni biznis, devastirana imovina i kao epilog, stečaj.

Imovinu, koju je nekadašnja firma godinama sticala i gradila, rasparčavaju privilegovani, stvarajući pravno zamešateljstvo i pripremajući je po bagatelnoj ceni “za nekog svog” ili “nekog važnog”.

Podsetimo, kada je nekada u svetskim razmerama moćna kompanija Geneks, sa godišnjim prometom od sedam milijardi dolara, dospela na listu za privatizaciju, odluka države bila je da se prvo rasproda njena vredna imovina. Na spisku su u prvom naletu bili apartmani na Kopaoniku i građevinska celina Bloka 20 na Novom Beogradu. Tokom 2008. i 2009. ta imovina dobila je nove vlasnike, a zaposlenima je odobren socijalni program od 200 evra po godini staža, koji je trebalo da se realizuje odmah nakon prodaje.

Zbog čega je država krenula u politiku odugovlačenja ni danas nije jasno, jer se dug nagomilava, uvećava kamatom koja je sada, posle više od 13 godina, dostigla iznos glavnice. Najpre je država tvrdila da socijalnim programom nije definisano da li će se isplata radnicima obaviti iz sredstava dobijenih prodajom ili iz budžeta a novac za to, oko 20 miliona evra dobijenih prodajom dela imovine, ostao je rezervisan na računima nekoliko banaka.

Radnici su se obratili najpre Trećem osnovnom sudu koji je njihov zahtev za isplatu odbio pozivajući se na nerazjašnjene uslove isplate, to je potvrdio i Apelacioni sud, ali je po žalbi nekolicine “geneksovaca” Ustavni sud taj stav osporio.

Odlukom iz 2013. godine utvrdio je da je tim presudama izvršena “povreda načela zabrane diskriminacije, prava na pravedno suđenje i pravo na imovinu” kao i da “odluka ima pravno dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu a nalaze se u istoj pravnoj situaciji”. Ustavni sud je takođe konstatovao da bivši radnici Geneksa ne mogu da trpe posledice propusta državnih institucija. Drugim rečima, država je izgubila spor. Ipak, ni posle devet godina radnici još nisu ostvarili svoje pravo na socijalni program.

– Ustavna odluka je nesporna, pravosnažna i izvršna i nama preostaje samo da tražimo da se ona i sprovede. Podneli smo zbog toga tužbeni zahtev, proširili ga i na Agenciju za praćenje sporova iz privatizacije, koja je pravni naslednik Agencije za privatizaciju, ali novac još nismo dobili. U međuvremenu, nad Geneksom i njegovom ćerka firmom Internacional CG, otvoren je stečaj. Oni na računu imaju rezervisan novac za socijalni program, 200 miliona evra a na pitanje kako je moguće da firma sa toliko novca ode u stečaj, jedini je odgovor mesečna kamata i drugi finansijski prihodi (od izdavanja u zakup) veća od 300.000 evra – kaže Branko Radičević, jedan od predstavnika bivših zaposlenih u Geneksu i najavljuje da će na osnovu odluke Ustavnog suda uskoro krenuti u prinudnu naplatu.

Čeka se odluka tužioca

U maju mesecu ove godine primljena je krivična prijava Božidara Stavrića (predsednika Skupštine stanara stambene kule Geneks) podneta protiv stečajnog upravnika Geneksa Budimira Mrdovića zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. Krivičnog zakonika – potvrdilo je pisanje Danasa Više javno tužilaštvo.

Inače, prijavom su obuhvaćeni i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika kao i stečajni sudija, jer su sve sporne odluke donete uz njihovu saglasnost. Kako je naš list već pisao, Mrdović osim što je svoju najbližu familiju angažovao u vođenju stečaja, pokušao je da deo imovine Geneksa “uveća” na račun stanara druge kule, pa je jedan stan najpre pokušao da upiše na tu kompaniju a potom na svog brata. Takođe, pasarelu koja je zajednička za obe kule istom procedurom namenio je sebi a galeriju od oko 150 kvadrata za sina. Zahtev za upis prava svojine nad stanom broj 119 podnet je Katastru još u oktobru 2020. godine, ali kako dokumentacija ne potkrepljuje opravdanost upisa, to nije sprovedeno. Stan se i dalje vodi kao vlasništvo građevinske kompanije “Rad” koja je takođe u stečaju, a ista je situacija i sa ostalim nepokretnostima koje je Mrdović hteo da prenese na sebe ili svoje najbliže.

– Postupajući zamenik Posebnog odeljenja za borbu protiv korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu stavio je policiji nalog za prikupljanje potrebnih obaveštenja, a policija je nedavno dostavila izveštaj. U narednom periodu postupajući tužilac treba da donese javnotužilačku odluku u vezi sa krivičnom prijavom – navodi VJT u odgovoru našem listu uz napomenu da je to jedina prijava koju ima VJT protiv navedenog lica. U međuvremenu, pre nekoliko dana podneta je još jedna, Trećem osnovnom javnom tužilaštvu, koja je prema saznanjima Danasa, takođe prosleđena u VJT pa se očekuje njihovo objedinjavanje.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.