barem u slučaju kada se privatni marginalni proizvod kapitala koristi kao pokazatelj društvenog marginalnog proizvoda. Umesto toga, činilo se da ključ rasta i razvoja leži ispod površine nepreglednog kapitala i može se odrediti na osnovu drugih parametara, kao što su veština, obrazovanje, tehnologija u širem smislu i poboljšanje u upravljanju.

barem u slučaju kada se privatni marginalni proizvod kapitala koristi kao pokazatelj društvenog marginalnog proizvoda. Umesto toga, činilo se da ključ rasta i razvoja leži ispod površine nepreglednog kapitala i može se odrediti na osnovu drugih parametara, kao što su veština, obrazovanje, tehnologija u širem smislu i poboljšanje u upravljanju.
Ipak, i dalje je postojalo mišljenje da je kapital neophodan, ako ne i dovoljan preduslov za ekonomski razvoj. Prema okviru koji je osmislio ekonomista Deni Rodrik, manjak kapitala može da postane prepreka za razvoj, odnosno „mesto gde se osećaju najsnažnije posledice loših monetarnih reformi“. Čak i u slučajevima kada drugi faktori u većoj meri sputavaju ekonomski razvoj, oni ne mogu biti izmenjeni ukoliko se ne izvrše suštinske promene u kapitalu. Nesumnjivo, visok stepen investicija predstavlja znak odsustva drugih prepreka za ostvarivanje napretka, što podrazumeva prosperitet i pozitivne trendove. Problem sa kojim se suočavaju ekonomski nerazvijene države jeste taj što nije lako ukloniti pojedine prepreke na putu ka uvećanju kapitala. Iz tog razloga, devedesetih godina prošlog veka usvojen je neoliberalistički princip koji je značio da će međunarodni protok kapitala biti ostvaren uklanjanjem pojedinih ograničenja koja su nekada bila obavezujuća, kao i smanjenjem korupcije, što je smatrano još jednom značajnom preprekom za ostvarenje napretka.
Postojala je nada da će, kao što je to bio slučaj sa britanskim prekookeanskim investicijama do 1913. godine, kojima je finansiran veći deo industrijalizacije umereno razvijenih perifernih delova, kapital iz industrijski razvijenih zemalja obezbediti sredstva za industrijalizaciju nedovoljno razvijenih područja. Ali, rezultat takve inicijative dobro je poznat – iako je znatno uvećan međunarodni kapital, protok novca iz bogatih u siromašne države nikada nije ostvaren. U stvari, osnovni rezultat bio je ogroman dotok kapitala sa periferije u bogato jezgro. Za većinu pripadnika moje generacije, kao i za buduće naraštaje, poruka koju šalje tržište jeste da prednosti međunarodnog protoka kapitala ne uključuju uklanjanje ograničenja za uvećanje kapitala, što ne doprinosi ubrzanom razvoju perifernih delova sveta. To nije posledica činjenice da periferija predstavlja atraktivan izvor radne snage već toga što razvijene zemlje, naročito Sjedinjene Američke Države, štite kapital od nepredviđenih političkih potresa. Ali, uprkos pogrešnom toku osnovnog svetskog kapitala, i dalje se značajna sredstva usmeravaju od jezgra svetske ekonomije ka periferiji. Takođe, možemo se nadati da će takvi tokovi sa sobom povući i preusmerenje institucija i stručnjaka koji čine jezgro tako bogatim. Ipak, objektivni posmatrač može ukazati nekome sa ograničenim resursima i šansama za sprovođenje u delo ekonomskih reformi da bi oslanjanje na tu pretpostavku neoliberalizma moglo da predstavlja strategiju koja je s pravom nazvana: „Propast kockara“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.