Stručnjaci i proizvođači: Prepolovljen stočni fond u Srbiji, prodaje se i rasplodno stado 1Foto: Pixabay/TheDigitalArtist

U Srbiji je stočni fond za poslednjih 30 godina prepolovljen, a posebno zabrinjava što se smanjuje i rasplodno stado, pa ako se hitno ne preduzmu mere za zaustavljanje tog trenda biće potrebno mnogo godina da se stočarstvo oporavi, rekli su danas stručnjaci i proizvođači.

„Upalilo se crveno svetlo koje upozorava da je stočarstvo u Srbiji u dubokoj krizi. Smanjuje se ne samo stočni fond, namenjen tržištu već i osnovno rasplodno stado osnovnih vrsta stoke. Neshvatljivo je da se to dešava u zemlji koja spada u deset najvećih izvoznika kukuruza u svetu“, rekao je stručnjak za poljoprivredu Milan Prostran.

On je, komentarišući podatke koje je objavio Republički zavod za statistiku (RZS) o smanjenju stočnog fonda u prošloj godini, rekao da će se prava slika o stanju u stočarstvu dobiti tek posle popisa 2023. godine, a ona neće biti bolja jer se podaci statistike koji se objavljuju dobijaju na osnovu procene, a mnoge činjenice ukazuju da stanje lošije.

Prema podacima RZS u Srbiji je za 11 meseci prošle godine od 1. janura do 1. decembra u odnosu na isti period 2020. smanjen broj krava za tri odsto, svinja za 3,9, koza 3,6 dok je povećan broj ovaca za 0,6 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek (2011–2020), ukupan broj goveda manji je za 5,1 odsto, svinja za 6,5 odsto, koza za 6,7 odsto i živine za 9,5 odsto, a veći je broj ovaca za 1,8 odsto.

„U Srbiji se stočni fond samnjuje od 1990. godine, a kako ‘padaju’ brojevi može se shvatiti ako se prati trend od 2000. godine kada je uzgajano 1,27 miliona goveda, a 2019. godine taj broj je pao na 878.000, svinja je 2000 godine bilo četiri miliona, 2019. oko 2,79 miliona. U ovom periodu je porastao jedino broj ovaca zbog uvođenja subvencija, pa je 2000. godine bilo 1,6 miliona, a 2019. godine 1,77 miliona“, rekao je Prostran.

Dodao je da su razlozi za smanjenje stočnog fonda mnogobrojni, od sankcija, do pada cena žive vage i izvoza, poskupljenja hrane u poslednjih pola godine, povećanog uvoza smrznutog mesa i žive stoke.

Najava o otvaranju novih tržišta nije, prema njegovim rečima, doprinela zaustavljanju negativnog trenda jer se, na primer od izvoza govedine u Tursku dosta očekivalo, a ta zemlja je posle kratkog vremena spustila cene tako da se više nije isplatilo za taj novac ni utovariti meso u transportna sredstva.

Prostran je rekao da bi bilo neophodno preduzeti niz mera koje bi zaustavile gašenje stočarstva, od dupliranja agrarnog budžeta sa pet na deset odsto u odnosu na republički, povećanja subvencija, zaštite domaće proizvodnje, zaustavljanja uvoza mesa, jer je samo prošle godine uvezeno 25 tona svinjetine.

Predsednik Saveza proizvođača agroprivrede Srbije Zoran Milićević rekao je da to uduženje godinu dana upozorava na potrebu preduzimanja hitnih mera da bi se obustavilo gašenje farmi.

Nedavno je, kako je rekao, konstatovano da je u selu Žiča, pored Kraljeva 28 domaćinstava rasprodalo stoku koju je uzgajalo.

„Neki koji su rasprodali stado rekli su mi da su srećni jer ne brinu kako će da kupe skupu hranu, kome će da prodaju stoku, čije cene porastu samo za vreme velikih praznika, kao što su Nova godina ili Božić. Problem je čak i naplatiti prodatu stoku, ako se ustupi na odloženo plaćanje“, rekao je Milićević.

Istakao je da su prasići za januarske praznike koštali 330 dinara za kilogram žive vage, a kada su prošli i cena je pala na 180 dinara.

Milićević je rekao da se uvoze živi prasići i da je carina bila 19,5 odsto, zatim je ukinuta i nedavno je vraćena, ali samo od pet odsto na vrednost uvoza, pa da proizvođači ponovo moraju da traže da se ta dažbina poveća.

„Država nam po raznim osnovama duguje i subvencije za prošlu godinu, nedavno su nam u Upravi za agrarna plaćanja obećali da će isplatiti dugove do kraja februara. U takvim uslovima teško je baviti se stočarstvom“, rekao je Milićević.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.