Obrazovni sistem mora mnogo brže da se prilagođava promenama na tržištu rada. Ideja vodilja prilikom izrade nacrta strategije obrazovanja Srbije je bila kako da se ova dva sektora povežu u funkciji razvoja celog društva, rečeno je juče na konferenciji „Tržište rada i obrazovni sistem Srbije“, u organizaciji Danas konferens centra.


– Kroz strategiju obrazovanja smo zapisali da je misija visokog obrazovanja da produkuje stručnjake koji su sposobni da zaposle sebe i da zapošljavaju druge. Naša ambicija je da ovom novom filozofijom pokušamo da stimulišemo ljude da budu pokretači formiranja malih i srednjih preduzeća, da budu deo lanca velikih, uspešnih kompanija, da generišući nove ideje stvaramo prostor za zapošljavanje i da kao obrazovni sistem pomažemo tržištu da ukupni ekonomski rezultati budu bolji od onih koje imamo danas – istakao je Radivoje Mitrović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete i nauke.

On je rekao da je to Ministarstvo svesno da je ovo „77 strategija koju Srbija radi u proteklih desetak godina“ i da ona „sama po sebi neće ništa promeniti“, ali da je to „potreban uslov za promenu pravne regulative“. Mitrović je naveo da je Ministarstvo prosvete u proteklih sedam godina uvelo više od 60 oglednih obrazovnih profila u srednjim stručnim školama, od čega je desetak prevedeno u redovan obrazovni sistem i da su svi ti profili koncipirani tako da odgovore na realne zahteve tržišta rada.

– U oblasti visokog obrazovanja, kroz proces akreditacije je ponuđeno više od 50 inoviranih studijskih programa. Bilo bi dobro da fakulteti i univerziteti ponude nove studijske programe, posebno u oblastima koje su interesantne sa aspekta tržišta rada – rekao je Mitrović.

Pomoćnik direktora Zavoda za statistiku Miroslav Janković je istakao da je put od izbora budućeg zanimanja, upisom u srednju školu, do završetka studija i zapošljavanja izuzetno dug i da traje i 15 godina. On je naveo da se obrazovanje za stvarne potrebe tržišta rada ne završava sticanjem diplome, već da tada počinje.

Predstavljajući statističke podatke o broju učenika i studenata u Srbiji, Janković je naveo da više od 1,1 miliona đaka i studenata čini ogroman budući potencijal za tržište rada i potencijalne poslodavce. On je naveo da najveći broj srednjoškolaca pohađa gimnazije, zatim profile u području rada ekonomija, pravo i administracija, a potom slede mašinstvo i obrada metala i elektrotehnika. Najmanje učenika je upisano u područjima rada geodezija i građevinarstvo, šumarstvo i obrada drveta i geologija, rudarstvo i metalurgija.

Janković je istakao da je u školskoj 2009-2010. godini upisano 227.000 studenata, od čega 150.000 ide na državne fakultete. Najveći broj studenata je na fakultetima društvenih nauka, a najmanje studenata se opredelilo za studije poljoprivrede i veterinu.

Slobodan Unković, direktor Departmana za poslediplomske studije i međunarodnu saradnju Univerziteta Singidunum je upozorio da je neophodno što pre doneti strategiju društvenog i privrednog razvoja Srbije do 2030. godine i u tim okvirima odrediti ulogu obrazovanja.

– U uslovima nepostojanja adekvatnih indikatora za sagledavanje dugoročnog razvoja visokog obrazovanja u Srbiji, Univerzitet Singidunum je učinio sve da 12.000 studenata na osnovnim, master i doktorskim studijama, steknu što kvalitetnije znanje i da se što pre zaposle nakon diplomiranja. Koristeći iskustva najboljih, pripremamo studente da dobro poznaju struku, da svoje znanje tokom studija provere u praksi, da govore najmanje dva strana jezika i odlično poznaju rad na računaru. To su razlozi zbog kojih imamo odlične rezultate u toku studija, a naši diplomci se relativno brzo zapošljavaju – naveo je Unković.

Generalni menadžer Obrazovnog sistema „Ruđer Bošković“ Mladen Šarčević, koji je međunarodno akreditovana ustanova, naglasio je da bi obrazovni sistem morao mnogo brže da prati promene koje se dešavaju na tržištu rada. On je ocenio da se, i pored mnogih reformi i priča o reformama, stanje u obrazovanju nije mnogo promenilo, da je današnja mreža škola ostala gotovo nepromenjena i da je gimnazijsko obrazovanje slično kao i početkom sedamdesetih. Šarčević je istakao da „tržišna ekonomija nije mnogo dodirnula brojne vlasti i vlade“. On je ukazao da se ne može govoriti o strategiji obrazovanja ukoliko nema strategije ekonomskog razvoja zemlje, te da promene u obrazovanju moraju da budu mnogo brže i da prate sve što se događa na tržištu rada. 

Agencija za doživotno učenje

U specijalnoj analizi posvećenoj obrazovnom sistemu i promenama na tržištu rada, Mića Jovanović, rektor Megatrend univerziteta, založio se da pri Vladi Srbije bude osnovana agencija koja će promovisati koncept doživotnog učenja. On je naveo da i danas ima ljudi koji su se školovali u nekim drugim vremenima i čije kvalifikacije su anahrone, ali koji nisu spremni da se prilagode novim potrebama okruženja.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.