Subotica: Bivšim radnicima „29. novembra“ kasne isplate dugovanja jer je račun Privrednog suda u blokadi 1Industrija mesa "29. novembar" Subotica, foto: video screenshot

Iako su na sudu dobili državu u sporu za naknadu materijalne štete zbog kršenja prava na suđenje u razumnom roku, radnici nekadašnje Industrije mesa „29. novembar“ i dalje ne mogu da naplate svoje zaostale plate.

Razlog za to je blokada računa Privrednog suda u Subotici, koji je nakon sudskih procesa određen kao adresa koja treba da im isplati ono što im se dugovalo još 1998. godine.

„Obustavljena je isplata zaostalih plata nekadašnjim radnicima Industrije mesa ’29. novembar’ u Subotici zato što je račun Privrednog suda u Subotici blokiran već duže vreme i nema sredstava za isplatu dugovanja“, izjavio je za Danas predsednik Saveza samostalnih sindikata grada Subotice Ištvan Huđi.

Na osnovu uvida u podatke Narodne banke Srbije, namenski račun Privrednog suda u Subotici je blokiran na dug od više od 116 miliona dinara.

Subotica: Bivšim radnicima „29. novembra“ kasne isplate dugovanja jer je račun Privrednog suda u blokadi 2
Ištvan Huđi, predsednik Saveza samostalnih sindikata Subotica, foto: Julijana Patarčić

Pre više od dve decenije nekadašnje „carstvo dobre hrane“ je po prvi put otišlo u stečaj, radnici su prijavili sudu svoja potraživanja, ali zbog stečaja, ponovnog pokretanja proizvodnje, restrukturiranja, ponovnog stečaja… od njihovih plata koje su im se dugovale pre stečaja nije bilo – ništa. Zbog toga su presavili tabak i tužili državu. I dobili spor.

„Što se tiče nematerijalne štete, naknade od 500 evra su svima isplaćene“, kaže Huđi i dodaje da su ostale još neisplaćene zarade za jedan broj bivših radnika kojima novac još nije isplaćen, a koji imaju pravosnažne presude Višeg suda u Subotici.

Kako pojašnjava, žiro račun Privrednog suda u Subotici je blokiran zato što sredstava nema i zato što su izvršitelji blokirali račun.

„Očekuje se rebalans budžeta Srbije na osnovu čega bi došlo do sredstava u Privrednom sudu pa bi se onda mogla nastaviti isplata tih zaostalih zarada koje nisu isplaćene još iz prošlosti. Očekuje se isplata do kraja godine, pretpostavljam, ako se dovoljno sredstava iz Trezora isplati na račun Privrednog suda“, navodi Huđi.

Kada su naslednici u pitanju, dodaje, niko od njih nije verovao da će doći u situaciju da dobije neki novac.

„Kada je neko od tih bivših radnika preminuo, onda su oni to morali da stave u testament, kome će to pripasti, morali smo praviti dopunska ročišta, pa je to potrajalo duže nego kod nekih uobičajenih punomoći“, objašnjava.

„Država dužna da isplati potraživanja“

U kompleksu Industrije mesa „29. novembar“ iz Subotice nekada se proizvodila hrana distribuirana na sve strane sveta, a šunke subotičkih svinja jele su i NATO trupe. Raspadom Jugoslavije, raspao se i ceo sistem, preduzeće je životarilo do 1998. godine, kada je otišlo prvi put u stečaj, sa više od 1.500 radnika. Iz stečaja se izašlo vansudskim poravnanjem, a zarade nisu bile isplaćene. Proizvodnja je obnovljena sa oko 200 radnika, da bi nakon oktobarskih promena preduzeće bilo uvedeno u restrukturiranje, ne bi li se pripremilo za privatizaciju. Agencija za privatizaciju je objavljivala tri tendera za prodaju kapitala preduzeća, a u aprilu 2008. tender je proglašen uspešnim. Međutim, kupac tada nije obezbedio bankarsku garanciju tako da je ugovor raskinut u junu iste godine. Nakon toga, u maju 2009. godine preduzeće je po drugi put otišlo u stečaj. Prethodno su svi preostali radnici uzeli otpremnine i napustili preduzeće. Radnici na ime neisplaćenih zarada potražuju oko milion i po evra, bez kamata i predstavljaju poverioce u stečaju.

Pravni tim bivših radnika „29. novembra“ navodi za Danas da su 2018. godine počeli da puštaju prigovore zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku pred Privrednim sudom u Subotici za klijente koji su bivši radnici ove firme.

„Ti prigovori su usvojeni, a reč je o tužbama za nematerijalnu štetu i o tužbama za materijalnu štetu, što podrazumeva da se tuži država Srbija za onaj iznos koji je prijavljen u stečaju neisplaćenog potraživanja od strane preduzeća koje je poslovalo pod kontrolom države. Mi smo pustili i jedne i druge tužbe i tada se javilo pitanje – koga tužiti. Odluka nakon konsultacija sa advokatima i sudijama je bila da se tuži organ kod kojeg je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku, dakle, Privredni sud“, objašnjavaju.

Kako navode, tako su advokati u celoj državi podnosili tužbe.

„Mi smo prvo 2019. godine počeli da dobijamo presude za nematerijalnu štetu, pa je u slučaju bivših radnika ’29. novembar’ dosuđeno 500 evra po osobi. Onda smo pustili te presude na izvršenje, pa je isto bilo kao i sada, Privredni sud je imao nešto sredstava i mali deo je isplaćen dobrovoljno, a kada im je nestalo novca, onda je blokiran isti ovaj račun. Tada smo shvatili da je sistem tako postavljen da sud ima i račune koji ne podležu blokadi. Zaposleni dobijaju svoje plate i sud nastavlja da funkcioniše bez obzira na blokadu, a da bismo naplatili potraživanja, čekamo da se iz republičkog budžeta odvoje sredstva za to pa se obično čeka rebalans budžeta“, napominju u pravnom timu.

Do sada su oko 1.000 predmeta nematerijalne štete naplatili, a uputili su i Ustavnom sudu žalbe, pa je osim tih 500 evra, sud dosudio da treba da im se isplati ukupno 800 evra, pa im još 300 evra isplaćeno kasnije, a ako nekome još nije, onda se vodi postupak pred Ustavnim sudom.

Što se tiče materijalne štete ovih zarada, objašnjavaju, sudovi su imali mnogo veću dilemu da li oni to smeju da dosude jer potraživanje koje je prijavljeno obično se naplaćuje prodajom imovine tog preduzeća u stečaju.

Subotica: Bivšim radnicima „29. novembra“ kasne isplate dugovanja jer je račun Privrednog suda u blokadi 3
Zgrada suda u Subotici, foto: Natalija Jakovljević

„Međutim, zbog presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, koje su donete još pre 2010. godine, taj sud je utvrdio da je Srbija ipak odgovara za ova potraživanja, jer ta potraživanja predstavljaju imovinu ovih ljudi, a prema Ustavu Srbije, naša država treba da zaštiti naše pravo na imovinu – to je jedno od osnovnih ljudskih prava“, navode.

S obzirom da je država Srbija upravljala preduzećima koja nisu isplatila svoje obaveze, ona je i dužna da isplati ova potraživanja.

„Kada je konačno Viši sud u Subotici zauzeo stav po tom pitanju, onda su i svi ostali predmeti materijalne štete završeni i konačno smo u toku prošle i ove godine dobili pravosnažne presude. Privredni sud je do maja puštao dobrovoljno, a nakon toga više nisu imali para i mi smo od tada počeli da puštamo izvršenja. Ostalo je oko 500 bivših radnika kojima još nije plaćeno i svi ti predmeti su otišli preko izvršitelja na ovu blokadu koju ste sada videli, a tu ima i bivših radnika ’Bratstva’ i još pojedinih firmi. Ima ukupno oko 800 predmeta od kojih se oko 500 odnosi na radnike ’29. novembar’“, kažu.

U pravnom timu smatraju da ovakav sistem, koji je postavljen od strane države, nije ispravan.

„Mi imamo pravosnažne sudske odluke koje ne možemo da naplatimo, kao što bi to mogla recimo država protiv nas. Jer država kada hoće da naplati nekome porez, onda čak ni žalba ne odlaže izvršenje, i može odmah da napadne nečiju imovinu“, podsećaju.

Dodaju i da nije uredu da ovim ljudima nije dosuđena kamata od 2009. godine, pa čak ni kamata od dana puštanja tužbe.

„Njihova potraživanja koja su utvrđena u stečaju su na taj način delimično obezvređena i videli smo da ona ostaju obezvređena, jer ove godine dolazi do naglog poskupljenja namirnica, energenata, života uopšte. A blokade stoje na tom računu, sudovi funkcionišu, a država čeka da isplati ono što duguje po pravosnažnim sudskim odlukama“, zaključuju u pravnom timu.

Dodaju i da samo Vojvođani nemaju pravo na kamatu od dana puštanja tužbe jer je to stav Apelacionog suda Novi Sad, koji je najviši sud u Vovjodini, pa svi Osnovni i Viši sudovi sude u skladu sa tim stavom.

“Apelacionis udovi u Beogradu i Kragujevcu su dosudili kamatu u ovim predmetima, makar od dana puštanja tužbe do isplate“, napominje.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.