Subvencije i za privatne škole i fakultete

Radivoje Mitrović, državni sekretar Ministarstva prosvete, ukazao je na činjenicu da najviše sredstava iz budžeta Srbije, čak više od 90 odsto, odlazi na plate zaposlenih. Najviše se izdvaja za osnovno obrazovanje, potom za srednje i najzad za visoko obrazovanje gde se usmerava tek nešto više od jedan odsto bruto domaćeg proizvoda. Mitrović je istakao da se u Srbiji, iz godine u godinu, smanjuje broj odeljenja u osnovnim i srednjim školama, pa je tako za prethodne dve godine broj odeljenja opao za gotovo 1.200.

– U osnovnim školama „najkritičniji je šesti razred“, dok u srednjim školama broj učenika drastično opada od prvog do četvrtog razreda. Veliki je broj škola koje u odeljenju imaju manje od 15 đaka, među kojima je i oko 1.000 škola i sa manje od pet učenika u odeljenju. U nastojanju da pronađemo najefikasnije rešenje koje će doneti najveće uštede, u stalnom smo kontaktu sa lokalnim samoupravama, ali teško je pronaći univerzalni model koji se može primeniti u svakoj sredini. Jedan od modela je kupovina prevoznih sredstava za decu kako bi bili pregrupisani iz više škola u jednu – istakao je Mitrović.

On dodaje da je planirana izmena dosadašnjeg modela finansiranja obrazovnog sistema, ali da je za pronalaženje adekvatnog rešenja, ipak, potrebno izvesno vreme. Mitrović je naglasio i da se reforme u obrazovnom sistemu uspešno sprovode, što bi moglo da rezultira privlačenjem više hiljada stranih studenata i učenika za specijalizovane srednje škole. On je, u tom kontekstu, pomenuo učenike iz Libije, Konga i drugih afričkih zemalja.

Žarko Milisavljević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, smatra da su školski programi u Srbiji zastareli i da ne školuju radnu snagu neophodnu privredi. Kako je dodao, proizvodi se kadar koji na ovom tehnološkom nivou ne zadovoljava potrebe tržišta, dok za neke vrste obrazovanje „država nikad neće biti sposobna“.

– Reč je o zastarelim programima za koje nema interesovanja ni u školi ni u privredi, ali ni na lokalnom nivou. Zato je neophodno uspostaviti partnerstvo između privrede i privatnog sistema obrazovanja kako bismo zajedno uticali na državu da podigne kvalitet obrazovanja – rekao je Milisavljević.

Milovan Stanišić, rektor Univerziteta Singidunum, naveo je da država oporezuje privatne univerzitete po nepovoljnijoj stopi od one koja važi za preduzeća, iako ovi univerziteti imaju tretman neprofitnih ustanova. On je ukazao i na to da privatne obrazovne ustanove u Srbiji ne uživaju pravo na popuste za ulaganja u opremu i zgrade, kao što je to slučaj s preduzećima.

– Mislim da ne bi trebalo da postoji veštačka podela na privatne i državne univerzitete. Naprotiv, mnogo bi bolje bilo da zajedničkim snagama razvijamo resurse i privlačimo strane studente. Osim toga, u Komisiji za akreditaciju visokoškolskih ustanova ravnopravno bi trebalo da budu zastupljeni poslodavci, profesori i eksperti – naglasio je Stanišić.

Ana Langović Milićević, dekan Fakulteta za poslovne studije Univerziteta Megatrend, složila se s konstatacijama koje je izneo rektor Univerziteta Singidunum, a kad je reč o usmeravanju sredstava, ona, takođe, smatra da fakultete treba tretirati prema kvalitetu obrazovnih programa, a ne po tome da li su u državnom ili privatnom vlasništvu. Prema njenim rečima, i na privatnim fakultetima postoje kvalitetni programi i obrazuju se dobri kadrovi u više različitih oblasti.

Mladen Šarčević, generalni direktor Obrazovnog sistema „Ruđer Bošković“, naveo je da je model subvencija odavno prisutan u obrazovnim sistemima evropskih zemalja, kao i da su mnoge zemlje iz našeg okruženja „prepisale“ taj deo evropskog zakonodavstva. Nasuprot tome u Srbiji se „taj model redovno preskače“. Prema njegovom mišljenju, deo subvencija treba da obezbedi osnivač škole, a deo Ministarstvo prosvete, i to za najkvalitetnije kandidate. Šarčević je izneo i podatak da se zahvaljujući privatnom obrazovnom sistemu godišnje u budžet Srbije „uliva“ više stotina hiljada evra.

Saša Mirosavljević, direktor Srednje umetničke škole Artimedia, objasnio je da je ova škola uvela tri nova obrazovna profila, koja dosad nisu postojala u školama u Srbiji, kao i da školuje mlade za više od 20 zanimanja. Kako je naglasio, reč je o konceptu koji je usklađen s potrebama privrede i kreiranjem novih radnih mesta.

– Više od 90 odsto zaposlenih u ustanovama kulture, umetnosti i u medijima nema adekvatne diplome iz tih oblasti. U školi Artimedia trudimo se da prenesemo primenljivo, preciznije rečeno, funkcionalno znanje. Zanimljivo je, takođe, da veliki značaj pridajemo praksi. Naš stav je da obrazovanje treba posmatrati kao ulaganje u budućnost koje i te kako može da utiče i na razvoj same države – istakao je Mirosavljević.

Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, kao glavne probleme apostrofirao je zastarele programe, kao i višak zaposlenih u obrazovnim ustanovama, uz sve manji broj učenika. Prema njegovom mišljenju, u obrazovnom sistemu treba smanjiti teoriju i akademska znanja i fokusirati se na praktične veštine.

– Što se tiče visokog obrazovanja u Srbiji, često se mešaju nauka i prenos znanja i pri tom se ne ocenjuje koliko studenti dobiju, u praksi upotrebljivog, znanja. Činjenica je, takođe, da državni univerziteti predstavljaju nelojalnu konkurenciju u ovoj oblasti i zato nije dobro što se novac građana koristi samo za finansiranje državnog sistema – zaključio je Stevanović i ocenio da „novac građana treba ulagati u građane, a ne u institucije, jer zbog teške ekonomske situacije, građani biraju fakultete na kojima postoji mogućnost besplatnog studiranje bez obzira na znanja koja oni nude.

Različiti aršini

Privatni univerziteti imaju velike troškove pri osnivanju i stalno se suočavaju s rizikom od finansijskih gubitaka ukoliko se ne upiše dovoljan broj studenata. Zato bi i za privatne visokoškolske ustanove trebalo uvesti stipendije, kredite i vaučere, ali i uspostaviti bolju saradnju s privredom kad je reč o finansiranju naučnih projekata – smatra Milovan Stanišić, rektor Univerziteta Singidunum.

Radivoje Mitrović, državni sekretar Ministarstva prosvete

U planu je izmena dosadašnjeg modela finansiranja obrazovnog sistema. Ipak, sve to zahteva dosta vremena i razgovora s predstavnicima iz ove oblasti kako bi se pronašlo adekvatno rešenje. Činjenica je, međutim, da se reforme u obrazovnom sistemu uspešno sprovode, što bi moglo da rezultira privlačenjem više hiljada stranih studenata, ali i učenika specijalizovanih srednjih škola

Žarko Milisavljević, predsednik Asocijacije MSP

Školski programi u Srbiji su zastareli i ne školuju radnu snagu usklađenu s potrebama privrede. Drugim rečima, proizvodi se kadar koji na ovom tehnološkom nivou ne zadovoljava potrebe tržišta, dok za neke vrste obrazovanje „država nikad neće biti sposobna“. Zato je veoma važno da se uspostavi partnerstvo između privrede i privatnog sistema obrazovanja

Milovan Stanišić, rektor Univerziteta Singidunum

Mislim da ne bi trebalo da postoji veštačka podela na privatne i državne univerzitete. Naprotiv, mnogo bi bolje bilo da zajedničkim snagama razvijamo resurse i privlačimo strane studente. Osim toga, u Komisiji za akreditaciju visokoškolskih ustanova ravnopravno bi trebalo da budu zastupljeni poslodavci, profesori i eksperti

Ana Langović Milićević, dekan Fakulteta za poslovne studije Univerziteta Megatrend

Kad je reč o usmeravanju sredstava, smatram da fakultete treba tretirati prema kvalitetu obrazovnih programa, a ne po tome da li su u državnom ili privatnom vlasništvu. Često se zaboravlja da i na privatnim fakultetima postoje kvalitetni programi i obrazuju se stručni kadrovi, i to u više različitih oblasti

Mladen Šarčević, generalni direktor Obrazovnog sistema „Ruđer Bošković“

Model subvencija odavno je prisutan u obrazovnim sistemima evropskih zemalja, a i mnoge zemlje iz našeg okruženja „prepisale“ su taj deo evropskog zakonodavstva. Nasuprot tome u Srbiji se „taj model redovno preskače“. Mislim da bi deo subvencija trebalo da obezbedi osnivač škole, a deo Ministarstvo prosvete, i to za najkvalitetnije kandidate

Saša Mirosavljević, direktor Srednje umetničke škole Artimedia

Više od 90 odsto zaposlenih u ustanovama kulture, umetnosti i u medijima nema adekvatne diplome iz tih oblasti. U školi Artimedia trudimo se da prenesemo primenljivo, preciznije rečeno, funkcionalno znanje, pri čemu veliki značaj pridajemo praksi. Naš stav je da obrazovanje treba posmatrati kao ulaganje u budućnost koje i te kako može da utiče i na razvoj same države

Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište

Činjenica je da državni univerziteti predstavljaju nelojalnu konkurenciju u ovoj oblasti i zato nije dobro što se novac građana koristi samo za finansiranje državnog sistema. Novac građana treba ulagati u građane, a ne u institucije, jer zbog teške ekonomske situacije, građani biraju fakultete na kojima postoji mogućnost besplatnog studiranje bez obzira na znanja koja im oni nude