Cene hrane u svetu danas su 36 odsto više nego pre godinu dana i nalaze se blizu nivoa iz 2008, godine. Samo od juna prošle godine 44 miliona ljudi je palo ispod granice siromaštva, a naše analize pokazuju da ako bi cene hrane skočile za dodatnih 10 odsto, to bi još 10 miliona ljudi dovelo u grupu onih koji žive u ekstremnom siromaštvu, sa manje od 1,25 dolara dnevno – izjavio je Robert Zelik, predsednik Svetske banke, otvarajući zajedničko prolećno zasedanje te institucije i Međunarodnog monetarnog fonda.
Prema njegovim rečima, ako bi cene hrane porasle za 30 odsto, to bi broj siromašnih, koji sada stoji na 1,2 milijarde ljudi podiglo za čak 34 miliona. Zemlje sa niskim i nižim srednjim prihodima, kako je naglasio Zelik, iskusile su veći rast cena hrane u odnosu na razvijenije zemlje, naročito od kada je došlo do krize.
Zelik je ocenio da u borbi protiv visokih cena hrane, države ne treba da posežu za kontrolom cena niti za širokim povećanjem plata, već bi trebalo pomagati najugroženijima kroz „ciljanu ishranu“, kao i kroz bolju proizvodnju hrane, u čije unapređenje Svetska banka ulaže sedam milijardi dolara godišnje.
– Skoro milijardu ljudi na svetu je neuhranjeno i taj broj se svakog minuta povećava za 68. To je više od jednog čoveka svake sekunde – naglasio je Zelik, ilustrujući veličinu problema.
Kao osnovne razloge za rast cena hrane Zelik je naveo smanjenje zaliha osnovnih životnih namirnica, zbog čega ima malo prostora za amortizaciju bilo kakvih šokova koji mogu doći sa lošim vremenom, zatim veću potrošnju mesa u zemljama u razvoju u kojima ljudi sa sticanjem viših prihoda menjaju i svoj način ishrane, zbog čega se sporije pune reserve hrane, kao i snažniju vezu cena hrane i rasta cena goriva. On nije mogao da kaže da li će cene hrane nastaviti da rastu, ali je upozorio na opasnost od eventualnog povećanja cena mesa zbog rasta tražnje u zemljama u razvoju poput Kine i troškova koje mogu imati proizvođači.
– Generalni trend je da smo u opasnoj zoni, jer su cene hrane već porasle, a zalihe mnogih osnovnih životnih namirnica su relativno niske. Zbog toga u narednih godinu dana moramo da budemo naročito na oprezu, jer ako cene hrane budu skočile, one će ugroziti najsiromašnije – zaključio je Zelik.
Generalni direktor MMF-a Dominik Štros-Kan podvukao je potrebu da se izbegne samozadovoljnost, u koju države lako mogu da upadnu pošto njihovi političari izjavljuju kako je kriza iza nas.
– Glavni izazov za razvijene zemlje su visoka nezaposlenost, fiskalna i monetarna nestabilnost, za zemlje u razvoju, pregrevanje ekonomije, a za siromašne države, visok rast cena hrane. Potrebna nam je hitna akcija. Na razvijenim tržištima potrebne su reforme finansijskog sektora i stres testovi evropskih banaka, jačanje nadzora i uvođenje makroprudencijalnih mera, dok zemlje u razvoju moraju da restrukturiraju svoju monetarnu politiku i da rebalansiraju svoj rast tako da se više oslanja na domaću tražnju, a manje na izvoz – istakao je Štros-Kan.
Ocenivši da se svet i dalje nalazi u krizi, on je dodao da očekuje da će razgovori u G20 grupi najrazvijenijih zemalja pomoći rešenju problema, ali da razgovori moraju da se vode i pred Komitetom MMF-a, koji „predstavlja 187 zemalja, a ne samo 20“ najvećih ekonomija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
