Svetla perspektiva azijskog ekonomskog čuda

 „Apsolutno sam siguran da će sa nama biti završeno ukoliko Singapur dobije neodgovornu vladu. Zemlja će skliznuti u ništavilo“, pisao je Li. Iskazao je strah da bi građani Singapura jednog dana mogli da izaberu lidere koji ne pripadaju njegovoj Partiji narodne akcije (PAP), koja čvrsto upravlja zemljom od sticanja nezavisnosti pre pola veka. Smatra se da je pre svega zahvaljujući Lijevom liderstvu i energiji, koje neki kritičari na Zapadu nazivaju i paternalističkim autoritarizmom, mala teritorija od oko 716 kvadratnih kilometara, poznata jedino po luci, preobražena u jedan od globalnih finansijskih centara sa najbržim rastom. Pedeset godina posle sticanja nezavisnosti Singapur je pretekao mnoge, nekada razvijenije zemlje i danas je deseta po veličini ekonomija u Aziji, ali i četvrti najveći finansijski centar u svetu – posle Njujorka, Londona i Hongkonga. To je, pored Šangaja, najprometnija luka i poseduje jedan od najčistijih javnih sektora na svetu, navedeno je u godišnjem izveštaju o korupciji Transparensi internešenel. Singapur će može pohvaliti gotovo potpunom zaposlenošću (nezaposlenost je oko dva odsto) i ukupnim bruto domaćim proizvodom po glavi stanovnika većim od 56.000 dolara.

Lijev ekonomski uspeh bio je baziran pre svega na privrednom rastu. Verovao je da će Singapur postati privlačno mesto za ulaganja i usredsredio se na stvaranje prvoklasne radne snage. Istovremeno je vodio uravnoteženu spoljnu politiku prema Sjedinjenim Američkim Državama i Narodnoj Republici Kini. Tamnije strane njegove vladavine, pored ostalih strogi zakon protiv klevete, ili korišćenje akta o bezbednosti preuzetog iz kolonijalnog doba radi zatvaranja političkih zatvorenika bez suđenja, smatrane su cenom kojom su plaćeni napredak, red i sistem koji je obezbedio najvećim etničkim grupama u Singapuru – većinskim Kinezima, Malajcima i Indusima, miran i prosperitetan suživot. Prema Lijevom modelu, vlada se brinula o rukovođenju zemljom i obezbedila napredak, a zauzvrat je uživala poslušnost građana. Njegov uticaj, međutim, počeo je da bledi u godinama posle 2011. kada je konačno napustio vladu. Te godine je PAP, partija koju je on osnovao 1954. godine sa grupom istomišljenika, ostvarila najlošiji izborni rezultat u istoriji, iako je osvojila 60,1 odsto glasova, dok je opoziciji pripalo samo šest od 87 poslaničkih mandata. Kada je 2004. na čelo vlade došao njegov sin Li Hsien Lung, poluge ekonomskog sistema već su bile ublažene u nekim oblastima.

No, da li će smrt starijeg Lija obelodaniti spremnost dela sadašnjeg rukovodstva Singapura da nastupi hrabrije? Možda liberalizacijom medija ili prihvatanjem zahteva za većim stepenom političkog pluralizma, do čega bi moglo da dođe pred izbore koji će biti održani u januaru 2017. „Ljudi žele sistem koji je manje zasnovan od vrha ka dnu“, tvrdi Sajmon Tai, direktor Singapurskog instituta za međunarodne odnose (SIIA). Stari „sporazum“ vlasti i naroda je pod pritiskom. Singapurci osećaju teret visokih cena nekretnina, sve većih troškova života i opterećene infrastrukture usled priliva imigranata koji su, opet, od suštinskog značaja na nastavak ekonomskog rasta zemlje. Rast cena nekretnina, delimično podstaknut prilivom bogatih stranaca, naročito iz NR Kine i Indonezije i proširenje finansijskih usluga, kao što su upravljanje imovinom bogatih i trgovina berzanskim papirima, uzrokovali su da Singapur postane jedan od najskupljih gradova na svetu. Loša strana ovakvog pristupa jeste produbljivanje jaza između bogatih i siromašnih. U Singapuru, doduše, ne objavljuju podatke o siromaštvu, ali je primetan sve veći jaz između najbogatijih i najsiromašnijih.

Singapurski lideri svesni su činjenice da mali gradovi-države retko uspeju da prežive vek ili duže. No, među stručnjacima vlada mišljenje da je mnoštvo mogućnosti pred Singapurom. Kao argument navode da Singapur poseduje najbolji aerodrom i morsku luku na svetu i naglašavaju da je ovaj finansijski centar spreman da služi srednjoj klasi Azije. Singapur je broj jedan centar za upravljanje imovinom u Aziji. Osim toga u ovoj državi se nalazi najbolje rangirana visokoškolska ustanova u Aziji, Nacionalni univerzitet Singapura. Danas je Singapur jedna od najkonkurentnijih ekonomija na svetu. Da bi održao rast prihoda i visok standard, procenjuje se da će Singapur nastaviti da transformiše svoju privredu ka industrijama viših vrednosti, sa snažnim rastom produktivnosti. Osnovni pokretači rasta u sledećoj deceniji biće uloga Singapura kao jednog od vodećih svetskih finansijskih centara i središta logistike, brodarstva i avijacije. Ne treba zanemariti ni njegovu ulogu kao regionalnog sedišta globalnih multinacionalnih kompanija. Sve to ukazuje na procene da je perspektiva Singapura i dalje veoma svetla.

glosa

Pedeset godina posle sticanja nezavisnosti Singapur je pretekao mnoge, nekada razvijenije zemlje i danas je deseta po veličini ekonomija u Aziji, ali i četvrti najveći finansijski centar u svetu – posle Njujorka, Londona i Hongkonga

Novi socijalni sporazum

Vlada Singapura predstavila je u februaru budžet za 2016. koji znači zaokret prema socijalnoj zaštiti, dok se manje insistira na privrednom rastu. Za najbogatijih pet odsto stanovništva (Singapur u proseku ima najviše milionera na svetu – 140.000) dodatni porez povećan je sa 20 na 22 odsto. Veća su izdvajanja za penzionere, smanjen je porez za pripadnike srednje klase, dok su izdvajanja za zdravstvenu zaštitu uvećana za 30 odsto, odnosno na 9,3 milijarde dolara. Istovremeno, očekuje se da će do kraja ove decenije ulaganja u infrastrukturu porasti za 50 odsto i da će dostići nivo od oko 30 milijardi dolara, ili šest odsto BDP-a. Stručnjaci tvrde da je na delu novi socijalni sporazum, kako bi se pomoglo većem delu društva.