Prema Globalnom izveštaju o konkurentnosti, po svom inovativnom potencijalu, Srbija se nalazi na 112. mestu od 140 analiziranih zemalja. Za istraživanje i razvoj iz budžeta izdvajamo četiri puta manji deo BDP-a nego zemlje Evropske unije. Samo 3,3 procenta naučnika u Srbiji radi u kompanijama. Veza privrede i akademskog sektora je slaba.
Državna podrška naučnoistraživačkom sektoru je nedovoljna i neprofilisana. Ovo su zaključci Svetlane Kisić, profesorke Beogradske poslovne škole, moderatorke panela koji se bavio naukom i obrazovanjem na nedavno završenom Kopaonik biznis forumu. Panelisti, među kojima su bili predsednik SANU Vladimir Kostić i ministar prosvete Srđan Verbić izneli su sumorne statistike, koje ukazuju na strukturne probleme u našoj naučnoj zajednici i obrazovnom sistemu i njihovu neusklađenost sa potrebama privrede i društva koje se stalno i sve brže menja.
*Pomenuli ste da smo po inovativnosti na samom začelju liste. Zbog čega je to tako?
– Prvo, zašto uopšte govorimo o inovativnosti? Da bismo podigli stopu rasta privrede, da bismo obezbedili održivi razvoj, moramo podići stepen konkurentnosti. U savremenim uslovima globalne ekonomije, ni zemlje u tranziciji, poput nas, ne mogu konkurentnost zasnivati na troškovnoj efikasnosti, jeftinoj radnoj snazi, prirodnim resursima, devalviranoj nacionalnoj valuti, kao održivom modelu. Praksa pokazuje da su inovacije ključni faktor konkurentnosti.
Da bi se ocenio potencijal za inovacije u nekoj zemlji, posmatra se više pokazatelja. Prvi je kapacitet za inovacije i po njemu smo na 132. mestu, od 140 zemalja i određuje se po potencijalu kompanija da inoviraju. Zbog stanja privrede, naša preduzeća nemaju dovoljno sredstava za ulaganje u istraživanje i razvoj. Kod nas je samo 3,3 odsto istraživača zaposleno u privredi, a u zemljama OECD taj udeo iznosi skoro 60 odsto.
*Koliko naša preduzeća ulažu u istraživanja i razvoj?
– Učestvuju sa svega 7,5 procenata. U zemljama OECD to učešće je 60,8 odsto, tako da se po izdacima privrede za istraživanje i razvoj nalazimo na 129. mestu. Ipak, nadu daje to što se po kvalitetu naučnoistraživačkih institucija nalazimo na 67. mestu. Univerzitet u Beogradu je na „Šangajskoj listi“ najboljih svetskih univerziteta rangiran između 300 i 400 mesta. U ukupnoj svetskoj produkciji naučnih radova učestvujemo sa 0,3 odsto i nalazimo se na 46. mestu na listi od preko 140 zemalja (SCImago Jurnal&Country Rank).
*Da li to znači da Srbija ima naučni potencijal?
– Srbija ima naučni i istraživački potencijal, ali on nažalost nije dovoljan i pri tom se neadekvatno koristi. Do sada je orijentisanost naučnih istraživanja ka privredi bila relativno niska. Od ukupnog broja ostvarenih rezultata na naučnoistraživačkim projektima finansiranim iz budžeta u periodu od 2011. do 2015. godine, patenti i tehnička rešenja činili su svega 3,3 odsto, dok su 88 odsto činili naučni radovi. Problem je i što naučnici teško prelaze iz akademske sredine u privredu i obratno, a da bi se podigao nivo inovativnosti potrebna je i ta vrsta mobilnosti. Posebno je alarmantno to što smo po kapacitetu zemlje da zadrži talente, na poslednjem, 140. mestu. To znači da imamo najveći odliv mozgova. Kad se sve to sagleda, naš kapacitet za inoviranje je relativno nizak.
*Kako to promeniti?
– Da biste stvorili kapacitet za inovacije bitno je da se razvijaju i privreda i društvo. Od ključne važnosti je podizanje kvaliteta i efikasnosti obrazovnog sistema i naučne zajednice, a zatim uspostavljanje adekvatnih veza između obrazovanja, nauke i privrede. Da bi se to postiglo neophodno je promeniti sistem upravljanja naukom i inovacijama. To podrazumeva značajno povećanje ulaganja u taj sektor, kao i unapređenje relevantnosti naučnih istraživanja za razvoj privrede. Takođe, neophodno je unaprediti međunarodnu saradnju u domenu nauke i inovacija. Pored toga, važno je i razviti dostupne kanale finansiranja za ljude koji bi da ideju pretvore u proizvod. Kod nas nije razvijeno finansijsko tržište, po tom kriterijumu se nalazimo na 120. mestu, ne postoji zakonska regulative za primenu „venture capitala“ – ulaganja investitora u rizične projekte u početnoj fazi, a bez sredstava nema realizacije ideja.
*Dakle, veliki problem je u sredstvima, koji je u korenu i odliva mozgova i nedostatka resursa za istraživanje.
– Dva su problema. Jedan je ozbiljan nedostatak sredstava za istraživanja i razvoj, a s druge strane, dolazi do permanentnog derogiranja obrazovnog sistema. Nedovoljno kvalitetan obrazovni sistem stvara manje kvalitetan kadar, koji onda teže može da se uključi u dalji razvoj nauke i inovativnosti. Bitno je da država promeni mentalni stav prema investiranju u nauku i obrazovanje. Pravi pristup je da to nije trošak nego investicija. Sve analize pokazuju da se ulaganja u obrazovanje i nauku višestruko multiplikuju.
U nauku svega 0,5 odsto BDP-a
U poslednjih četiri-pet godina se iz budžeta ulagalo od 0,36 do 0,46 odsto BDP-a, a plan je bio 0,9 odsto. Poređenja radi, standard EU je 2,06 odsto. Problem je i u strukturi tih ulaganja. Na plate istraživača je odlazilo 87 odsto, a u mnogim oblastima istraživanja su neizvodljiva bez ulaganja i u materijalne troškove. Takođe, ne možete razvijati naučnu delatnost a da ne šaljete naučnike u inostranstvo na stručna usavršavanja, na naučne skupove, kako bi razmenjivali i sticali nova znanja. Mi živimo u eri koja se naziva „društvo znanja“. Danas u ekonomiji imaju prednost oni koji „proizvode“ nova znanja, efikasno i efektivno ih koriste i inovativno primenjuju postojeća znanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
