Svetska dužnička kriza i izvoz Srbije (1)

 U široj stručnoj, a posebno političkoj javnosti, prenaglašava se negativan uticaj niže stope rasta fizičkog obima svetske trgovine robe i usluga (pad sa 12,8 odsto, koliko je zabeleženo u 2010, na oko 7,5 odsto u 2011). Prenaglašen je i uticaj pada stope rasta uvoza robe i usluga razvijenih zemalja sa 11,7 na 5,9 odsto. I najzad, predimenzioniran je i uticaj sporijeg rasta izvoza niza proizvoda i pad cena, pre svega poljoprivrednih i proizvoda crne i obojene metalurgije, na svetskom tržištu. Pritom se zaboravlja da su negativni trendovi počeli da se ispoljavaju sredinom, ili još preciznije, u trećem ovogodišnjem kvartalu. Uz to, prema proceni MMF-a, cene primarnih proizvoda će u 2011. u proseku biti za 21,2 odsto više nego u 2010, što svakoj zemlji u čijoj strukturi izvoza dominiraju ti proizvodi, a takav je slučaj sa Srbijom, apriori omogućava visok rast vrednosti ukupnog robnog izvoza (prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, vrednost izvoza primarnih proizvoda, izražena u dolarima, u prvih devet meseci bila je za 14,5 odsto viša nego u istom periodu 2010, što je u velikoj meri omogućilo rast vrednosti celokupnog robnog izvoza za 10,6 odsto). Podaci takođe govore da je, uprkos jačanju ekonomske krize u evrozoni, vrednost robnog izvoza (u evrima) ostvarenog u periodu januar-septembar, bila za 19,2 odsto viša nego u istom periodu lane, dok je izraženo u dolarima reč o rastu od 28,1 odsto. Robni izvoz u razvijene zemlje (izraženo u dolarima) porastao je u proseku za čak 26,1 odsto, pri čemu je u Italiju izvezeno 28 odsto više robe, a u Grčku 20 odsto.

Zatvaranje jedne od visokih peći u kompaniji Ju es stil u Smederevu i usporavanje uvoza u evrozoni, i u još nekim zemljama (uz interne faktore) imali su za posledicu da je robni izvoz u oktobru (izražen u evrima), za samo 4,8 odsto bio veći nego u istom mesecu 2010, odnosno za 6,3 odsto (izraženo u dolarima). To je imalo za posledicu pad stope rasta robnog izvoza na 17,5 odsto (izraženo u evrima), odnosno na 25,33 odsto (u dolarima) što je, ipak, veoma visok rast. Dinamikom izvoza u prvih devet meseci ne može se objašnjavati drastično usporavanje rasta BDP-a u prva tri kvartala, koji je prema podacima RZS, u prvom kvartalu iznosio 3,7 odsto, u drugom 2,4 odsto, a u trećem samo 0,7 odsto. Ne bih se iznenadio da računica pokaže da u trećem kvartalu nije bilo rasta, već da je zabeležen pad BDP-a.

Kad je reč o uslugama, iako se u uslovima svetske ekonomske krize i usporavanja rasta svetske trgovine komercijalnih usluga, moglo očekivati da će se to nepovoljno odraziti i na izvoz iz Srbije, podaci govore da se to, ipak, nije dogodilo. Izvoz usluga iz Srbije u prvih devet meseci premašio je 2,16 milijardi evra i bio je za 13,5 odsto veći nego u istom periodu 2010. Obračunato u dolarima, izvoz je iznosio 3,56 milijardi, odnosno rast za 22,2 odsto (u razmeni usluga sa inostranstvom ostvaren je čak i mali suficit). Ovi, reklo bi se solidni, rezultati, u velikom su neskladu sa generalnim tvrdnjama da svetska kriza, a posebno kriza u evrozoni, negativno utiče na privredne i spoljnotrgovinske performanse Srbije. Zbog izraženog pesimizma stanovništva u većini evropskih zemalja iz kojih najviše dolazi strani turisti, mogli su se očekivati negativni efekti na turizam u Srbiji. Na sreću, to se nije dogodilo. Naime, prema podacima Turističke organizacije Srbije, u prvih devet meseci broj stranih turista koji su posetili Srbiju bio je za 5,2 odsto veći nego u istom periodu lane, dok je broj noćenja za 6,9 odsto nadmašio prošlogodišnje rezultate. Zahvaljujući tome, prema podacima Narodne banke Srbije, devizni priliv od turizma premašio je 501 milion evra (17,6 odsto više nego lane), odnosno 737 miliona dolara (rast za čak 27 odsto).

Ako analiziramo uzroke usporavanja dinamike rasta izvoza, moglo bi se reći da je to velikim delom posledica precenjene vrednosti dinara u odnosu na korpu valuta (evro i dolar). Prema obračunu stručne službe NBS, od kraja 2010. pa do kraja septembra tekuće godine, dinar je realno aprecirao za čak devet odsto, što se moralo negativno odraziti na motivisanost izvoznika da više izvoze, jer bi to, u uslovima visoke inflacije u zemlji, za mnoge izvoznike, značilo izvoz uz gubitke. Na kraju, kada se govori o uzrocima usporavanja rasta izvoza, ne bi trebalo zanemariti i uticaj događanja na severu Kosova, efekte suše u drugoj polovini godine, pa i bitno smanjenje mogućnosti isporuka nekih proizvoda preko Dunava i Save.

Važno je, takođe, naglasiti da se eskalacija svetske dužničke krize nije negativno odrazila na devizni priliv koji Srbija ostvaruje po osnovu tzv. tekućih transfera u kojima su najvažnije doznake naših građana zaposlenih u inostranstvu. Podaci govore da je po tom osnovu pristiglo 3,7 odsto više novca (izraženo u evrima), odnosno 12,7 odsto više ako govorimo o dolarima. To praktično znači da je pozitivni saldo tekućih transfera premašio 2,27 milijardi evra, odnosno 3,22 milijarde dolara (doznake izražene u evrima povećane su za oko dva odsto, a obračunato u dolarima za više od 12 odsto). Vrlo je verovatno da je rast doznaka bio osetno veći nego što statistika prikazuje, ali stanovnici koji ih ostvaruju ili dobijaju iz inostranstva, zbog smanjenja vrednosti stranih valuta izraženih u dinarima, veći deo, nego što je bio slučaj u istom periodu 2010. g., ne uplaćuju na svoje račune u bankama, a pogotovu ih manje menjaju za dinare u bankama.

Autor je redovni član Akademije ekonomskih nauka