Tadićeva strategija neostvariva

Ministarstvo finansija objavilo je svoje projekcije makroekonomskih pokazatelja za narednu godinu, na osnovu kojih će se formirati sledeći budžet. Prikazani podaci predviđaju bolju situaciju u 2012. nego što je bila ove godine, ali i dalje znatno lošiju od one koja je neophodna kako bi država uspela da ostvari ciljeve postavljene strategijom razvoja do 2020. godine predsednika Srbije Borisa Tadića.

Strategija se u svojim proračunima u potpunosti naslanja na model razvoja koji su zajednički napravili bilten Makroekonomske analize i trendovi i Fond za razvoj ekonomske nauke, u kojem se između ostalog predviđa da će ove godine privredni rast biti 3,7 odsto, a prosečna inflacija 5,5. U stvarnosti, rast će u najboljem slučaju izneti dva odsto, a inflacija čak 11,3 procenta.

Ni ostali podaci ne deluju ništa pozitivnije. U 2012. bi tako rast prema strategiji trebalo da bude 4,7 odsto, a Ministarstvo sada predviđa samo tri procenta, zbog čega stručnjaci smatraju da je teško da će Srbija uspeti da ostvari željeni prosečni rast od 5,8 odsto godišnje do 2020. godine. Bolje rezultate od predviđenih, Ministarstvo očekuje u segmentu inflacije, koja bi trebalo da bude samo 4,3 odsto, što je manje od pet procenata, koliko se navodi u strategiji. Ali, kada se zna da će prosečni rast cena ove godine biti dvocifren, pitanje je koliko je uopšte realno očekivati da će centralna banka u 2012. uspeti da održi inflaciju u okviru ciljanog koridora.

Ministarstvo očekuje da će naredne godine BDP po glavi stanovnika dostići 4.799,1 evra, u odnosu na ovogodišnjih 4.518,3, ali i da će se deficit tekućeg računa povećati sa 7,6 na 8,7 odsto.

Urednik portala makroekonomija.org Miroslav Zdravković naglašava da sa ovim performansama nije realno da privreda Srbije ostane na kursu zacrtanom strategijom razvoja do 2020. godine, u čijem je sastavljanju i sam učestvovao, jer je vlast „bitno odstupila od svega onoga što je navedeno“ u tom dokumentu.

– Ako se ne prati strategija, Srbija ide ka socijalnom modelu, koji znači sporiji oporavak i veću potrošnju – kaže Zdravković. On, međutim, napominje da projekcijama Ministarstva finansija za narednu godinu ne treba davati preveliki značaj, s obzirom na to da one najčešće nisu tačne. Prema Zdravkoviću, problem sa projekcijama je u tome što one uglavnom prikazuju bolje stanje od onog kakvo uglavnom bude, „pa smo zato ove godine i imali rebalans budžeta, kada se pokazalo da su projekcije bile znatno pozitivnije od onog što je ostvareno“.

– Idealno bi bilo da ove godine zaista i ostvarimo tih dva odsto rasta, a naredne godine tri procenta – naglašava Zdravković.

Ana Jolović, saradnik Centra za slobodno tržište, takođe smatra da podaci koje je iznelo Ministarstvo finansija nisu u skladu sa strategijom razvoja, ali da su „i ovako optimistični“.

Prema njenim rečima, može se očekivati da će sledeće godine inflacija biti veća od one koju predviđaju Ministarstvo i centralna banka, a da će rast biti manji, kao što je „i ove godine rast bio slabiji od predviđenog“.

– Osnovni razlog za takvo stanje su sistemski problemi koje Srbija ne rešava – reforme o kojima govorimo već 20 godina, a poslednjih 11 intenzivno. Evropska kriza takođe utiče na našu ekonomsku situaciju, ali čak i da nema te krize, mi i dalje ne bismo ostvarili rast predviđen strategijom razvoja – zaključuje Jolovićeva.