Tek svaki deseti štedi u dinarima

Paralelno sa tim, nastojanje države da poveća korišćenje dinara u transakcijama na uštrb evra, ne daje prave rezultate, jer devet od 10 građana i dalje svoj novac, ako ga ima, drži u evrima, dok je u privredi udeo deviznih depozita opao za tačno jedan odsto – sa 50 procenata 2008. na 49 odsto sada. To su ukratko rezultati analize finansijskog sektora Srbije u prvom tromesečju ove godine, koje je objavila Narodna banka Srbije.

Ako bankama ide loše, to je siguran signal da ni državi ne ide dobro. A njima, uprkos visokim kamatama, ne cvetaju ruže. Banke su u prvom kvartalu ove godine uspele da ostvare prinos od jedan odsto u odnosu na celokupnu aktivu (sve kredite), tojest 4,7 odsto u odnosu na kapital. To znači da je profitabilnost banaka tačno prepolovljena u poređenju sa 2008. kada je finansijska kriza u Evropi tek počinjala, jer su bankari u Srbiji tada zarađivali 2,1 odsto u odnosu na aktivu, odnosno čak 9,3 u odnosu na kapital.

Pa ipak, čak su i ove današnje brojke poboljšanje u poređenju sa prethodne četiri godine, u kojima je prinos na aktivu bio samo 0,1 do 0,4 odsto, uz čak gubitak bankarskog sektora od 0,1 odsto u 2013. Ipak, ovako slabe rezultate treba pripisati propasti državnih banaka koje su davale novac tajkunima, bez da im je on ikada vraćen, a ne toliko slabostima privatnih banaka koje posluju na ovom tržištu.

S obzirom da je u martu čak 22,6 odsto svih kredita bilo nenaplativo, što je duplo više od 10,2 odsto ovakvih zajmova 2008. godine, ne čudi što su banke ove godine posegle za rastom kamatnih stopa, kako bi na uštrb malobrojnih kvalitetnih novih klijenata „ispeglale“ gubitke nastale lakomislenim kreditiranjem loših u prethodnim godinama.

Tako podaci NBS pokazuju da su kamate na zajmove u evrima porasle sa manje od pet odsto u januaru, na šest procenata krajem marta. Ovaj rast kamata vođen je poskupljenjem pozajmica za preduzeća, pošto su kamate na kredite građanima ostale skoro nepromenjene na nivou od oko sedam odsto. U isto vreme nastavlja se pad kamata na štednju, koje su u prvom kvartalu spuštene na samo malo iznad jedan odsto.

Slično je i sa dinarskim pozajmicama, gde su kamate dostigle skoro 18 odsto za građane i manje od 14 odsto za privredu. Pritom će onih 10 odsto građana i 51 odsto firmi koje štede u dinarima, moći da računaju na malo manje od sedam odsto kamate na svoj novac.

Podaci NBS pokazuju da je 2008. bilo 76 odsto kredita stanovništvu vezanih za neku stranu valutu, dok je danas znatno manjih 59 odsto.To ipak nije puno pomoglo dinarizaciji jer su u isto vreme preduzeća počela da se još češće odlučuju za evro kredite (77 odsto u 2015. prema 65 odsto u 2008), pri čemu ima skoro tri puta više kredita u devizama odobrenih privredi od onih odobrenih građanima.

Niže plate

Analiza NBS pokazuje da je tri četvrtine obaveza banaka iskazano u devizama (75,3 odsto). U Srbiji ima 73,2 odsto depozita u devizama i 71 odsto kredita, dok je ostatak u dinarima. Banke finansiraju oko 63,4 odsto kredita prikupljenim depozitima, što je skoro šest odsto više nego u 2008. Ostatak se finansira na druge načine, najčešće zajmovima od matičnih banaka. Zanimljiv je i podatak da su banke uspele da smanje iznose za plate radnicima, koje sada učestvuju sa 37,4 odsto u ukupnim rashodima banaka, dok su na početku krize činile 41,2 odsto.

Dinarizacija

Iako u globalu nema većih pomaka, jedan aspekt u kojem je dinarizacija ostvarila vidan pomak jeste kreditiranje u domaćoj valuti. Građani su danas spremniji da uzmu zajam u dinarima nego ranije, uprkos višim kamatama nego na evro kredite. Razlog je možda u kontinuiranom padu vrednosti dinara tokom godina, koji neutrališe početnu razliku u visini kamate, a sa ovogodišnjim padom referentne stope NBS, kamate na postojeće kredite u dinarima su čak i nominalno smanjene.