Tetkice i domari danas podnose “urgenciju” predsedniku Srbije, a ako ne uspe prete masovnim protestima 1Foto: Milica Vučković/FoNet

Advokat Ivan Ječmenica, pravni zastupnik zaposlenih u javnom sektoru koji rade za minimalac, najavio je da će danas predati ”urgenciju” predsedniku države Aleksandru Vučiću.

U njoj će tražiti da što pre odgovori na pismo koje mu je upućeno pre mesec dana sa potpisima 1.000 tetkica i domara, sa zahtevom da im se oproste sudski toškovi, a na koje odgovor nisu dobili.

„Tažimo da prestane odmazda nad tetkicama i domarima“, poručio je Ječmenica na jučerašnjim protestima tetkica i domara ispred predsedništva najavljujući masovne proteste ukoliko im sudski troškovi ne budu oprošteni.

Zaposleni u javnom sektoru sa najnižim zaradama, često i manjim od minimalaca, do kojeg novac dodaje država, masovno su tužili državu za isplatu regresa i toplog obroka za koji su tvrdili da nije u sklopu minimalne zarade koju su primili.

To nisu samo oni tvrdili već je i sam Vrhovni kasacioni sud to odlučio u presudi iz 2020. godine u kojoj je po tužbi jedne tetkice iz zdravstvene ustanove nadeveno da „kada je zaposlenom isplaćivana minimalna zarada, pravo na topli obrok i regres koje zaposlenom pripada po Zakonu o platama u državnim organima i javnim službama nije realizovano“.

Ovo je bio okidač za masovne tužbe koje su usledile i koje su mahom dobijali, pa su mnogima već i isplaćene presuđene sume.

Međutim, u julu ove godine VKS je objavio novu presudu po osnovu tužbe zaposlenih u prosveti čija je suština da zaposleni u prosveti koji primaju minimalac nemaju pravo da preko tog iznosa dobiju i regres i topli obrok, jer je on već sadržan u njihovom koeficijentu.

Nakon toga sudovi su počeli da u drugom stepenu da donose suprotne presude, pa sada ljudima koji rade za minimalac preti plaćanje troškova suđenja od 60.000 do 90.000 dinara koji višestruko prevazilaze njihove plate.

Ovo nije prvi put da Vrhovni kasacioni sud donese pravni stav suprotan dotadašnjoj sudskoj praksi i svojim sopstvenim ranijim presudama.

Prošle godine bio je čuven slučaj donošenja pravnog stava u vezi sa masovnim tužbama protiv banaka.
Klijenti su podigli na hiljade tužbi protiv banaka za nezakonitu naplatu troškova obrade kredita i naplatu osiguranja kredita kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita i većinu njih i dobili, na prvom, pa čak i na drugom stepenu.

Okidač za masovne tužbe bio je stav VKS iz 2018. godine koji su sudovi mahom tumačili kao da su banke neopravdano naplaćivale troškove obrade kredita.

Međutim, prošle godine Vrhovni kasacioni sud doneo je novi pravni stav koji iako neobavezujući, ipak predstavlja smernicu koje se sudije uglavnom drže, prema kom su banke imale pravo da naplaćuju troškove obrade kredita kao i osiguranje kod NKOSK.

Posledica je gubitak većine već dobijenih sporova ili u drugom stepenu ili po osnovu revizija, a pored toga što će izgubiti sporove na klijente će pasti i troškovi sudskih postupakam koji u proseku iznose 40.000 – 50.000 dinara.

Kalkulisalo se sa ukupnom sumom od oko 90 miliona evra.

Banke su doduše dale mogućnost klijentima koji su ih tužili da do kraja godine odustanu od tužbi da bi im bili oprošteni sudski troškovi.

Tetkice i domari pomoć traže od predsednika države, a ne vlade, a jasno je i zašto. Ako se pogleda unazad često su razne interesne grupe dobijale ustupke države kada su protestovale ispred predsedništva.

Recimo 2019. godine je nakon protesta zaduženih u švajcarskim francima i nakon dogovora sa predsednikom država donela leks specijalis prema kom su krediti iz švajcaraca konvertovani u evre.

Trošak od 100 miliona evra platila je država iz budžeta, a ostatak su preuzele banke.
I tada su dužnici podnosili masovne tužbe protiv banaka i imale na svojoj strani i mišljenje Vrhovnog kasacionog suda.

I letos su nezadovoljni radnici Fijata kada su zatvorili autoput na Novom Beogradu išli na razgovor kod šefa kabineta predsednika države, pa su dobili garancije da će dobiti više para za otpremnine od najavljenih 200 evra po godini radnog staža.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.