Turizam na prvom mestu, nije dovoljna samo lepa priroda

                       P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

U taj master plan Nemačka je uložila nekoliko stotina hiljada evra i niko se ne brine o njemu – odgovara ambasadsorka Nemačke u Crnoj Gori Gudrun Elizabet Štajnaker na pitanje Danasa zašto je privredna saradnja između dve zemlje skromna bilo da je reč o investicijama ili robnoj razmeni.

Nemačka je, kaže dalje ambasadrka, u Crnoj Gori dosta uložila u energetsku efikasnost javnih zgrada, poput škola, direktno i putem grantova, zatim u infrastrukturu. Takođe je dosta uložila u ulcinjsku Solanu, na primer, gde je od 2006. do 2012. godine investirano oko pola miliona evra, jer je ona vrlo važno mesto biodiverziteta a osim toga važna je i za eko turizam.

Prema podacima Privredne komore u 2014. godini Crnu Goru je posetilo 33.014 nemačkih turista koji su ostvarili 176.553 noćenja ili svega 2,4 odsto od ukupnih dolazaka stranih turista. U odnosu na prethodnu 2013. godinu broj dolazaka je bio niži za 4,9 odsto a broj ostvarenih noćenja niži za 7,5 odsto.

Zato na pitanje šta Crna Gora treba da uradi kako bi privukla što više turista iz Nemačke, koji su nekada bili među najbrojnijima i kakve su šanse Crne Gore za dalji razvoj turizma, ambasadsorka kaže da nije dovoljno imati samo sunce, more i prelepu prirodu, kakvom obiluje Crna Gora od juga do severa, već se turističko tržište mora istraživati, imati ciljne grupe da bi se privuklo više turista, treba imati koncepciju.

– Nemam ništa protiv visokog turizma, ali to je relativno jer u tom segmentu Crna Gora ima konkurente u regionu, kao što je Hrvatska i delimično Grčka. Nemački turisti su ranije u Crnoj Gori letovali pod šatorima, u kampovima, privatnom smještaju. Sada su to ljudi od 60 i više godina, imaju druga interesovanja. U Nemačkoj je inače ostarelo društvo i naši ljudi hoće da šetaju, posmatraju prirodu i taj naš srednji i viši sloj su penzioneri koji imaju dosta novca. Takođe, mislim da bi Crna Gora trebalo da gradi i staze za bicikliste, koji je u zapadnim zemljama vrlo polularan. Zato Crna Gora mora razvijati turizam izvan sezone, ne samo letnji i to je velika šansa, kao i zdravstveni turizam jer je po mom mišljenju turizam privredna grana broj jedan u Crnoj Gori – kaže ambasadorka Nemačke Štajnaker.

Ona smatra da se hitno treba rešiti i problem puteva, jer se često dešavaju saobraćajne nesreće sa katastrofalnim posledicama a značajnu prepreku za razvoj turizma vidi i u velikim količinama smeća i otpada što se takođe mora rešavati.

Osim u turizmu, prema rečima ambasadorke Štajnaker, Crna Gora ima šansu za razvoj poljoprivrede ali ističe da i u toj grani treba biti konkurentan, raditi na tome da se podigne nivo kvaliteta usluga i proizvoda.

Inače, prema podacima Privredne komore Crne Gore u periodu 2002-2014. godine iz Nemačke je investirano 224 miliona direktnih investicija od kojih je najviše uloženo u 2007. godini – 40 miliona, dok je u 2014. investiran 22,1 milion. Što se tiče robne razmene između Crne Gore i Nemačke, ukupna razmena u prošloj godini iznosila je 120,4 miliona evra a crna Gora je ostvarila robni deficit od 108,8 miliona evra. U Nemačku se najviše izvozilo gvožđe i čelik, drvo, vozila i piće, dok su u uvozu najzastuoljenija vozila, mašine i mehanički uređaji, meso, mleko i njihovi proizvodi.

NATO je prednost ali ne i garancija

Članstvo u NATO znači bezbednost i dodatnu prednost za ulagače, ali nema automatizma ni garancija da će doći do večeg investitanja ukoliko Crna Gora postane članica NATO-a. O tome odlučuju privrednici a Nemačka je spremna podržati Crnu Goru za članstvo u alijansi, kaže ambasadorka Gudrun Elizabet Štajnaker na pitanje da li će Crna Gora u slučaju prijema u NATO, biti privlačnija stranim investitorima.

Ne idite u Nemačku

Teško je doći do tačnih podataka koliko je vaših građana sa severa Crne Gore otišlo u Nemačku u pokušaju da tamo nađe zaposlenje, iako se u javnosti govori da se radi o nekoliko hiljada ljudi. Ponavljam, apelujem na njih da ne idu tamo niti da nelegalnim putem pokušavaju da dođu do zaposlenja, jer u tome sigurno neće uspeti, kaže ambasadorka na naše pitanje da li ima preciznih podataka koliko je ljudi sa severa Crne Gore poslednjih mjeseci otišlo u Nemačku o čemu se mnogo govori u javnosti. Neke NVO su saopštile da je već u potrazi za poslom u Nemačku otišlo više od četiri hiljade građana dok predstavnici vlasti tvrde da je reč o mnogo manjem broju ljudi.