U slučaju rusko-ukrajinskog sukoba cene nafte, gasa i sirovina idu u nebo

I mada slušajući političare deluje kao da je konflikt neizbežan, izostala je značajnija reakcija svetskih finansijskih tržišta, što ukazuje da bi pre moglo doći do smirivanja tenzija nego rasplamsavanja.

Takođe, prošle nedelje MMF je ažurirao projekcije globalnog privrednog rasta u ovoj godini i čini se da je mnogo više pažnje posvećeno uticaju omikrona i reakciji zemalja na njega, a pre svega očekivanjima povećanja kamatnih stopa od strane FED-a nego potencijalnom ratu u Istočnoj Evropi.

Ekonomski uticaj Rusije ili Ukrajine na svetsku ekonomiju je relativno zanemarljiv gledajući BDP i spoljnotrgovinsku razmenu, izuzev energije i sirovina. Međutim, upravo tu se nalaze problemi koje ovaj sukob može da proizvede.

„Eskalacija konflikta između Rusije i Ukrajine mogla bi dovesti do rasta cena energije, držeći opštu inflaciju visokom duže vreme“, upozorila je Gita Gopinat, glavni ekonomista MMF-a.

Ukoliko dođe do sukoba, pa čak i samo veoma oštrih sankcija protiv Rusije, najveću štetu će pored Rusije i Ukrajine pretrpeti Evropa. Naime, 30 odsto nafte i 35 odsto prirodnog gasa Evropa uvozi iz Rusije.

Ako bi se prekinulo snabdevanje prema procenama analitičara holandske Rabobanke nafta bi poskupela sa 90 na 125 dolara za barel.

Cena gasa bi to pratila, iako se već sada nalazi na istorijski visokim nivoima. Ako bi svi, ne samo Evropa, prestali da kupuju rusku naftu, cena bi skočila na 175 dolara. Srećom, ova mogućnost je samo teoretska.

Prošlogodišnja energetska kriza napunila je rusku kasu. Naime, Gasprom je ostvario rekordne prihode veće od 105 milijardi dolara koliko je iznosio prethodni rekord 2018. godine zahvaljujući skoku cena prirodnog gasa. Inače, 40 odsto prihoda federalnog budžeta Rusije dolazi od proizvodnje i izvoza nafte i gasa.

Prethodnih godina Rusija je uspela da akumulira čak 630 milijardi dolara deviznih rezervi čime je znatno amortizovala efekte sankcija uvedenih 2014. godine nakon aneksije Krima. Recimo, prošle godine budžet je pravljen da bude u ravnoteži sa cenom od 45 dolara za barel nafte. Prosečna cena prošle godine iznosila je 70 dolara.

Energetičar Miloš Zdravković pak tvrdi da Rusiji ne odgovaraju tako visoke cene nafte i gasa.

„U slučaju konflikta cene bi eksplodirale, pre svega gasa, a pratile bi ih cene nafte, a onda i električne energije. Nafta je isključivo berzanska roba i mnogo manje na nju utiču politički potresi nego na gas koji jeste biznis, ali je i geopolitika. U kombinaciji sa jakom zimom, zelenom agendom u EU i manjkom gasa u evropskim skladištima, cene električne energije bi nepovratno skočile. Rusima ne odgovora visoka cena gasa, jer onda američki tečni naftni gas postaje cenovno konkurentan. Sada, kapaciteti za prijem TNG na Atlantiku nisu dovoljno veliki, ali ako bi cena ostala tako visoka duže vreme, krenule bi investicije u terminale i brodove za transport. To ne ide u prilog Rusiji, jer kada ekonomija zavisi od prodaje energenata, hoćete da imate više kupaca, a ne da zavisite od jednog, u ovom slučaju Kine. Rusi su već obarali cene nafte i gasa. Poslednjih put kako bi uništili američku prozvodnju gasa i nafte iz frakinga. Tada je oko 300 američkih naftnih kompanija bankrotiralo“, napominje Zdravković dodajući i da kada se govori o energetici i geopolitici, ne treba smetnuti s uma da su SAD i dalje najveći proizvođač nafte i gasa na svetu, samo što su i veliki potrošač.

On dodaje da je trenutno cena gasa za američku privredu oko 195 dolara za hiljadu kubika, dok Evropljani plaćaju 1.000 dolara. On ističe i da je Rusija izgradila jedan veliki gasovod ka Kini, Snaga Sibira i da se radi na gradnji drugog i da je to isti gas koji bi mogao i da ide u Evropu.

„Treba reći da je kapacitet gasovoda kroz Ukrajinu 200 milijardi kubika godišnje, a prošle godine je transportovano 25 milijardi. Severni tok 1 je radio sa svega 40 odsto kapaciteta do krize između Rusije i Ukrajine, a onda je počeo da radi punim kapacitetom“, objašnjava Zdravković.

„Kao Evropljanina, bojim se da će u igrama velikih sila: Rusije, azijskih sila, Kine i Dalekog Istoka, i s druge strane SAD-a, Evropa da ispašta. Tehnološka prednost je izgubljena, vojna ne postoji, a proizvodnja više ne stanuje u Evropi“, napominje on.

Drugi kanal kojim bi blokada Rusije izazvala dalji rast cena u svetu, u uslovima kada je već sada inflacija na uzlaznoj putanji i u velikom broju zemalja na decenijskom maksimumu, su sirovine, a pre svega metali i minerali. Pre toga treba podsetiti da je Rusija najveći izvoznik pšenice na svetu, dok je Ukrajina među prvih pet. Takođe, obe zemlje su veliki proizvođači ječma, kukuruza, suncokreta i uljane repice. Prema podacima FAO (UN organizacija za poljoprivredu i hranu) u protekloj godini hrana je na globalnom nivou poskupela 28 odsto.

Dalje, ruski uticaj na svetsku poljoprivredu se ne završava sa pšenicom, već prema procenama Rabobanke oni čine 23 odsto svetskog izvoza amonijaka, 17 odsto potaša ili kalijumovog đubriva, 14 odsto uree i 10 odsto fosfata.

Što se tiče metala, 49 odsto svetskog izvoza nikla dolazi iz Rusije, 42 odsto paladijuma, 26 odsto aluminijuma, 13 odsto platine, sedam odsto čelika i četiri odsto bakra. Posebno nikl i aluminijum imaju široku primenu u industriji.

Pretnja isključenja iz SWIFT sistema

Najveći udarac za Rusiju prema mišljenju stručnjaka bilo bi izbacivanje iz SWIFT sistema čime je već zapretio američki predsednik Džo Bajden. „Ako Rusija bude isključena iz SWIFT-a, nećemo primati stranu valutu, a kupci, pre svega evropske zemlje, neće dobiti našu robu, naftu, gas, metale i druge važne sirovine“, izjavio je Nikolaj Žuravljev, potpredsednik Gornjeg doma ruskog parlamenta. Izbacivanje iz ovog multilateralnog sistema bi onemogućilo slanje i primanje novca iz inostranstva, kao i međunarodna plaćanja. To bi onda uzrokovalo odliv kapitala iz zemlje. Kada je ista pretnja izrečena 2014. godine tadašnji ministar finansija Rusije Aleksej Kudrin je procenio da bi to koštalo Rusiju pet odsto BDP-a.