U Srbiji neće biti negativnih kamata na štednju

Činjenica je da se svet u poslednjih osam godina „navikao“ na period Velike ekonomske krize. Kriza hipotekarnih kredita, kriza banaka (finansijskih institucija) „suviše velikih da bi propale“, kriza javnog duga u Evropi, problemi usporenog privrednog rasta i deflacije, nekonvencionalne mere monetarnih vlasti, preispitivanje mnogih teoretskih modela i načina razmišljanja… ekonomski su ciklusi sa kojima se svet suočavao od 2007. godine. I gotovo niko nije bio pošteđen. Rezultat toga su težnje ka uređenju javnih finansija, pojačanoj štednji, povećana transparentnost i znatno striktnija regulativa.

Znači li to potpuni izlazak svetskih ekonomija iz krize? Još uvek ne… ali brod plovi ka sigurnijim vodama. Američki kontinent je u sve boljem stanju. Ipak, evropski zapad još uvek se bori sa problemima niske inflacije i usporenog privrednog rasta. Instituciji monetarne unije priključuju se ideje bankarske, fiskalne i kapitalne unije… teži se smanjenju razlika i konvergenciji u vođenju ekonomskih politika. Sada su izazovi na terenu rastućih tržišta. Nekadašnji „motori globalnog rasta“ pogođeni su odlivom kapitala, delom uslovljenim oporavkom SAD, delom kao posledica pada cena nafte i drugih sirovina čiji su veliki izvoznici.

Odmah po povratku, sa svojim saradnicima sam obavila detaljnu analizu reperkusija koje bi međunarodni faktori mogli da imaju na našu malu otvorenu ekonomiju, nepovratno uključenu u globalne finansijske tokove. Da li smo se vratili pametniji nego smo bili? Moram priznati da sam bila ponosna na znanje koje već posedujemo. Jesmo li iskusniji? Nažalost ili na sreću, već smo dosta toga naučili iz sopstvenog iskustva, ali je upoređivanje sa drugima neophodan uslov za napredak. Vratili smo se bogatiji, svakako. Bogatiji za priznanja da je preduzeti pravac ekonomskih reformi, pre svega monetarne i fiskalne politike, nakon mnogo godina konačno ispravan. Stigli smo ponosniji da je to u svetu prepoznato, ali sa većom obavezom i elanom da još jače nastavimo ovim putem.

Pozitivne tendencije treba iskoristiti, za potencijalne negativne šokove treba da budemo dobro pripremljeni. Jer poput poruke iz Šekspirovog „Julija Cezara“… treba uhvatiti morsku struju (priliku) kada nadolazi plima (u najvišoj tački), jer nas može odvesti do konačnog uspeha… ukoliko je propustimo, pitanje je kada ćemo je sledeći put imati.

U poslednje tri godine, neizvesnost na međunarodnim finansijskim tržištima stalno je prisutna. Razlozi i uzroci se pojavljuju, jenjavaju, pa onda iznova postaju aktuelni, ali je rezultirajuća povećana volatilnost na svim segmentima finansijskih tržišta postala realnost. Ona nije usmerena na svega nekoliko zemalja. Diferenciranje se ne uočava ni kada je reč o rastućim ili već razvijenim tržištima, o pojedinačnim grupama finansijske aktive. Ona je sveprisutna i široko rasprostranjena na različite tržišne segmente od robnih do finansijskih proizvoda i derivata, a u određenoj meri i na realne privredne tokove. A divergentna kretanja i različita brzina privrednog oporavka dve najveće svetske ekonomije dodatno povećavaju neizvesnost na svetskim tržištima. Nekoliko epizoda snažnog odliva kapitala iz zemalja u razvoju, počev od maja 2013. godine, izložilo je sve rastuće ekonomije snažnim deprecijacijskim pritiscima.

Narodna banka Srbije je u ovim periodima, svojom opreznošću i pravovremenim reakcijama uspela da obezbedi da turbulencije ne ugroze primarne ciljeve cenovne i finansijske stabilnosti.

Šta je ono što nam predstoji? Dugo očekivano podizanje kamatnih stopa (tzv. lift-off ili monetary policy normalisation) od strane FED-a „ante portas“ i niko sa sigurnošću ne može da predvidi kada će se konačno realizovati. Sve je izvesnije da do toga neće doći pre kraja 2015. godine. Da li će inicijalni korak biti jednokratan ili prvi u nizu blagih povećanja, odnosno do kada će se čekati da se vide prve reakcije tržišta naredno je pitanje koje će u mnogome odrediti globalne kapitalne tokove. Makroekonomski podaci u SAD svakako govore u prilog početku normalizacije. Oporavak je primetan u gotovo svim sektorima ekonomije, nezaposlenost je na istorijskom minimumu, a vidljiv je i rast tržišta kapitala. U ranijoj konstelaciji odnosa to bi bilo dovoljno za pokretanje monetarne restriktivnosti, nakon sedam godina gotovo nultih kamatnih stopa. Ipak, eho sa tržišta i još uvek niska stopa inflacije koju dodatno ugrožavaju pad cene nafte i jačanje dolara argumenti su za uzdržanost većine članova FOMC-a. Kada se ovaj očekivani događaj i desi, postavlja se pitanje kako će se to odraziti na već poljuljane zemlje u razvoju. Da li je kretanje dolara u rasponu 1,101,14 dokaz da je većim delom ova odluka ukalkulisana ili možemo da očekujemo novi talas značajnijeg odliva kapitala iz rastućih tržišta ka sigurnim utočištima i dalje je predmet diskusija.

I gospoda iz Frankfurta razmatraju svoje sledeće poteze. Ima li preostalih džokera u rukavu? Nakon nekoliko različitih nekonvencionalnih mera monetarne politike, Evropska centralna banka je martu započela kvantitativne olakšice. Borba protiv deflacije i usporenog rasta trajaće još neko vreme. Poslednje projekcije ukazuju na nešto slabiji privredni rast i sporije povećanje inflacije u evrozoni u naredne tri godine nego što se to prvobitno očekivalo. ECB je stoga ukazala na svoju spremnost da reaguje svim merama ukoliko bude potrebno. Intenzitet, strukturiranost i trajanje kvantitativnog popuštanja još nisu konačno određeni. Evro je pod pritiskom slabljenja. Da li će to uticati da FED još malo sačeka sa svojom normalizacijom?

Mnogo je još otvorenih pitanja… U kojoj meri će Kina istrajati u svojoj nameri restrukturiranja ekonomije i finansijskih tržišta? Faza „nove normale“, kako je u stručnim krugovima okarakterisana i održivog rasta sa nižim stopama podrazumeva snažnu rešenost ka preduzimanju reformi u finansijskom sektoru. Postepena liberalizacija kamatnih stopa, dalji koraci u internacionalizaciji juana, otvaranje domaćeg kapitalnog tržišta međunarodnim investitorima ukazuju na sve veću uključenost Kine u međunarodne tokove. U kojoj meri će ovakvi i drugi trendovi, poput sve primetnijih inherentnih valutnih ratova, uticati na odluke FED-a, ECB i drugih centralnih banaka da reaguju, ostaje da vidimo.

Istovremeno i sa ne manje žara, usredsređena sam na sve izazove na domaćoj ekonomskoj sceni. Rešavanje problematičnih kredita, dalji razvoj finansijskih tržišta, oživljavanje kreditne i privredne aktivnosti su konstantan fokus NBS. Činjenica da su domaći odbrambeni sistemi sada mnogo jači, daje mi osećaj snage i potrebe da budemo još oprezniji. Srbija nije i neće biti izolovana iz svetskih ekonomskih tokova, ali je nesumnjivo krenula putem unapređenja sopstvenih kapaciteta sa jačim štitom, kojem sjaj daju sređenije domaće finansije, bolja investiciona klima, postignute cenovna, devizna i finansijska stabilnost.

A od početka 2015. godine nije postignuto malo. Značajno su smanjeni fiskalni i deficit platnog bilansa, inflacija je niska i stabilna, postignuta je relativna stabilnost deviznog kursa, a inflaciona očekivanja su usidrena na nivou oko cilja. To je otvorilo prostor za snižavanje kamatnih stopa koje je u ovoj godini značajno RKS smanjena je za 350 b.p. (sa 8% na 4,5%). S druge strane, Vlada je pokazala istrajnost u sprovođenju mera fiskalne konsolidacije, a postignuta je i politička stabilnost ključna za sprovođenje strukturnih reformi. Sve navedeno su faktori koji i u ambijentu snižavanja domaćih kamatnih stopa treba da ubede dugoročno orijentisane investitore da dalje ulažu na naše tržište i istovremeno umanje prisustvo onih kratkoročno-orijentisanih koji su fokusirani isključivo ka iskorišćavanju „spekulativnog“ potencijala.

Konačno, efikasnost preduzetih mera monetarne politike zavisiće i od prekompozicije udela dinarskih i deviznih tokova u domaćem sistemu. Visok stepen evroizacije smanjuje prostor za delovanje monetarnih instrumenata. Dugoročna orijentisanost NBS ka njegovom smanjenju očekivano će dati još povoljnije rezultate. Period oko Svetskog dana štednje prilika je za aktuelizaciju i tih tema. Makroekonomska stabilnost obezbediće uslove za jačanje poverenja u domaće institucije i nacionalnu valutu. Bojazan stanovništva kao relikt ranijih vremena i posledična sumnja u opredeljenost i sposobnost u očuvanju devizne i finansijske stabilnosti sve manje su prisutni. Kada se tome dodaju činjenice koje nesumnjivo ukazuju na (kratkoročno i dugoročno) veću isplativost štednje u domaćoj nego u stranoj valuti, za očekivati je da se skromni udeo dinarske (3,9%) u ukupnoj štednji (oko 9 mlrd. evra) značajno poveća.

Vreme krize stavilo je pred štediše širom Evrope još jedan izazov. Problem negativnih kamatnih stopa na depozite donekle obesmišljava sam institut štednje, kao jednog od prvih i najvažnijih aktivnosti poslovnih banaka. Plaćanje „ležarine“ u pojedinim zemljama preti da „odgura“ devize iz banaka u rizičnije „slamarice“.

Ipak, svaki ušteđeni deo imetka osnova je budućeg lakšeg života. Za privredu, povlačenje bi značilo nedovoljna sredstva za investicije i ugrožavanje ekonomskog rasta. Zato je NBS ubeđena da će domaće banke izbeći scenario negativnih kamatnih stopa.

Gde će građani štedeti svakako u velikoj meri zavisi od njih samih. Donoše nje ispravnih odluka je preduslov ispunjenog života. Za tako nešto neophodno je biti obavešten i promišljen. A da bi se obe ove stvari postigle, čovek mora da čita, istražuje, raspravlja, razmatra. Odluka je ipak lična. Sigurnost udružena sa razumnim prinosom daje optimalnu i održivu strategiju za budućnost.

Poznato je da tržišni učesnici vole volatilnost, jer volatilnost stvara profit. Ali trenutne okolnosti nisu takve: Ovo nisu tipični, željeni „obimi trgovanja“. Zbog toga treba biti jako oprezan prilikom ulaska u nove proizvode i tržišta i razumeti sve rizike tih transakcija. Imajući to u vidu, usmerenje centralne banke će ostati nepromenjeno. Stvaranje povoljnog makroekonomskog ambijenta za priliv zdravog kapitala i dalji razvoj finansijskih tržišta biće primarni zadaci.