Umesto parka - kod Prokopa grade zgrade, stanari strahuju od aktiviranja klizišta 1Foto: Miroslav Dragojević

Dva nova solitera, jedan poslovni, drugi stambeni, više od 1.000 novih stanovnika i 400 zaposlenih moglo bi da stigne u komšiluk stanarima ulice Stjepana Filipovića na Savskom Vencu, tik uz nekada Prokop, a sada Glavnu železničku stanicu u Beogradu.

Tako je planom detaljne regulacije koji se nalazi na ranom javnom uvidu, predvideo partner države u izgradnji stanice na Prokopu, firma Railway city.

Sa državom je ova kiparska kompanija, osnovana aprila 2019, potpisala prošlog maja ugovor o javno-privatnom partnerstvu, u kom oni finansiraju završetak radova, a zauzvrat dobijaju da sagrade komercijalni prostor na kome će uloženi novac moći kasnije da vraćaju.

Šta tačno piše u ugovoru, kao i sa drugim velikim državnim poslovima, javnost nije imala priliku da sazna, a zbog netransparentnosti ovaj potez kritikovale su nevladine organizacije i mediji.

Stanarima iz okolnih zgrada, više od netranasparentnosti ugovora i toga ko stoji iza gradnje, smeta to što se ona planira na javnoj površini, na uštrb njih, njihove bezbednosti jer se ceo taj potez nalazi na klizištu.

Parcela na kojoj je predviđena gradnja poslovnog-stambenog objekta na nešto više od jednog hektara, a koja se nalazi u ulici Stjepana Filipovića je, prema rečima pravnika Đorđa Prpe, po svim prethodnim gradskim urbanističkim planovima, počevši od 1971. do onog iz osamdesetih i poslednjeg s početka 2000. bila predviđena kao javna površina.

„U tome ima jedna caka, od Gradskog sekretarijata za urbanizam smo dobili informaciju o lokaciji gde piše da je GUP-om predviđeno da to bude javna površina sa komercijalnim sadržajem. To bi u suštini značilo da je to park ili neki trg, nešto sa komercijalnim sadržajem. Oni su, međutim, isprojektovali da to bude stambeno-poslovni objekat i tu poslovnu komponentu uklopili u to iz lokacije gde se govori o javnoj površini sa komercijalnim sadržajem“, ističe Prpa za Danas.

On kaže da se dobro zna šta je javna površina, da je ona zakonom definisana – parkovi, trgovi, spomen-parkovi.

„Ono što je naša najveća muka je klizište, koje ugrožava bezbednost cele ulice, a problem je što ovde imamo niže zgrade u kojima postoje trakasti temelji, poput onih na kućama, a takvi temelji najverovatnije ne bi mogli da izdrže vibracije od fundiranja tla tokom izgradnje tih solitera“, napominje Prpa.

On objašnjava da trenutno postoji pet solitara i lamela sa sedam ulaza. Svaki soliter ima 88 stanova, a lamela 124 stana.

„Okvirno ima oko 550 stambenih jedinica, a oni planiraju da u jedan od ta dva solitera koji prave kao stambeni stave više od 1.000 stanara, da dupliraju broj stanovnika“, ističe naš sagovornik.

Sa građevinskog aspekta u ovom planu, prema rečima građevinskog inženjera Vesne Đorđević, ništa nije precizno definisano.

„Trebalo je da se definiše lokacija tačnih objekata, a sve te parcele na kojima je planirana gradnja se nalaze na klizištu, koje se prostire od Topčiderskog venca pa sve do Prokopa. Postoji istorija aktiviranja tog klizišta, a toga nema u planu“, kaže Đorđević.

Oni koji su napravili plan detaljne regulacije, napominje ona, trebalo je da dokažu pri izboru lokacije da su karakteristike terena takve da je projekat izvodljiv.

„Pravite plan, a ne možete to da izvedete. Ovde ne postoji analiza, ne daju se nikakve instrukcije u vezi sa postojećim objektima, klizištima. Piše da je teren uslovno povoljan za fundiranje, preporučuje se da se pazi prilikom izgradnje na dijafragme i sidra koja drže celo brdo i sve se prebacuje na sledeće faze projektovanja što u svakom slučaju nije prihvatljivo“, naglašava Đorđević.

Ona napominje da u planu regulacije koji se nalazi na uvidu javnosti nije čak ni osnovno prikazano, ni pozicije na kojima se nalaze klizišta, kao ni jasan položaj postojećih objekata u odnosu na klizišta, ni razmatranje mogućnosti da li to može. Zgrade u kojima sada žive stanari u ulici Stjepana Filipovića, ističe Đorđević, imaju velike pukotine.

„Bez ikakve dodatne gradnje postoje pukotine na zidovima u svim stanovima i to će biti priloženo Sekretarijatu. Zgrade već pucaju. Osim toga, ako izvade drveće onda neće biti ni korenja da učvrsti to tlo, poznato je da vegetacija pomaže tamo gde ima klizišta“, ističe naša sagovornica i podseća da je šezdesetih prošlog veka ova ulica „skliznula“ i da sada kao posledica toga ne postoje brojevi od 1 do 27.

„Jedna je priča da neće biti parkinga, da neće imati gde da se izađe iz zgrade, da neće biti zelenih površina, a druga da će gradnjom solitera od 23 i 11 spratova biti ugrožena bezbednost svih“, napominje Vesna Đorđević.

Stanari su poslednjih dana vrlo aktivni na društvenim mrežama, napravili su i peticiju protiv gradnje poslovno stambenog objekta u njihovom komšiluku, a sve primedbe koje imaju uložiće do 24. maja do kada se ovaj plan nalazi na ranom javnom uvidu.

Pravnik Đorđe Prpa kaže da dok je projekat na ranom javnom uvidu, obrađivači projekta i Grad nemaju obavezu da na primedbe odgovore.

„Na osnovu tih primedbi projekat treba da se dovrši i napravi konačan na koji opet mogu da se ulažu primedbe. Tek posle tih primedbi postoji javna debata i komisija za planove treba sa svima da diskutuje i tako dođe do nekog srednjeg, kompromisnog rešenja“, ističe Prpa.

U njihovom slučaju, kako kaže, srednjeg rešenja nema jer gradnja zbog zemljišta i klizišta nije moguća.

Klizište kroz istoriju

Krajem 19. veka za potrebe nasipanja Savskog platoa na kome je 1885. izgrađena Glavna železnička stanica u Beogradu, izvršen je iskop dna padine Topčiderskog brda i tako je nastala „rupa“ Prokop. U dokumentu koji će biti priložen uz primedbe na plan detaljne regulacije navodi se da je u geološkom smislu sama padina dubine od 30 do 40 metara, izgrađena od lesa, deluvijalnih laporovitih glina i degradiranih lapora, koji poseduju izrazito slabe geotehničke karakteristike. Ovim iskopom uklonjena je nožica padine i s obzirom na karakteristike materijala, stvoreni su uslovi za formiranje plitkih i dubokih klizišta na kompletnom potezu od Topčiderske zvezde do Užičke i Prokopa. Kada je početkom sedamdesetih počelo proširenje stanice na Prokopu, ističe se u ovom dokumentu, aktiviralo se klizište u ulici Stjepana Filipovića i tom prilikom su se duž kompletnog platoa koji je predmetnim planskim dokumentom planiran za izgradnju otvorile pukotine dubine od 15 do 20 metara i širine od četiri do pet metara na površini.

Opet tajni ugovor

Iz Ministarstva građevinarstva početkom godine najavili su da će u avgustu biti završena trenutna faza radova oko izgradnje Prokopa čija je vrednost oko 11 miliona evra, te da će uskoro biti završeni pregovori sa Svetskom bankom za narednu fazu koja će koštati između 25 i 30 miliona evra.

Ceo posao izgradnje poveren je partneru države firmi Railway city, a Transparentnost Srbija i Koalicija za nadzor javnih finansija su tvrdile da ovo partnerstvo nije sprovedeno u skladu sa Zakonom o JPP i koncesijama, te da je potpisani ugovor između Republike, odnosno Direkcije za imovinu i preduzeća Railway ostao nedostupan javnosti. Ono što je javnosti predočeno jeste da je cilj projekta da se kroz javno-privatno partnerstvo završi gradnja kompleksa, koji će po završetku osim stanične zgrade imati i komercijalno-poslovne sadržaje i javne parkinge. Stanična zgrada, poslovni park i garaža za putnička vozila, najavljeno je nakon potpisivanja ugovora, biće u okviru jedne arhitektonske celine, a omogućena je fazna izgradnja usled složenosti projekta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.