Uspešno otklonjene posledice poplava

On podseća da je u prošlogodišnjim katastrofalnim poplavama na teritoriji Svilajnca oštećeno oko 2.700 kuća, a više hiljada ljudi ugroženo je direktno ili je pretrpelo neku vrstu štete. Oštećena je infrastruktura, javni objekti, privatne firme, poljoprivreda, domaćinstva. Oko 90 odsto teritorije grada je bilo pod vodom, kao i dva sela. Milanović ističe da je Evropska unija preko organizacije „Help“ donirala novac za obnovu Svilajnca od poplava u ukupnoj vrednosti većoj od 1,3 miliona evra. U tu pomoć spada 11 montažnih kuća, zatim rekonstrukcija 90 kuća poplavljenog stanovništva, inventar za sve ove kuće, pomoć poljoprivredi i maloj privredi, kao i pomoć u obnovi vrtića „Dečja radost“ i Poljoprivredno-veterinarske škole.

– Takođe, za izvođenje hitnih radova za zaštitu šireg područja Svilajnca od velikih voda Resave i pritoka EU je izdvojila 2,7 miliona evra, a nedavno su odluku o hitnim radovima usvojili odbornici Skupštine opštine Svilajnac. S obzirom da po urađenoj ekspertizi Instituta „Jaroslav Černi“ korito Resave ne zadovoljava standarde, bilo je neophodno proglasiti radove hitnim. U Svilajncu će se raditi proširivanje i produbljivanje korita, kao i nasipi i sređivanje korita kod Buka u Sedlaru i Subotici. Ceo projekat radiće se pod nadzorom i po EU standardima – ističe Milanović.

On dodaje da je sa više od četiri miliona evra donacija Evropska unija najveći donator Svilajnca posle prošlogodišnjih poplava. Navodi da je EU donirala 10 miliona evra za regulaciju reka Resava, Crnica i Kolubara. Dosad je regulisano 300 metara toka Resave kroz sam grad do ušća u Veliku Moravu, koje je radilo javno preduzeće „Srbijavode“.

Milanović ističe da su direktnu pomoć građanima u Svilajncu uputile i druge brojne humanitarne organizacije, među njima i Fondacija „Ana i Vlade Divac“. Naš sagovornik podseća da je predškolska ustanova „Dečja radost“ u Svilajncu pretrpela najveću štetu od poplavnog talasa iza koga je ostala pustoš. Jedini vrtić u Svilajncu, koji je zbrinjavao 450 mališana, nakon poplava je bio u potpunosti neupotrebljiv. U sva tri objekta, ukupne površine oko 3.000 kvadratnih metara, uništen je kompletan inventar i oprema za rad. Voda visine preko 1,5 metara zadržala se u vrtiću oko nedelju dana. Vodeni talas je bio toliko jak da je razvaljivao vrata, prozore i uništio kompletan inventar. To je bio najveći problem za Svilajnac, jer je to jedini vrtić u gradu.

– Zahvaljujući brojnim donatorima, fondacijama, firmama, pojedincima, institucijama, vrtić je kompletno rekonstruisan i svečano otvoren u februaru ove godine. Još 1. septembra prošle godine otvoren je jedan objekat vrtića koji je primio polovinu kapaciteta, a koji je obnovljen zahvaljujući Fondaciji „Novak Đoković“. Centralni objekat vrtića, koji je i najvažniji jer se u njemu nalaze kuhinja, vešernica, kancelarije i veliki broj sobica, obnovljen je pod pokroviteljstvom Fonda B92. Ovaj fond je među prvima pritekao u pomoć i aktivno učestvovao u prikupljanju sredstava za obnovu vrtića. Tim povodom organizovan je i niz humanitarnih akcija, koncerata, animirane su brojne kompanije, ambasade, pojedinci, dijaspora – naglašava Milanović.

Naš sagovornik ističe da, pored sanacije štete nastale u prošlogodišnjim poplavama, lokalna samouprava u Svilajncu posebnu pažnju obraća i na razvoj privrednih delatnosti i rad svoje dve industrijske zone, Veliko polje i Nova zona privređivanja.

– Zaključno sa 2008. godinom skoro sva preduzeća u Svilajncu su bila u stečaju. Mi u opštini smo veoma ponosni što se u međuvremenu situacija u potpunosti promenila pa tako sada ne postoji ni jedan jedini privredni objekat u gradu koji nema svog vlasnika i uslove sa nesmetan i produktivan rad. Stav i politika opštine Svilajnac je da se za privlačenje stranih investicija prvo moraju stvoriti infrastrukturni i administrativni uslovi, što je i urađeno. Opštinska administracija je potencijalnim investitorima uvek na usluzi, a obezbeđena je i kompletna logistička podrška. Zato Svilajnac danas može da se pohvali sa pet stranih investicija i potpuno završenim procesom privatizacije – objašnjava Milanović.

Strana investicija na koju je Svilajnac naročito ponosan je japanska kompanija Panasonik, koja je kupila proizvodnu halu, a povećala je i broj radnika na oko 300 zaposlenih. Samim tim povećala je i proizvodnju koja je u celosti namenjena izvozu.

– To što je Panasonik postao vlasnik hale u Svilajncu značajno je i za celu Srbiju, jer pokazuje da jedna čuvena japanska kompanija može da posluje u našoj zemlji i da ovaj grad ima kapacitete i stručnu radnu snagu da njihovu tehnologiju i sprovodi – naglašava Milanović.

On dodaje da u Svilajncu posluje i švajcarska kompanija Tri-stan freš, koja se bavi preradom kornišona. Reč je o velikoj kompaniji na našem tržištu, koja je ove godine planirala proizvodnju više od šest miliona tegli, a zapošljava oko 50 radnika.

– Proizvodnju ima i italijanska fabrika Konti 3, oni su dobavljači Fijata, proizvode ambalažu za delove Fijatovih vozila i u fabrici je zaposleno oko 100 radnika. Treba pomenuti i francusku Kultin modu, koja se bavi konfekcijskom proizvodnjom i zapošljava 50 radnika. Svoju kompaniju u koju je uložio više od pet miliona evra u Svilajncu ima i austrijska kompanija Por. Reč je o fabrici za proizvodnju železničkih betonskih pragova – objašnjava Milanović.

On dodaje da Svilajnac ima i domaću industriju, pa je tako Union drvo počelo probnu proizvodnju i već ima zaposlenih desetak radnika. Ta firma je kupila plac površine 1,7 hektara i proizvodnu halu sa poslovnim prostorijama i pomoćnim objektima, površine oko 3.000 kvadratnih metara, a otvoriće stolarsko-tapetarski multifunkcionalni pogon, koji će praviti specijalne proizvode po narudžbini kupaca. U Svilajncu radi još jedna domaća firma, Visan, koja se bavi proizvodnjom sredstava za deratizaciju i dezinsekciju i zapošljava tridesetak radnika. Milanović ističe da u tim fabrikama radi 500 do 600 zaposlenih a cilj je da se u narednom periodu taj broj duplira.

– Opština Svilajnac je u protekle četiri godine sprovela niz velikih infrastrukturnih projekata na javnim objektima, putevima, školama. Rekonstrukcije i izgradnja doprineli su ne samo lepšem i atraktivnijem izgledu našeg grada, već i poboljšanju sveopšteg kvaliteta života sugrađana, pa su tako sada mnogo bolji uslovi i okruženje u kojima ljudi rade, žive, školuju se – ističe Milanović.

Urađeno je pet bulevara, kompletno su rekonstruisane te ulice, urađen novi asfalt, trotoari, kanalizaciona mreža, rasveta. Trenutno su u toku radovi na rekonstrukciji glavne ulice i prilazu Svilajncu. Svilajnac inače ima i kompletno rekonstruisan Centar za kulturu i gradsku biblioteku, zatim nove sportske teren sa tartan podlogom, rekonstruisane su brojne seoske škole i domovi zdravlja.

Opština Svilajnac uspela je da u proteklih nekoliko godina realizuje mnogobrojne velike projekte, kako one kapitalne tako i one koji doprinose boljem, uređenijem, kvalitetnijem i lepšem životu građana Svilajnca.

– Sa više stranih i domaćih investicija, ali uz velike napore i kontinuiran rad, uspeli smo da učvrstimo privredu i nezaposlenost građana održimo na oko 15 odsto, što je znatno ispod republičkog proseka, i sve to u godinama koje su bile jako teške, praćene prirodnim nepogodama, političkom nestabilnošću, smenom ministara i smanjenjem državnih sredstava za lokalne samouprave. Velika ulaganja u infrastrukturu doprinela su poboljšanju kvaliteta usluga javnih ustanova, a samim tim se poboljšao i kvalitet života građana Svilajnca – zaključuje Predrag Milanović.

Otvaranje Prirodnjačkog centra 29. juna

– Za 29. jun je zakazano svečano otvaranje Prirodnjačkog centra u Svilajncu. Reč je o instituciji čiji program treba da obogati turističku ponudu grada. Očekujemo da Prirodnjački centar posećuje 150.000 ljudi godišnje, među njima i 60.000 učenika na ekskurzijama, koji obilaze i manastir Manasiju i Resavsku pećinu. Otvaranjem Prirodnjačkog centra želimo da stvorimo uslove da Svilajnac postane naučno jezgro regiona, kao i centar zabave i jedna od najposećenijih turističkih destinacija Srbije – kaže Predrag Milanović, predsednik opštine Svilajnac.

Osnivanje Kancelarije za obnovu dobar potez

– Formiranjem Kancelarije za obnovu i pomoć poplavljenim područjima uspešno je eliminisano „usko grlo“ sa kojim su se suočavala poplavljena područja. Da ne postoji ta kancelarija, godinu dana kasnije tematikom poplava se više niko ne bi bavio. Osnivanje takve kancelarije je bio dobar potez – naglašava Milanović.