Usporila kreditna aktivnost u drugom tromesečju 1Foto: Aleksandar Roknić

Bankarski sektor je odobrio u junu 6,3 odsto odsto više kredita nego u istom periodu prethodne godine, što predstavlja usporavanje u odnosu na prvo tromesečje. U izveštaju o trendovima u kreditnoj aktivnosti Narodne banke Srbije ovo se objašnjava višom osnovicom od prošle godine usled primene moratorijuma na otplatu kredita.

U prvoj polovini ove godine iznos novoodobrenih kredita je na nivou 2019. godine, a za četvrtinu veći od krizne prve polovine 2020. godine.

Kreditiranje stanovništva povećano je znatno više, za 10,6 odsto u junu na godišnjem nivou, ali i to je usporavanje u odnosu na martovski rast od 11,5 odsto. Stanje kredita stanovništva od 11 milijardi evra činilo je 47,6 odsto kreditnih potraživanja banaka i 22,6 odsto BDP-a.

U toku celog drugog tromesečja, krediti stanovništvu su povećani za 3,6 odsto. U strukturi te kategorije kredita u junu najzastupljeniji su bili gotovinski krediti sa 44,2 odsto, dok je učešće stambenih kredita u odnosu na mart povećano za 0,4 poena na 37,8 odsto.

Kako se navodi u izveštaju, dobroj realizaciji kredita stanovništvu doprinele su i mere NBS iz prethodne godine. Pre svega, bankama je omogućeno da produže rok otplate stambenih kredita za pet godina, a učešće za kupovinu prvog stana je smanjeno sa 20 na 10 odsto, uz smanjenje minimalnog stepena izgrađenosti objekta koji se može kupiti na kredit.

Što se tiče keš kredita, produženi su rokovi otplate do osam godina, a dužnicima koji zbog pandemije ne mogu da otplaćuju dug, omogućen je reprogram i refinansiranje kredita uz grejs period od šest meseci.

U drugom tromesečju više je odobreno kredita indeksiranih u evrima nego u dinarima i dinarizacija je iznosila 55,2 odsto. Zanimljivo je da je učešće nenaplativih kredita (NPL) kod stanovništva bilo veće nego u privredi i iznosilo je četiri odsto.

Prosečna kamatna stopa na dinarske kredite stanovništvu u drugom tromesečju iznosila je 8,7 odsto i nije se menjala u odnosu na prethodno tromesečje. Prosečna kamatna stopa na keš kredite povećana je 9,2 odsto, a na stambene za 1,7 poena odnosno na 6,1 odsto. U NBS objašnjavaju da je to posledica više odobrenih kredita za energetsku efikasnost koji su skuplji nego krediti za kupovinu stana.

Kamatne stope na kredite vezane za evre u proseku su iznosile 3,1 odsto. Kamata na stambene kredite je iznosila 2,5 odsto, na keš kredite tri odsto, a potrošačke na 4,2 odsto.

Kreditiranje privrede je takođe usporeno u junu sa godišnjim rastom od 2,9 odsto, dok je recimo u martu rast iznosio 4,9 odsto. Tokom drugog tromesečja krediti privredi su, kada se isključe efekti promene deviznog kursa, povećani za 20 milijardi dinara ili za 1,4 odsto.

Kako se navodi u izveštaju NBS, skoro u potpunosti rast se odnosi na dinarske kredite čemu su doprineli garancijska šema i ublažavanje uslova kreditiranja. Sav rast kredita privredi otišao je na kredite za likvidnost i obrtna sredstva (22 milijarde dinara) dok je zaduživanje za investicije povećano za svega jednu milijardu dinara.

S druge strane krediti za finansiranje uvoza su smanjeni za tri milijarde dinara.

Takođe, sav rast zaduživanja ostvarila su mala preduzeća. U strukturi kredita privredi krediti za likvidnost čine 44,6 odsto, a investicioni 42,8 odsto. U drugom tromesečju najviše su se zaduživala preduzeća iz oblasti saobraćaja, smeštaja, komunikacija, trgovine i poslovanja nekretninama.

U drugom tromesečju banke su odobrile 255 miliona evra kredita iz prve garantne šeme, a sa 1,8 miliona evra započeto je i kreditiranje iz druge garantne šeme koja se odnosi na najpogođenije delatnosti, transport, ugostiteljstvo, turističke agencije i hotelijerstvo, kao i na preduzeća koja su u 2020. iskazala pad poslovnih prihoda veći od 20 odsto. Ukupna realizacija garantovanih kredita iznosi 1,9 milijardi evra.

Učešće NPL-a u junu je smanjeno na 2,9 odsto. Prosečna kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite privredi u periodu april-jun dostigla je 3,4 odsto, što je 0,4 poena više nego u prvom tromesečju. U proseku kamatna stopa na kredite za likvidnost iznosila je 3,2 odsto, a za investicije 4,5 odsto. Velika preduzeća imala su priliku da se znatno jeftinije zaduže nego mala, pa su oni plaćali u proseku 2,6 odsto, a mala preduzeća 4,2 odsto godišnje.

Veće kamate za mala preduzeća

Kada se radi o kreditima indeksiranim u evrima, prosečna kamatna stopa je iznosila 2,5 odsto i nije se mnogo menjala u odnosu na prvo tromesečje. Kamatna stopa za kredite za likvidnost i obrtna sredstva iznosila je 2,2 odsto, a za investicione kredite tri odsto. Veliki su plaćali kamatu od dva odsto, a mikropreduzeća 3,6 odsto.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.