Uvoz radne snage: Da li će stranci popunjavati praznine ili oboriti plate? 1foto (BETAPHOTO/AMIR HAMZAGIĆ/DS)

Da li se tržište radne snage Srbije liberalizuje da bi se izašlo u susret investitorima ili domaćim poslodavcima? Da li će se uvoziti samo radna snaga koja nedostaje ili će poslodavci, posebno strani moći da zamene skuplju domaću, jeftinijom radnom snagom iz Azije? Da li će lakše zapošljavanje stranaca oboriti plate u Srbiji?

Ovo su neka od pitanja koja postavljaju sindikati u raspravi oko donošenja Zakona o zapošljavanju stranaca. Radna grupa pri Socijalno-ekonoskom savetu je dala pozitivno mišljenje na predlog, iako sindikati tvrde da nisu prisustvovali raspravama.

Kako objašnjava Slađana Kiković iz sindikata UGS Nezavisnost na redu je priprema predloga za Vladu, a onda ide dalje u Skupštinu.

Ona ističe da ovaj zakon poptuno liberalizuje zapošljavanje stranaca u Srbiji, a posebno preko inicijative Otvoreni Balkan.

Ona pak tvrdi i da predloženo zakonsko rešenja nije u skladu sa Zakonom o radu.

„Ti ljudi bi trebalo da imaju sva prava iz Zakona o radu, a to znači da ako su zaposleni na neodređeno nema otkazne klauzule. A oni imaju ograničenje od tri godine na koje dobijaju jedinstvenu radnu dozvolu“, napominje ona.

Osim toga sindikalci ističu da iako je nezaposlenost osam, devet odsto to ne znači da nema nezaposlenih u Srbiji.

Posebno će biti olakšano dobijanje jedinstvene radne dozvole za radnike iz Albanije i Severne Makedonije u okviru inicijative Otvoreni Balkan, ali do radne dozvole će prilično lako moći da dođu i migranti, ali i radnici iz drugih zemalja koje firma uputi na rad u Srbiju.

Prema rečima Kiković, za visoki menadžment neće ni biti potrebna dozvola.

Osim toga, za zanimanja koja se vode kao deficitarna dobijanje dozvole biće automatizovano i bez testiranja kod Nacionalne službe za zapošljavanje.

„NSZ ima obavezu da sagleda da li u zanimanjima ima naših nezaposlenih državljana. Ako ih nema ili neće da prihvate posao, odobrava se dozvola za dolazak stranca. Imaju jedan jedini uslov, a to je da poslodavac koji hoće da zaposli stranca u prethodnih 90 dana nije nikog otpustio i to je preuzeto iz Zakona o radu.
A NSZ je uveo međuregionalnu saradnju, pa ako poslodavcu iz Subotice treba radnik a nema ga na birou u tom regionu, NSZ proveravava kod svih filijala. I recimo da nađe nekog u Vranju, njemu nudi posao u Subotici. Ako on to ne prihvati poslodavac može da dobije dozvolu da uveze radnika“, objašnjava Kiković.

„Ovo je potpuna liberalizacija i uvođenje fleksibilnosti na tržište rada. Tamo gde nema kolektivnih ugovora, već se zarada ugovara ugovorom o radu obaraće se nadnice i zarade. Tamo gde ima kolektivnih ugovora, kada isteknu pitanje je da li će sindikati imati snage da ih ponovo zaključe sa poslodavcima“, ocenjuje Kiković dodajući da se plate radnika u Srbiji neće odmah smanjiti dolaskom strane radne snage.

Ona ističe i da bi Srbija mogla postati destinacija radnika iz azijskih država, pošto naši budu odlazili u Zapadnu Evropu.

Ali ono što sindikati vide kao problem, za poslodavce je pozitivno.
Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije smatra recimo da je Hrvatska u problemu, jer kada stranci dobiju radnu dozvolu ništa ih neće sprečavati da odu u neku drugu EU zemlju.
Kada dođu kod nas, ne mogu dalje.

On ističe i da su zbog nedostatka radne snage u Srbiji poslodavci bili u problemu jer nema ko da radi, a i one koji su tu moraju znatno više da plaćaju.

„Poslodavci podržavaju uvoz radne snage, a i očekuje se da to malo smanji troškove rada. Da bi se popravio položaj poslodavaca i dala im mogućnost da zaposle ljude, neophodno je obezbediti dolazak radne snage“, ocenjuje on dodajući da UPS traži od vlade da obezbedi site uslove za te radnike, ako i za domaće, kako ne bi bilo nelojalne konkurencije.

Komentarišući Otvoreni Balkan on ocenjuje to kao pozitivnu inicijativu i da je bolje dovoditi randike iz Albanije nego iz dalekih zemalja kao što je Bangladeš, jer su mnogo bliži kulturološki.

„Radnika nema, i dolazak ljudi je neophodnost. Bolje da država to reši nego da ostavi nerešeno“, zaključuje on.

Naš sagovornik ističe da je manjak skoro svih radnika.

„Fale posebno kvalifikovani radnici, ali kada gledamo brojeve više treba nekvalifikovanih za poslove u građevinarstvu ili poljoprivredi na primer“, napominje on.

Atanacković se slaže da će se olakšavanjem dolaska radnika izaći u susret stranim investitorima, ali i da će domaće kompanije od toga imati korist.

Ono gde se interesi domaćih poslodavaca ne slažu sa stranim je što kako tvrdi Atanacković, u dualnom obrazovanju sada obučavaju buduće radnike za neke operacije u fabrikama, umesto da ih uče zanatu.

„Mi tražimo da se donese zakon o zanatstvu“, poručuje on.

Jelena Žarković, profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ocenjuje da iskustva evropskih zemalja ukazuju da dolazak stranih radnika samo u kratkom roku utiče na cenu rada, ali da u srednjem i dugom roku ne utiče.

„Mogle bi zarade da se obore ako bi se oni takmičili sa doaćim radnicima za ista mesta. Ali oni uglavnom dolaze da popune radna mesta koja nedostaju. Kada imamo nedovoljnu ponudu radne snage, onda njihov dolazak neće uticati loše na zarade“, napominje ona dodajući da sve zavisi od toga koliko će ih doći.

„“Mislim da oni dolaze zato što ovdenema ko da radi. Da ima, lokalnih ljudi za angažovanje, ne bi bilo potrebe za uvozom radne snage“, zaključuje ona.

Ipak, slučaj Aerdorom keteringa koje je otpustilo 40 radnika kojima nije redovno isplaćivalo plate i doprinose, pa kad su se pobunili na njihovo mesto zaposlilo 65 stranaca ukazuje da bi domaću mogla lako zameniti jeftinija inostrana radna snaga.

Srbija je za prva tri meseca ove godine strancima izdala 11.717 radnih dozvola, a prošle godine ukupno 35.168, pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje.

Najviše radnih dozvola je izdato državljanima Kine, Rusije, Turske, Indije, Kube, Makedonije, Ukrajine i Nepala.

Od 24. februara prošle godine, kada je počela vojna intervencija u Ukrajini, do 6. aprila ove godine državljnima Rusije izdato je 12.593 dozvole, dok je u istom periodu dozvole za rad dobilo 568 državljana Ukrajine.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari