Svaki četvrti građanin Srbije nikada ne potroši više od 1.000 dinara u jednoj kupovini, a svega četiri odsto je onih koji u cugu pazare za više od 10.000 dinara, pokazalo je istraživanje o navikama potrošača i trgovinskim lancima u regionu koje su sproveli Dilojt i Ipsos stratedžik marketing. Potrošači u Srbiji najčešće kupuju u malim, lokalnim prodavnicama, iako je njih poslednjih godina, zbog trenda rasta velikih trgovinskih lanaca sve manje, a omiljeno mesto kupovine mnogima je i nekada Deltin Maksi, sada Delez.
– Delta Maksi je u 2010. poslovao bolje od svih ostalih trgovinskih lanaca u Srbiji sa ostvarenih 997 miliona evra prihoda, dok je u regionu na trećem mestu, odmah iza Agrokora i Merkatora – rekao je juče predstavljajući rezultate istraživanja direktor Dilojta Aleksandar Knežević.
On je naglasio da se među 25 vodećih kompanija na teritoriji bivših zemalja SFRJ nalaze četiri srpske, osim Maksija, tu su DIS na 16. mestu, Univereksport na 18. i Delta sport na 20 mestu. Najbolji lanac u regionu je hrvatski Agrokor sa ostvarenih 2.861 milijardom evra prihoda, odmah iza je Merkator sa 2.808 milijardi evra. Ono što je karakteristično za gotovo sve trgovinske lance je da su u 2010. ostvarili blagi rast u odnosu na 2009. ali da, kako je istakao Knežević, taj rast nije ostvaren zahvaljujući privrednom, niti na rastu ukupnog prometa, već na uštrb drugih trgovina, najčešće malih „komšijskih“ radnji. S obzirom na to da je Maksi još uvek bio domaća trgovina kada se radila ova analiza, ne čudi što je bivša Miškovićeva kompanija na prvom mestu kada je reč o ostvarenom prihodu na teritoriji Srbije. Odmah iza Maksija je Merkator, potom Idea, Metro, DIS, Univerexport, Delta sport, Štampa, Simpo i Forma Ideale.
– U 2010. u prvih deset na našem tržištu bilo je čak šest domaćih firmi, a nijedna od njih nije zabeležila pad prometa. Osetna je promena ove godine, jer dolazi do ukrupnjavanja kapitala. Idea je pripojila Tuš, a Merkator je kupio Familija markete, Delez Maksi i sigurno je da će ove godine struktura biti drugačija – istakao je Knežević.
Istraživanje o navikama potrošača koje je uradio Ipsos stratedžik marketing pokazuje nešto pesimističniju stranu kupovine.
– Gotovo 25 odsto građana nikada ne potroši u jednoj kupovini 1.000 dinara, više od 50 odsto njih troši između 1.000 i 5.000 dinara, dok oko 19 odsto njih troši između 5.000 i 10.000 dinara – istakao je direktor Ipsos stratedžika Predrag Kurčubić. On je naglasio da je više od polovine potrošača u anketi istaklo da ove godine lošiji živi nego prošle, a da je svega sedam odsto onih koji su rekli da je sada bolje.
– Oko 40 odsto potrošača reklo je da ima više poverenja u domaće proizvode, a isto toliko njih tvrdi da naše proizvode i kupuje. Primetan je i trend rasta privatnih marki, a gotovo polovina kupaca smatra da su one istog kvaliteta kao pravi brendovi – rekao je Kurčubić. Najviše je ipak onih koji u ovoj krizi idu u „male“ kupovine, čak 62,1 odsto je reklo da potroši do 500 dinara po jednoj kupovini.
Internet
Gotovo 60 odsto velikih trgovinskih lanaca ušlo je u internet trgovinu, ali iako se oseća pomak, potrošači u Srbiji još uvek nisu spremni da se u velikoj meri okrenu ovom vidu kupovine. „Prošle godine preko interneta je kupovalo oko 18 odsto građana, ove godine je taj procenat bolji, oko 28 odsto, ali prostora za napredak ima još„, kaže Predrag Kurčubić, direktor istraživanja u Ipsosu. U Srbiji ima oko 3,6 miliona korisnika interneta, a 2,1 milion ili 64 odsto njih je na Fejsbuku, međutim najveći procenat aktivnih na društvenih mrežama je među mladima između 12 i 29 godina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
