Vlada Srbije trebalo bi da do kraja februara usvoji predlog zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju, koji će uvesti u praksu mehanizam za pregovaranje preduzeća, koja imaju velike dugove koje ne mogu da vrate, sa njihovim poveriocima, najčešće bankama, uz posredovanje Privredne komore Srbije, što bi prema tvrdnjama Ministarstva ekonomije trebalo da doprinese tome da manje firmi ima račun u blokadi i ode u stečaj zbog dugova, odnosno da se onima koje imaju šansu za opstanak pruži mogućnost da restrukturiranjem svojih obaveza izađu iz krize.
Mada svi detalji zakona još nisu poznati, osnovna ideja je da zainteresovana strana pokrene postupak pred PKS-om, nakon čega počinju pregovori između dužnika i poverioca, tokom kojih poverilac ne može da traži blokadu računa dužnika niti da pokreće stečajni postupak. Ukoliko se pregovori uspešno završe, međusobne obaveze se restrukturiraju, a ako propadnu, poverilac ima pravo da preduzme sve konvencionalne mere za naplatu duga.
Kao podsticaj privrednim subjektima za korišćenje ovog mehanizma za pregovore, država će zakonom predvideti veliko odlaganje plaćanja poreza za dužnika, dok bi Narodna banka Srbije trebalo da pruži pogodnosti u vezi s obaveznom rezervom za banke. To otvaranje pitanje da li će, recimo, i neke velike kompanije, poput trgovinskih lanaca, poznate po velikim dugovima prema dobavljačima, i pored visokih prihoda i očigledne sposobnosti da deo duga plate, dobiti i veliko odlaganje poreske obaveze ukoliko reše da vansudski reše problem neplaćanja obaveza. Iako obe vrste podsticaja izazivaju podozrivost, jedan od autora ovog zakonskog predloga, savetnik potpredsednika Vlade Luka Andrić tvrdi da je njihovo uvođenje neophodno.
Poreska uprava je do sada mogla da kompanijama koje joj duguju novac odloži plaćanje najviše do godinu dana, dok će ovim zakonom biti omogućeno preduzećima da dobiju odlaganje izmirenja poreskog duga na čak pet godina. To znači da će firme u teškom stanju koje uđu u pregovore sa poveriocima po novom zakonu imati pravo na ovako veliku olakšicu, ali takva pogodnost neće važiti za jednako ugrožene firme koje se privatnim putem dogovore sa svojim poveriocima ili koje pronađu način da bankama vrate dugove i bez restrukturiranja.
Prema Andrićevim rečima, osnovni razlog za uvođenje ove olakšice je to što nijedno restrukturiranje dugova gde postoji iole značajniji dug prema Poreskoj upravi ne može biti realno sprovedeno za 12 meseci na koliko je trenutno moguće odložiti plaćanje poreskog duga.
– Kako bi se omogućilo izmirivanje obaveza prema dobavljačima, koji su ključni za nastavak poslovanja dužnika i kako bi banke prihvatile duže rokove otplate, potrebno je omogućiti Poreskoj upravi određenu fleksibilnost u odobravanju odlaganja plaćanja poreskog duga. Poreska uprava u svakom pojedinom slučaju ceni da li je opravdano odobriti odlaganje na pet godina ili eventualno na kraći period. Odlaganje je moguće samo u slučaju pozitivnog okončanja pregovora – kaže Andrić, dodajući da će preduslov za predlog za odlaganje plaćanja poreskog duga biti potpisani sporazum o restrukturiranju sa bankama i drugim poveriocima koji učestvuju u restrukturiranju.
Najveću nedoumicu kada je reč o novim podsticajima izazvala je najava da će banke koje pristanu na medijaciju dobiti olakšice u vezi s obaveznim rezervisanjem. Upitan da li je opravdano da banka polaže manju rezervu na dug koji je morao da bude restrukturiran zato sto dužnik nije mogao da ga vrati, u odnosu na dug koji se redovno vraća i za kojim i nije bila potrebna medijacija, Andrić demantuje da će takva mogućnost biti uvedena.
– To neće biti slučaj, naravno. U ovom trenutku u opticaju je jedino skraćenje perioda po sprovedenom restrukturiranju nakon kojeg je banka ovlašćena da dužnika vrati u bolju kategoriju klasifikacije. NBS tek treba da po donošenju zakona razmotri eventualne druge podsticaje. Predlog zakona ne sadrži odredbe o obaveznoj rezervi, već samo načelnu odredbu da NBS predvidi određene podsticaje. Predstavnici NBS su učestvovali u radu radne grupe i centralna banka je načelno prihvatila da po donošenju zakona primeni takve podsticaje, koji još uvek nisu do kraja definisani – zaključuje Andrić.
Smanjen prostor za zloupotrebe
Potvrđujući da veliko odlaganje plaćanja poreskog duga neće moći da dobiju kompanije koje ne prođu kroz ovaj vid restrukturiranja dugova, Andrić objašnjava da je „takav pristup neophodan kako bi se umanjio prostor za zloupotrebe ovih podsticaja“ i precizira da je to poseban podsticaj za dužnike i poverioce koji prihvate da na ovaj način regulišu svoje odnose.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
