Visoka cena javšluka

Tako su se Užičani, koji su se dičili kvalitetom „česmovače“ i imali, kako su političari često govorili, toliko vode da bi mogli da snabdevaju još jedan grad veličine Užica, suočili sa istinom – nekada najkvalitetnija voda u Srbiji, više nije za piće.I to zbog zbog javašluka i nebrige lokalnih i državnih organa, odsustva njihove koordinacije, ali i samih Užičana koji nisu mnogo marili za sopstveno prirodno okruženje. Zbog svega toga grad se sada snabdeva vodom iz cisterni. Prvi pokušaj da se voda dodatno prečišćava hlor- dioksidom, što je već godinama praksa u kruševačkom vodovodu, u Užicu nije dao rezultate, pa nadležni traže druga rešenja i savetuju građane da puštaju vodu iz slavine, ne bi li se ispralo oko 300 kilometara gradskog cevovoda.

Na delu teritorije grada, koji se snabdeva vodom iz Vrutaka, na kojoj živi više od 60.000 stanovnika, proglašena je vanredna situacija. Pripadnici Vojske Srtbije zajedno sa užičkim preduzećem Jedinstvo počeli su da postavljaju cevovod od Sušičkog vrela, na Zlatiboru, do crpne stanice u užičkom selu Stapari. To privremeno rešenje trebalo bi da obezbedi vodu Užičanima do 25. januara. Radovi će koštati do 800.000 evra, a sredstva bi trebalo da obezbede Vlada Srbije i grad Užice. Zanimljivo je da je čajetinska opština u projekat vodosistema iz Sušičkih vrela prethodnih pet godina uložila veliki novac i uradila neophodnu projektnu dokumentaciju, za šta nije imala razumevanja od pojedinih republičkih organa. Ni od užičkih vlasti nije bilo razumevanja da se zajednički reši vodosnabdevanje i Čajetine i Užica, tako što bi se od postojećih vodozahvata napravio prsten i obezbedila ispravna vodu. Na sreću Užičana, Opština Čajetina, u kojoj apsolutni vlast, već duže od decenije, drži DSS i kojoj iz tih razloga nije bila naklonjena prethodna, a na sličan način se ponaša i sadašnja vlast, uspela je da sama uradi projekat Sušička vrela i zbog toga je bilo moguće početi sa radovima.

Gradnja brane i jezera Vrutci, koje je projektovao dr Lazar V. Jovanović, inače Užičanin i univerzitetski profesor koji je zaslužan za izgradnju mnogih vodosistema u bivšoj Jugoslaviji, počela je 1977. i završena je 1984.godine, a deo novca obezbeđen je od Međunarodne banke. Visina brane je oko 74 metra. Jezero, čija je zapremina oko 54 miliona kubika vode, prostire se na više od sedam kvadratnih kilometara. Osim vodosnabdevanja građana i industrije, taj objekat služi i za odbranu od poplave, ali nebrigom nadležnih u gradu i državi, akumulacija je dovedena na ivicu ekološke katastrofe. Akumulacija je u vlasništvu JP Srbijavode, koje je upravljanje poverilo užičkom JKP Vodovod iz Užica, a za monitoring kvaliteta vode zadužena je Agencija za zaštitu životne sredine. Sanitarni i ekološki nadzor obavljaju republičke inspekcije, ali i komunalna inspekcija u gradu, a kvalitet vode u samom gradskom vodovodu ispituje užički Zavod za javno zdravlje. Da su svi radili svoj posao, danas bi Užice imalo ispravnu vodu za piće. Indikativno je da ni do danas nije izvršen tehnički prijem tog objekta, a od 2009. godine nema ni vodoprivredu dozvolu, a to se saznalo tek pre neki dan.

Nisu samo alge problem Vrutaka, jer je Agencija za zaštitu živitne sredine, ispitivanjima iz 2012. godine utvrdila da su nekoliko puta povećane koncentracije kadmijuma i žive, ali niko nije reagovao. Niko o tome nije obaveštavao javnost, a u JKP Vodovodu kažu da su od te Agencije očekivali sugestije i mere za rešavanje problema, ali da su one izostale. Osim te vrste problema, postoji i problem loše sanitarne zaštite slivnog područja oko jezera. Cveta divlja gradnja, izlivaju se septičke jame, a spira se i zemljište koje je tretirano hemikalijama…Tokom leta, jezero opsedaju kupači i kamperi iz Užica i okoline, smeće završava u jezeru i oko njega.

S druge strane, jezero je davno poribljeno, kako bi se pospešio eko-sistem, a kako je životni vek tih riba ograničen i kako ne postoje priridni uslovi za njihovo mrešćenje, preduzeće iz Čačka, u čijoj je to nadležnosti, pre godinu ipo ili dve, po svedočenjima užičkih ribara, izlovilo je najveći broj tih riba, ali nije ponovo poribilo jezero. Sve to, uz posledice klimatskih promena, izmenilo je kompletan eko sistem, koji je iznedrio alge i njihovo cvetanje, a njihov naziv, upozoravaju stručnjaci, ne potiče od otrova cijanida. Međutim građani su veoma zabrinuti za svoje zadrvlje, jer alge pri rasopadu luče otrove, koji mogu da budu veoma opasni, a posebno mikrocistin LR. Koncetracija tog otrova je, tvrde stručnjaci, daleko ispod dozvoljene granice od jednog mikrograma po litru, koju je utvrdila Svetska zdravstvena organizacija. Kako su nadležni danima bili kontradiktorni u svojim izjavama i sa zakašnjenjem objavlili rezultate ispitivanja, Užičani nisu skloni da veruju u tvrdnje zvaničnika. Ranije najavljeno ispitivanje užičke vode na taj, ali i na ostale toskine, koje nije moguće uraditi u našoj zemlji, tek treba da bude obavljeno i to u Berlinu, u referentnoj laboratoriji SzO. Niko nije saopštio koliko će koštati ne samo ta usluga, već i sanacija jezera, kada će problem biti trajno rešen i da li je sve to bilo potrebno, ako su svi odgovorni od lokalnog do državnog nivoa, kako tvrde, svoj posao radili zakonito i stručno?

Ko je kriv

– Tehnički prijem akumulacije Vrutci, započet 2009. godine, nikada nije završen jer su postojale određene anomalije u akumulaciji koje je bilo potrebno otkloniti, ali deo njih nije otklonjen. Nije izvršen tehnički prijem, ne postoji upotrebna dozvola, a nema ni vodne dozvole. Kad se sve to sagleda, videćemo čija je to odgovornost – rekao je direktor JVP Srbijavode Goran Puzović odbacivši tvrdnje da je to preduzeće odgovorno za stanje jezera Vrutci.

Iz republičke kase 30 miliona dinara

– Vlada Srbije pomoći će Užicu sa 20 miliona, dok je još deset miliona dinara opredeljeno za potrebe Vojske Srbije koja izvodi radove na izgradnji cevovoda. Ali u Srbiji se konačno mora uspostaviti sistem kako bi se znalo ko je za šta odgovoran i ko snosi posledice kada zataji sistem – izjavila je, prilikom posete Užicu, Stana Božović, državna sekretarka u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine.