Vlast se trudi da pred izbore odobrovolji građane 1Foto: Pixabay / stevepb

Iznenađujuća uredba Vlade Srbije kojom su ograničene cene osnovnih životnih namirnica brašna tip 400, šećera, dugotrajnog mleka sa 2,8 odsto mlečne masti, suncokretovog ulja i svinjskog mesa od buta u naredna dva meseca, ostavila je proizvođače da se preračunavaju kako će im izgledati bilansi početkom februara.

Ono što najviše iznenađuje je to što Narodna banka nije ni pomerila kamatnu stopu sa jedan odsto kako bi zaustavila inflaciju, a Vlada se odlučila na zamrzavanje cena. Jedno od tumačenja je da ovo i nije ekonomska, već politička mera i da se vlast trudi da pred aprilske izbore odobrovolji građane koje očekuju slave, Nova godina, Božić.

Ne treba zaboraviti da je pre desetak dana već ograničena cena hleba Sava na 46 dinara, pa je sada zamrznuta cena brašna tipa 400 koje se ne koristi u pravljenju hleba već kolača. Takođe je zanimljivo i da nije zamrznuta cena svežeg mleka koje je jeftinije, već dugotrajnog mleka.

Efekti na proizvođače biće ograničeni samim trajanjem zabrane od dva meseca, ali zavisiće i od kretanja na tržištu.

Recimo prema rečima Predraga Božina, direktora firme Kamendin koja ima i tov svinja i klanicu, ako cene svinja ostanu kakve su sada, neće biti veliki udarac za proizvođače.

„Sada je pala cena svinja na oko 165 dinara za kilogram žive vage, pošto su prema nekim informacijama veliki proizvođači uvezli svinje i meso, tako da nema pritiska na cene. Međutim, ako se cena vrati na 180 do 185 dinara za kilogram, koliko je bila, onda će uticati“; napominje dodajući da su farmeri već pretrpeli veliki udarac u prvoj polovini godine kada je cena u prodaji bila oko 150 dinara za kilogram žive vage, dok je njihova cena proizvodnje najmanje 170 dinara po kilogramu.

„Za uvoznike ovo je dobra situacija, pošto je cena žive vage u okruženju niža nego kod nas. Ne znam kako, jer je i tamo ista cena hrane, jedino mogu da pretpostavim da dobijaju subvencije. Za nas koji gajimo svinje situacija je dosta teška. Jesu cene visoke i za potrošače, ali nisu proizvođači krivi. Prosto, sve je poskupelo“, ističe Božin.

U Yuhoru, mesnoj industriji u sastavu Delta holdinga smatraju da se ipak može očekivati rast cena tovnih svinja.

„S obzirom na stanje tržišta u tekućem periodu, koje se ogleda u poskupljenju stočne hrane, lošem rodu žita i otežanoj logistici, praćenom skokovima cene transporta, može se očekivati povećanje cena tovnih svinja“, kazala je direktorka komunikacija Tanja Vasojević.

Situacija je za sada mirna i na tržištu pšenice. Kako nam je objasnila Sunčica Savović iz Udruženja žita Srbije koje okuplja izvoznike žitarica, trenutno je cena pšenice niža u okruženju nego kod nas.

„Cene pšenice su u laganom padu, a mi smo sa cenom trenutno nekonkurentni. Niti ima tražnje, niti se trguje. Razlog je što proizvođači skladište svoju pšenicu i čekaju bolje cene, što je legitimno poslovanje s njihove strane. U Srbiji ima oko 2,5 miliona tona pšenice na zalihama i ne treba zaboraviti da smo ove godine imali rekordan rod pšenice od čak 3,4 miliona tona, a mi godišnje potrošimo oko 1,7 miliona tona. Pri tome u poslovnu godinu u julu smo upali sa 300.000 tona na zalihama, a od početka ekonomske godine smo izvezli svega 586.000 tona. U narednom periodu praznika prvo u Evropi, a onda i kod nas, očekuje se nešto veća ponuda koja bi trebalo da obori još cene. Drugim rečima ne vidim način kako bi moglo doći do poskupljenja pšenice u kratkom roku“, napominje Savović.

Dakle, cena svinjskog mesa je već stabilizovana jeftinijim uvozom, a nema pritiska na poskupljenja ni kod pšenice i brašna. O stanju na tržištu mleka, ulja i šećera juče nismo mogli da dobijemo informacije od proizvođača.

I trgovci će ovde pretrpeti neki gubitak, ali prema rečima Gorana Kovačevića, vlasnika maloprodajnog lanca Gomeks, na ovo gledaju kao na neku vrstu poreza i tako će ga i prihvatiti.

„Cene trgovaca su tržišno prihvatljive i niko od nas nema prostor da zarađuje na nekim ekstra maržama. Ovo vidim kao predizborni momenat, kojih je bilo i ranije. Imali smo te populističke predizborne poteze i pre petnaestak godina kada su ograničavane marže trgovaca. Sada su se ljudi uplašili inflacije, a vlada htela da pokaže da nešto radi. Recimo, imamo situaciju da je cena svinjskog buta zamrznuta, a plećke nije, pa može da se desi da dođemo u situaciju da plećka bude skuplja od buta. Ne verujem da će ovo imati neki veći efekat ni na novčanike građana, a trgovci će naći način da nadoknade taj trošak, ali s obzirom da je ograničen period važenja mere, na ovo gledamo kao na porez“, napominje Kovačević dodajući da jedino žali što niko nije razgovarao sa privrednicima u vezi ove mere.

Poskupljenja

Od početka godine sve ove namirnice zabeležile su manji ili veći rast cena. Recimo kilogram svinjskog buta bez kostiju koštao je u januaru u marketima od 420 do 540 dinara, a danas je oko 660 dinara. Litar dugotrajnog mleka poskupeo je sa oko 94 na 105 dinara, a brašno tip 400 sa 50 do 65 dinara na 74 do 83 dinara za kilogram. Litar ulja je skočio sa 150 na 200 do 225 dinara, a kilogram šećera sa 71 dinar na 88 do 94 dinara. Ovo su redovne, a ne cene na akcijama u supermarketima. Inače, ograničenje važi za cene na dan 15. novembar i samo za redovne cene namirnica, ne i za akcijske koje su važile u tom trenutku.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.