Vina Belje su najveći hrvatski proizvođač grožđa s 650 hektara vlastitih vinograda koji su smešteni na području vinogorja Baranja, unutar vinogradarske regije Podunavlje. O kvalitetu vina Belje novinari iz Srbije mogli su da se uvere prilikom nedavne posete Kneževim vinogradima u Baranji, kada su bili gosti preduzeća Belje d.d. koje posluje u okviru kompanije Agrokor i najveće je poljoprivredno preduzeće u regionu s 20.000 hektara oranica i stočarskom proizvodnjom na više od 20 farmi. Vinogradi tog preduzeća, u dužini od 14 kilometara, protežu se duž južnih padina Banovog brda i svojim su položajem zaštićeni od jakih severnih vetrova, uz godišnju količinu sunčanih sati kao i u srednjoj Dalmaciji. Vinogorje završava iznad obale Dunava i idealna je lokacija za uzgoj graševine.
Marijan Knežević, rukovodilac PJ podrumarstvo i glavni enolog u preduzeću Belje, objašnjava da se grožđe ručno bere nakon čega se odvozi u novu vinariju smeštenu u srcu vinogorja. Zahvaljujući tome postiže se najveći stepen kvaliteta. Vinarija, kapaciteta osam miliona litara vina prostire se na više od 10.000 kvadratnih metara i jedna je od najmodernijih u tom delu Evrope. „Vina Belje su najpoznatija po belim sortama, šardone i graševini koja je najznačajnija vinska sorta kontinentalne Hrvatske. Izuzetan kvalitet graševine postiže se zahvaljujući specifičnosti baranjskog tla, ali i posebnoj brizi o vinogradima i modernoj tehnologiji koja je donela novi zamah u proizvodnji vina – ističe Knežević.
Graševina je vrhunska sorta srednje Evrope, ali brojni svetski vinski eksperti, među njima i Jancis Robinson i Stiven Spurier, smatraju da je domovina graševine upravo hrvatsko Podunavlje. Prema rečima Stevana Spuriera, organizatora kultne Pariške presude i urednika najvažnijeg svetskog časopisa Dekanter, „Vina Belje su benčmark za graševine u svetu“.
– Šardone Vina Belje krasi svetla zelenkasto žuta boja s jasnim zelenim tonovima. Miris je intenzivan, voćni s notama orašastog voća. Snažne je i bogate strukture, elegantno je i sveže. U ustima živo s ugodnom kiselošću, kremasto i toplo. Poslužuje se ohlađeno na 10 do 12 stepeni uz belo meso, testeninu i ribu. Od berbe 2009. i osvajanja zlatne medalje i regionalnog trofeja u Dekanteru, crna vina „merlo“, „frankovka“, „kaberne“, „sovinjon“ i „pinot crni“ zauzela su značajnu poziciju među proizvođačima crnih vina u kontinentalnom delu Hrvatske – naglašava Knežević.
On dodaje da „merlo“ Vina Belje krasi rubinski crvena boja koja već na prvi pogled ukazuje na ozbiljno vino. Miris je dubok, pun, voćnog karaktera s naglaskom na kuvano voće i marmeladu. Dobra osnova za uživanje tog vina su crvena mesa, divljač, pečena teletina, zreli i snažni sir te kulen.
Letnje ocenjivanje vina, Mundus Vini 2014, održano u Nojštadu pod pokroviteljstvom organizacije OIV, donelo je vinima Belje tri zlatne i jednu srebrnu medalju. Zlatom su okrunjeni „goldberg merlot 2012“, „goldberg frankovka 2012“, i „goldberg graševina 2006“, dok je „goldberg graševina“ osvojila srebrnu medalju. Uspeh nije izostao ni na prestižnoj manifestaciji ocenjivanja vina Dekanter. Više od 15.000 uzoraka vina ocenjivali su najeminentniji vinski eksperti, među njima i Stiven Spurier. Na ovogodišnjem Dekanteru „graševina goldberg“ berba 2006. potvrdila je svoj kvalitet osvajanjem zlatne medalje i regionalnog trofeja.
Vinska majka
Proizvodnja vina na prostorima hrvatskog Podunavlja prvi put se pominje u vreme rimskog cara Proba, koji je vinovom lozom oplemenio to područje, pa tako i vinorodnu regiju Baranju. Ime Baranja vuče korene iz dve mađarske reči Bor, što znači vino i Anya, što znači majka, koje daju slikovito značenje regiji – vinska majka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
