Da li su veće marže "krive" za skuplje gorivo i jesu li vlasnici benzinskih pumpi sada zadovoljni? 1foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)

Prema odluci Vlade Srbije, marža benzinske pumpe po prodatom litru goriva više neće biti 13 već 16 dinara. Drugim rečima, ona će ubuduće biti dva dinara manja nego što su vlasnici pumpi zahtevali.

To znači da će se u narednom periodu maksimalne maloprodajne cene dizela i benzina za građane obračunavati tako što se na prosečnu veleprodajnu cenu derivata doda umesto 13, 16 dinara po litru.

Ipak, iako će se do petog aprila litar dizela prodavati za dva, a benzina za tri dinara skuplje nego prethodne sedmice, prema rečima generalnog sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislava Mićovića, uzrok tome nisu veće marže, već kompilacija brojnih faktora.

„Povećanje marže je malo povećanje u odnosu na ukupne troškove koji ulaze u cenu goriva. Ključne stvari koje utiču na cenu su regionalne berzanske kotacije derivata benzina i dizela, zatim kurs dolara, odnosno da li je potrebno više ili manje dinara da se kupi dolar. Još jedan značajan faktor pri formiranju cene su logistički troškovi, koji se brzo menjaju u nestabilnom vremenu. Takođe, više od polovine maloprodajne cene su državne dažbine. Ako je cena dizela 203, preko 100 dinara ide državi. Zato se ne može reći da se razlika u marži odrazila na trenutne cene“, pojašnjava naš sagovornik.

Iako je stava da su se vlasnici malih pumpi zaista našli u problemu zbog niskih marži,  Danasov sagovornik apeluje da njihov iznos ipak treba da određuje tržište.

„Kada tržište funkcioniše, a ne kada neko određuje visinu marže, onda je ona relevantna. Propisivanje marže nameće određeni iznos, a u praksi ne postoji vrednost koja će biti jednako dobra za sve. Ako je dobra za one koji imaju najmanji promet jer se nalaze na selu, onda je za one koji imaju veliki promet i rade na auto-putu bingo“, priča Mićović.

Sa druge strane, vlasnik pumpe „Plast petrol“ Zoran Zečević, kaže da, uprkos tome što Vlada nije izašla u susret malim pumpama koliko su zahtevale, povećanje marže za tri dinara se pozitivno odražava na poslovanje.

„Bolje išta nego ništa, ali sa 18 dinara bismo se vratili u normalu, odnosno na stanje koje smo godinama imali. Sačekaćemo formiranje nove vlade, da ne remetimo stvari u ovom trenutku. Zatim ćemo nastaviti da insistiramo na onome što nam pripada i što smatramo da bi nas izravnalo sa NIS-om. Mislimo da je ta kompanija zaista u privilegovanom položaju u odosu na nas iz ruralnih područja. U gotovo 1.000 od 1.600 pumpi u ruralnim sredinama postoje problemi“, priča on.

Naš sagovornik dodaje da sada postoji pomak i kada je reč o karticama na osnovu kojih poljoprivrednici toče jeftiniji dizel, pošto se, prema njegovim rečima, dobrim delom suzbio šverc i nelegalno korišćenje istih.

„Međutim, same kartice kao takve i dalje su prisutne, pa smatramo da nije u redu da jedino NIS ima tu privilegiju da poljoprivredni proizvođači mogu samo na tim stanicama za 179 dinara po litru sipati dizel. U svakom slučaju, načinjen je korak, lakše se diše i osetili smo na prometu da se dobar deo kupaca koji su otišli od nas tragom nelegalnog dizela, vratio. Ali još uvek to nije dovoljno da bismo u potpunosti bili zadovoljni“, dodaje Zečević.

To potvrđuje i drugi vlasnik malih pumpi Dušan Mihajlović, koji podvlači da su nadležni imali sluha, ali da je 16 dinara maksimum koji je vlada spremna da da u ovom trenutku.

„Obećano nam je da možemo aktivno nastaviti da pratimo kretanja na tržištu, pa u skladu sa tim zakazati sastanak, koji bi u dogledno vreme predupredio probleme. U narednih dva do tri meseca ne očekujem dodatne promene ni na tržištu, ni u odnosu vlade prema vlasnicima benzinskih stanica“, kaže on.

Kao i Zečević, Mihajlović ukazuje da plavi dizel nije rešenje kada je reč o nejednakom položaju malih pumpi u odnosu na veće lance, već da odgovor leži u tome da postoji prodaja pod istim uslovima za sve korisnike na tržištu, a da pravo na refakciju ostvare oni kojima to pripada.

„Bilo bi u redu da se dobija povraćaj uz fiskalni račun koji je uzet sa bilo koje benzinske stanice. Ovo što je ostalo da se na NIS-u prodaje gorivo po 179 dinara, nije dobro rešenje jer je tako neko povlašćen, a neko oštećen. Najbolje bi bilo da cena koja se objavi svakog petka bude važeća za sve, a da država proceni ko ima pravo na koliku refakciju“, poručuje naš sagovornik, i dodaje da se stanje sa prometom u poslednjih mesec dana promenilo nabolje, jer je veliki deo kartica isključen iz mogućnosti kupovine, zato što su ti korisnici već preuzeli količine koje im sleduju za ovu godinu.

Do zaključenja ovog teksta iz Ministarstva rudarstva i energetike i Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine nisu odgovorili na pitanja Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari