EEA: Klimatske promene najviše pogađaju tri sektora, ulaganje u njih bi smanjilo gubitke od više milijardi evra

“Kako je Evropa kontinent koji se najbrže zagreva, efekti klimatskih promena već su prisutni, a ubrzani ekstremni vremenski događaji poput poplava, suša, toplotnih talasa i šumskih požara koštaju Evropu između 40 i 50 milijardi evra godišnje”, ističu u izveštaju „Učiniti poljoprivredu, energetiku i saobraćaj otpornim na klimatske promene: koliko je novca potrebno i šta se time dobija?“.

Investicioni jaz od preko 100 milijardi evra godišnje

Potrebna ulaganja kreću se između 53 i 137 milijardi evra godišnje do 2050. godine, kao i dodatnih 59 do 173 milijarde evra godišnje do 2100. godine, u zavisnosti od toga da li će porast temperature iznositi 1,5 °C do 2 °C ili čak 3 °C u odnosu na predindustrijski period. Finasije koje su trenutno obezbeđene procenjuju se na svega 15 do 16 milijardi evra godišnje za ove sektore. Finansiranje uglavnom dolaze iz javnog sektora, na nivou EU, država članica i regiona.

Poređenja radi, EU je beležila prosečne godišnje ekonomske gubitke od oko 40 do 50 milijardi evra u periodu od 2021. do 2024. godine zbog ekstremnih vremenskih događaja, dok su ukupni gubici u periodu 1980–2024. dostigli 822 milijarde evra. Troškovi rastu, a od 2021. do 2024. su zabeleženi najveći godišnji gubici. Kako se ovi podaci odnose samo na direktne gubitke, ukupan iznos stvarnih troškova je još veći, navodi EEA u izveštaju.

Povećaj investicija za zaštitu od klimatskih promena

Ulaganja u prilagođavanje klimatskim promenama donose brojne koristi, naglašava EEA. Prema studiji Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije, prilagođavanje rastućim rizicima od poplava u priobalnim područjima u EU donosi povraćaj od 6 evra za svaki uloženi evro.

Druga studija, koju je sproveo Institut za svetske resurse, zaključila je da svaki američki dolar uložen u prilagođavanje može doneti više od 10,50 dolara koristi tokom desetogodišnjeg perioda, uz prosečan prinos od 27 odsto po projektu.

Kada se govori o koristima prilagođavanja klimatskim promenama, relevantna su dva koncepta:

Koncept dvostruke dobiti: smanjenje klimatskih rizika ne samo da štiti ljude, infrastrukturu i privredu od klimatske štete, već istovremeno doprinosi smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte ili unapređenju održivosti. Na primer, u slučaju rešenja zasnovanih na prirodi, obnova močvara istovremeno štiti od poplava i skladišti CO₂.

Koncept trostruke dobiti: osim izbegavanja gubitaka, omogućava se i otključavanje ekonomskog potencijala i stvaranje dodatnih razvojnih koristi.

“Zaključak je jasan: ulaganje u otpornost poljoprivrede, energetike i saobraćaja na klimatske promene doprinelo bi konkurentnosti Evrope i pomoglo u rešavanju drugih izazova, poput bezbednosti hrane”, poručuju iz EEA.